Sadam skuplja snagu za povratak kući: Ranjeni srpski ORAO spašen iz iračkog ZAROBLJENIŠTVA (FOTO)
Mladi beloglavi sup koji se izlegao u Srbiji zarobljen je u Iraku i malo je falilo da se nikada ne vrati sa svog puta, ali su sada za to šanse dobre.
Pročitajte i:
Čudnim spletom okolnosti ptica po imenu Sadam završila je u zarobljeništvu gde se nalazi duže od mesec dana, a o njenoj sudbini saznalo se od jednog iračkog entuzijaste sa kojim je kontaktirao "otmičar" ptice. Fond za zaštitu ptica grabljivica preneo je na svom profilu na Fejsbuku da je Iračanin Omar al Šekili oduzeo Sadama otmičaru i da je ptica trenutno smeštena u jednom lovačkom društvu. Na slikama deluje da je Sadam dobro.
U slučaj otmice srpskog supa upućeni su i u Društvu za zaštitu ptica Srbije gde kažu da su takođe u kontaktu sa Omarom i da pokušavaju da urade sve da se ptica pusti. Predsednik Društva Milan Ružić kaže da je izvesno da je otmičar planirao da traži otkup za pticu ne bi li je pustio.
- Pošto je uhvatio pticu, video je da da ima prsten, ali i markicu na krilu. Na prstenu piše "Prirodnjački muzej Beograd" i verovatno je pomislio da ptica nekome pripada, a u toj situaciji nije čudno da ljudi iz tog kraja sveta traže da im se uplati otkup da bi pustili pticu – kaže Ružić.
On kaže da je ptica povređena, ali da je mogla biti uhvaćena i zato što je mlada i neiskusna.
- Mi smo videli prve slike ptice i ona je imala vrlo čudne povrede na krilima. Verovatno je na nju pucano i to mogu biti rane od sačme. Sigurno je bila iznemogla kad ju je otmičar našao – kaže Ružić.
Sadam je star godinu dana i izlegao se u Srbiji, gde je i prstenovan, a onda je kao i svaki drugi sup krenuo da luta.
Ova moćna ptica dolazi iz porodice orlova, a za svoje gnezda bira litice u kanjonima. Beloglavi supovi su lešinari i često ih nazivaju čistačima prirode. Važi za našu najveću pticu sa rasponom krila do čak 2,8 metara. Prosečna težina je oko osam kilograma. Bio je vrlo ugrožena vrsta kod nas, ali ga srećom poslednjih godina ima sve više.
- Mladi supovi lutaju do pete, šeste godine starosti i važno im je da steknu iskustvo, da nauče snalaženje u prostoru, a tek nakon tog perioda se vraćaju tamo gde su se izlegli – priča Ružić.
On napominje da ovo sigurno nije prvi srpski sup koji je završio tako daleko, ali da jeste prvi za kog igrom slučaja saznamo.
- Supovi poreklom sa Balkana idu i do Izraela, gde je situacija povoljna zbog hranilišta, ali stižu i do Iraka i Sirije – napominje Ružić.
Supovi koji prođu svoju rutu Bliskim istokom vraćaju se kući. U Srbiji žive u kanjonu Uvca kod Nove Varoši, gde je najveća kolonija ove ptice na Balkanu, zatim u kanjonima Trešnjevice i Mileševke.