REVOLUCIONARNO OTKRIĆE IZRAELSKIH NAUČNIKA: Pronađena "Ahilova peta" ćelija raka!
Naučnici već više od jednog veka znaju da maligne ćelije imaju abnormalan broj hromozoma. Ljudi imaju 46 hromozoma (dva para od 23), ali kod raka se ova brojka menja jer tokom deobe ćelije odigrava segregacija hromozoma koja može dovesti do fenomena zvanog aneuploidija, prisustva abnormalnog broja hromozoma u ćeliji.
KORONA ZA CEO ŽIVOT: Milioni ljudi mogli bi da trajno izgube čula, nauka nema rešenje!
VIRUS SLABI? Zaključavanje poboljšalo korona situaciju u Austriji
NOVE AMERIČKE VAKCINE MANJE EFIKASNE: Istraživanje pokazalo manju učinkovitost protiv mutiranog soja korona virusa
Aneuploidija ne samo što uzrokuje uobičajene genetske poremećaje već je i znak prisustva ćelija raka. Ne dovodi svaki rak do aneuploidije, ali to do izvesnog stepena važi za otprilike oko 90 odsto čvrstih tumora i 75 odsto raka krvi.
Dr Uri Ben David sa Univerziteta Tel Aviv, vođa istraživanja, kaže da njihovo otkriće otvara potpuno novi put za medicinska istraživanja.
- Decenijama pokušavamo da razumemo zašto se aneuploidija dešava kod raka i kako to doprinosi formaciji i progresiji tumora - rekao je on.
- Važnije od toga je da li možemo da iskoristimo ovu prilično jedinstvenu razliku između ćelija raka i normalnih ćelija kako bi selektivno ubili ćelije raka.
Nova studija, sprovedena je u laboratoriji Univerziteta Tel Aviv u saradnji sa još šest u četiri druge zemlje – Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Holandiji i Italiji.
- Generalna vizija je da bi, razumevanjem kako se ove aneuploidne ćelije razlikuju od normalnih i detektovanjem “Ahilove pete” aneuploidnih ćelija, ovo mogao biti zgodan način za selektivno ubijanje ćelija raka – rekao je dr Ben David.
Novo istraživanje ima važne implikacije po buduće tretmane raka i medicine. Trenutno je nekoliko lekova koji sprečavaju ili odlažu odvajanje hromozoma na kliničkim istraživanjima, ali naučnici nisu uspeli da identifikuju koji pacijenti bi reagovali na njih a koji ne. Ben Davidova studija ukazuje da bi aneuploidija mogla pomoći naučnici da ustanove reakciju pojedinca na te lekove.
Dalje, to bi moglo dovesti do razvoja efikasniji tretmana protiv raka u budućnosti, jer bi lekari mogli da testiraju pacijente na aneuploidiju i shodno tome da odrede tretman.
Dr Jael Koen Šarir, vodeći autor studije koji upravlja laboratorijom Bena Davida, rekla je da je ovo istraživanje revolucionarno.
- Aneupoidiju je veoma, veoma teško proučavati. Pogađa mnogo gena odjednom – istakla je ona.
Ben David je ukazao da je ovo prvi put da je aneupoidija sistematski procenjivana u ljudskim ćelijama raka.
- Zato je ovo veliki proboj – rekao je on.