Sa čim ćemo pred Miloša? Znate li zašto se baš OVO PITANJE postavlja na Vidovdan?

Danas je Vidovdan. Jedan od najvećih praznika za koji se vežu različita verovanja, ali i važni istorijski događaji.

LAZAREVA KLETVA POKOSILA TOPOLU: Znate li šta zapravo znači broj 7 u Lazarevoj kletvi?

DANAS JE VIDOVDAN: Evo šta bi valjalo da uradite prema VELIKOM NARODNOM VEROVANJU

Kosovski boj

Treba svakako početi od1389. godine, tj. od bitke na Kosovu,  gde se dogodio sukob srpske vojske pod vođstvom kneza Lazara i turske vojske pod vođstvom sultana Murata. Ovaj boj podrazumeva žrtvovanje za više vrednosti i opredeljenje za duhovno naspram materijalnog. Odricanje kneza Lazara  od ovozemljske slave postalo je osnova srpskog nacionalnog etosa.

Kult ovog praznika dodatno se učvrstio za vreme romantizma, jer je buđenje nacija bilo neminovna činjenica ovog pokreta. 

Sarajevski atentat

Sarajevski ili Vidovdanski atentat se dogodio 28. juna 1914. godine u Sarajevu, kada je Gavrilo Princip iz grupe od šestorice atentatora , članovi organizacije Mlada Bosna, kojima je koordinirao Danilo Ilić, ubili austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, vojvotkinju od Hoenberga. Politički motivi ubistva cy bile želja za odvajanjem austrougarske provincije Bosne i Hercegovine i njeno ujedinjenje u Veliku Srbiju ili Jugoslaviju. Iza organizacije ubistva stajali su oficiri srpske vojske. Atentat je direktno vodio do Prvog svetskog rata kada je Austro-Ugarska dala ultimatum Srbiji, koji je ona delimično odbila. Austro-Ugarska je potom objavila rat Srbiji, što je bilo okidač za niz objava rata između drugih evropskih sila.

Versajski sporazum

Versajski sporazum je naziv za mirovni ugovor zaključen 28. juna 1919. u Versaju između Antante i Nemačke. Nakon Prvog svetskog rata, održana je Pariska konferencija mira, a mirovni ugovori zaključeni su sa svakom pobeđenom državom posebno. Ovo je bio jedan od tih ugovora. Kako su glavne sednice konferencije određivane u palatama Versaja, ustalio se naziv: Versajski sporazum. Glavnu reč na toj konferenciji imali su državnici velikih sila Antante, a zastupano je 27 država iz Antantine koalicije.

Nemačka je u skladu sa ovim ugovorom morala priznati da je isključivi krivac za Prvi svetski rat

Vidovdanski ustav

Davne 1921. godine srpski kralj Aleksandar Karađorđević je doneo Vidovdanski ustav, Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovaj ustav važio je do 6. januara 1929. godine. Usvajanje ovog ustava donelo je velike političke sukobe u tadašnjoj SHS.

Kraljevina SHS je određena kao ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija, čiji je jezik srpsko-hrvatsko-slovenački (očigledna politička formulacija). Uspostavljeno je unitarno uređenje (teorija o troplemenom narodu). Proklamovana načela podele vlasti bila su deformisana kasnijim odredbama, ali je u principu postojao parlamentarizam.

Zakonodavnu vlast delili su kralj i Narodna skupština. Kralj je imao širok krug ovlašćenja - zakonodavna inicijativa, sankcija, promulgacija zakona kao i inicijativa i saglasnost za promenu ustava. Imao je i pravo proglašenja rata i zaključenja mira. Posedovao je i široka ovlašćenja u pogledu postavljanja sudija i raspuštanja skupštine. Uz to imao je klasična ovlašćenja šefa države. U praksi ustav nije funkcionisao kako je zamišljeno.

Govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu

Govor na Gazimestanu Slobodana Miloševića je održan prilikom proslave 600 godina Kosovske bitke 28. juna 1989. na Kosovu polju. Svojim prisustvom, proslavu je obeležilo i oko dva miliona ljudi, od kojih je jedan deo došao iz SAD, Kanade, Australije i mnogih zemalja Evrope. Čuveni govor Slobodana Miloševića, počinje rečima:

- Na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre šest vekova, pre punih 600-na godina dogodila se jedna od najvećih bitaka onoga doba. Kao i sve velike događaje i taj prate mnoga pitanja i tajne, on je predmet neprekidnog naučnog istraživanja i obične narodne radoznalosti. Sticajem društvenih okolnosti ovaj veliki šeststogodišnji jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome danas, teško da odgovorimo na ono staro pitanje: ‒ sa čim ćemo pred Miloša. Igrom istorije i života izgleda kao da je Srbija baš ove 1989. godine povratila svoju državu i svoje dostojanstvo da bi tako proslavila istorijski događaj iz daleke prošlosti koji je imao veliki istorijski i simbolički značaj za njenu budućnost.

Miloševićevo izručenje Hagu

Milošević je odveden je u Hag u strogo poverljivoj akciji, za koju je znao mali broj ljudi. Izručenje Miloševića Hagu je izazvalo političke sukobe i napetosti u Srbiji, a tako je Demokratska stranka postala jedina partija koja je predsednika svoje zemlje uhapsila i jednostavno predala Hagu.

TRAGIČAN KRAJ JUGOSLOVENSKOG PREDSEDNIKA: Pred Hag Milošević se OVIM rečima obratio policajcima

Haški optuženik je izašao i sa podsmehom rekao: „Svaka vam čast. Možete da platite ove ljude“, pokazujući na zatvorske čuvare. Upravo će tu, dok je zalazilo sunce, Kurtis pročitati Miloševiću njegova prava i optužnicu.

Bivši predsednik je igrao neku svoju igru: prekidao je prevodioca tražeći mu cigaretu i raspitujući se gde je naučio tako dobro da govori engleski. Onda je, na putu do helikoptera, ponovo zastao.

- Znate li da je danas Vidovdan, Srbi - zapitao je.