fbpx
Skip to main content
Smrdibuba

PROTIV OVIH NAPASTI NIŠTA NE POMAŽE: Koliko su opasne smrdibube i da li brinuti zbog njihovog "mirisa"?

Foto: Profimedia
Bezopasne za ljude, ali ipak nepoželjne. Protiv smrdibuba ne pomažu ni komarnici

Smrdibube – napast sa kojom se borimo svakodnevno. Vole paradajz, paprike, soju, ali i lešnik. Znamo šta one vole, ali ipak ne volimo mi njih.

POTKOVICA KONJA KNEZA LAZARA: Čudan doživljaj na putu za Kosovo

POTKOVICA KONJA KNEZA LAZARA: Čudan doživljaj na putu za Kosovo

TREĆI KORONA TALAS ĆE BITI NAJDUŽI! Srpski epidemiolozi otkrili sa kojim problemom se naša država bori

TREĆI KORONA TALAS ĆE BITI NAJDUŽI! Srpski epidemiolozi otkrili sa kojim problemom se naša država bori

EPIDEMIOLOZI POZVALI NA STROŽE MERE: Prekomerna okupljanja su glavni rasadnik korone, virus nije za potcenjivanje

EPIDEMIOLOZI POZVALI NA STROŽE MERE: Prekomerna okupljanja su glavni rasadnik korone, virus nije za potcenjivanje

Bezopasne za ljude, ali ipak nepoželjne. Protiv smrdibuba ne pomažu ni komarnici.

Prepoznatljive su po tome što, kada se uznemire, puštaju hemijska jedinjenja koja stvaraju neprijatan miris. 

U Srbiji postoji oko 1.000 vrsta ovih insekata, kažu biolozi. Neke su se baš odomaćile kod nas.

Nije ni čudo što nisu omiljene, mnoge njihova brojnost plaši i skoro svima stvara probleme jer nikada ne dolaze same, već uvek u roju.

- Ulaze kroz prozore. Prvo zanimljivo mesto su im roletne, tu se zavlače i pronlaze siguran kutak da se zaštite od hladnoće. Konkretno, ove stenice koje brinu naše sugrađane spadaju u grupu štitastih stenica, telo podseća na minijaturne štitove. One su isključivo biljojedi, odnosno, hrane se biljnim sokovima - objašnjava Miloš Jović, viši kustos Prirodnjačkog muzeja.

Dodaje da nema potrebe da se brinemo zbog njihovog prisustva u stanovima, osim zbog faktora iznenađenja i urođenog straha od insekata koji postoji kod većine ljudi. 

Odomaćila se azijska smrdibuba

Izgleda da se na našim prostorima odomaćila, pre svega, azijska smrdibuba. Prepoznajemo je po haotičnom letu, zujanju i udaranju po lusterima, roletnama. I nema drugog rešenja osim da je izbacite napolje.

- Suzbijanje se sprovodi samo tamo gde one prouzrokuju velike štete, kao i sve druge štetočine. One napadaju mekane plodove i zna se kako se to sprovodi u okviru poljoprivrede. Verovatno će vremenom, ali još uvek mora da prođe nekoliko godina ili decenija, te populacije da smanje svoju brojnost zahvaljujući prirodnoj regulaciji. Sada ih primećujemo i to će biti kratko vreme. Već bi trebalo da su na spavanju kad se zavuku u skloništa i krenu u hibernaciju - mi ih ne primećujemo - kaže prof. dr Aleksandar Ćetković sa Biološkog fakulteta.

Ponekad, mogu da se probude od toplote i naprave malo problema, alu uglavnom kada se spuste temperature, nećemo ih videti, naglašava je profesor Ćetković.

To što ih nećemo preko zime videti ne znači da nisu tu već da su se vešto sakrile. A onda s proleća, eto njih ponovo.

Pročitajte i:

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

Vremenska prognoza
Clear sky
-1 Beograd