PRVO IZDALI MILOŠEVIĆA, PA OTKAZALI POSLUŠNOST ĐINĐIĆU: Isplivali detalji pobune "crvenih beretki" 2001. godine (VIDEO)
Jedinica za specijalne operacije je blokadama puteva i protestima pod punom ratnom opremom pokušala da sruši novu Đinđićevu vladu zbog uspostavljanje saradnje sa Međunarodnim sudom za ratne zločine.
Sve alarmantnije stanje u Topoli: Postavljen šator čekaonica ispred kovid ambulante
PUSTO SELO KOJE OŽIVI SAMO JEDNOM GODIŠNJE! Repušnica, mesto gde se nadaš da će se neko iza krivine IZNENADA POJAVITI
"TREBA DA PLAČU MAJKE KOJE RAĐAJU IZDAJNIKE" Čuveni govor majke Njegoša Petrovića nad mrtvim sinom!
Pripadnici Jedinice za specijalne operacije Srbije ("crvene beretke") počeli su 8. novembra 2001. protest u centru za obuku u Kuli. Četiri dana kasnije oni su transporterima blokirali ceo centar i deo auto-puta u Beogradu.
Pobuna pripadnika JSO-a praktično je počela neposredno posle hapšenja braće Nenada i Predraga Banovića, koje je Haški sud optužio za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm.
Dan kasnije, "crvene beretke" otkazale su poslušnost Resoru državne bezbednosti, a većina pripadnika te jedinice povukla se sa radnih mesta.
Kasnije tog dana, pripadnici JSO-a održali su konferenciju za novinare, na kojoj su izneli svoje zahteve, uključujući zahtev za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.
Tokom pobune "crvene beretke" blokirale su autoput kod Centra "Sava", u vreme kad je Milorad Ulemek Legija trebalo da se pojavi pred Okružnim sudom kao svedok u predmetu "Ibarska magistrala".
Dušan Mihajlović je, navodno, čak i pisano ponudio ostavku, koju je vlada Zorana Đinđića odbacila. Kasnije su ostavke podnela dvojica najviših zvaničnika RDB-a, načelnik Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović.
Premijer Đinđić, koji je vest o pobuni saznao tokom posete Americi, odmah po povratku sazvao je sastanak kojem su prisustvovali Mihajlović, Petrović, Žarko Korać i tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Sreten Lukić.
Posle sastanka, Đinđić i Čedomir Jovanović otišli su na pregovore u sedište JSO-a u Kuli.
Đinđić nije pristao da udovolji zahtevu da smeni ministra policije.
Na čelo Resora državne bezbednosti, dva dana pre kraja pobune, imenovani su Andreja Savić i Milorad Bracanović, koga je Specijalni sud u Beogradu, kasnije osudio na dve godine zatvora zbog neprijavljivanja pripreme ubistava Ivana Stambolića i Vuka Draškovića. Andreja Savić i Sreten Lukić 17. novembra dolaze u Kulu, čime je stavljena tačka na pobunu "crvenih beretki".