SAMOUBISTVA TINEJDŽERA: Psiholozi objašnjavaju zašto deca ostavljaju oproštajne poruke

"Sve vas volim, ali ne mogu da nastavim", bio je poslednji sms koji je dečak M. S. (14) poslao ocu, pre nego što se u utorak obesio u dvorištu svoje kuće. Niko od bližnjih i dalje ne zna zašto je to učinio. Bio je dečak za primer, dobar drug, naizgled veselo dete.

Ali ono što znamo je da je njegova smrt još jedan veliki alarm na koji moramo da reagujemo. Nepunih mesec dana ranije u Medveđi se ubio N.M. (2) koji je pucao sebi u usta iz očevog pištolja. I on je za sobom ostavio poruku - poruku roditeljima, ali i svima nama, jer moramo shvatiti šta nam se dešava sa decom kada se odlučuju na ono najgore.

- Ne mogu više da podnesem kritike zbog loših ocena! Sada više nećete imati koga da kritikujete. Nadam se da će dete koje mama čeka biti bolje nego ja. Nadam se da će vas ono usrećiti i da će biti bolje. Nemam ništa više da vam ostavim, osim ušteđevine od 15 evra - napisao je N.M. u možda najpotresnijoj poruci ikada.

Zašto deca ostavljaju oproštajne poruke i pisma, da li i one mogu biti opomena i pouka za ubuduće?

Školski psiholog Branka Tišma kaže da deca ovakvim porukama zaokružuju taj strašan put patnje i nerazumevanja iz kojeg nisu videli izlaz. Ono što nisu smeli da kažu roditeljima, spremni su da kažu na kraju tog puta.

- Šta god deca ostavila za sobom, sve te poruke govore o velikom raskoraku između njih i odraslih. Ako uopšte možemo izvući neku pouku iz ovako tragičnih situacija, to je da naša deca uvek treba da budu svesna da ih volimo. To je ono najosnovnije. I da onda, kada ih kritikujemo, kada gunđamo i postavljamo granice, to radimo zato što ih volimo i zato što želimo da ih zaštitimo - navodi Tišma.

Oproštajne poruke na neki način su i iskazivanje ljubavi dece prema roditeljima, jer deca time žele da im se opravdaju i da ih ne ostave u muci da se ceo život pitaju zašto su oni to učinili, smatra psihoterapeut Zoran Milivojević.

- Lakše im je kada znaju da su opravdali postupak i da će ih roditelji možda razumeti. Ovim porukama oni preuzimaju odgovornost na sebe i roditelje rastrećuju krivice, zbog čega se takva oproštajna pisma mogu razumeti i kao jedan vid iskazivanja ljubavi prema roditeljima - dodaje Milivojević.

Od dece je, dodaje on, veoma teško saznati kada ih nešto muči, a naročito kada su u pubertetu. Tada se više poveravaju i više veruju vršnjacima nego roditeljima. Branka Tišma savetuje roditelje da organizuju neke aktivnosti sa svojom decom u kojima će se ona opustiti i tako možda priznati ako ih nešto tišti. Ovo su još neke od potresnih poruka koje su deca ostavljala roditeljima pre nego što su sebi oduzela život.

Molim vas, samo bez umrlica.

Tinejdžerka I. S. (17) nađena je obešena u dvorištu porodične kuće, a u njenoj sobi policija je našla oproštajne poruke. U njima je pisalo da joj je poslednja želja da njen nadgrobni spomenik bez slike i da se u školskom dvorištu škole koju je pohađala ne ostavljaju umrlice.

Ja sam loš čovek, ne krivite sebe

Tinejdžer Đ. S. (17) koji je izvršio samoubistvo u Kubanskoj ulici u Nišu, navodno je ostavio tri oproštajna pisma.

"Dragi moji roditelji. Ja sam loš čovek i ne zaslužujem da živim. Ne krivite sebe...". Tako je počeo oproštajno pismo dečak Đorđe S. iz Niša, koji se ubio iz očevog pištolja samo pet dana pred sedamnaesti rođendan u svojoj spavaćoj sobi u porodičnoj kući.

Samo želim da ti se zahvalim za sve

Pre dve godine tragediju je SMS porukom najavila i devojčica M. B. (13) iz Negotina, koja je skočila sa silosa visokog 30 metara. Dan pred tragediju ona je svom dečku Stefanu poslala SMS poruku:

– Samo želim da ti se zahvalim za sve, što si bio tu kad niko drugi nije, kad nisi otišao kad su svi drugi otišli, i ti si, Boga mi, imao 100 prilika da odeš, ali nisi. I da znaš da ćeš zauvek da budeš moj iako ne budemo zajedno, i dalje ćeš biti moj. Neka druga će te možda imati u zagrljaju, ali ja ću te imati u srcu zauvek. Najbolji si, a ujedno meni i najlepši iako ti govoriš da nisi, a jesi, najsavršenije biće, nešto si najlepše što mi se desilo u životu. I ne mislim da te iko voleo ili da će da te voli ovoliko koliko te ja volim. Prosto ne znam ni ja, obožavam te, obožavam kad sam s tobom i kad me zagrliš onako kako samo ti umeš, tvoji zagrljaji i poljupci su nezamenljivi. I tako, samo sam imala neku potrebu da ti napišem to, ne znam šta mi je. Ljubavi jedina volim te najnajnajnajviše u celom univerzumu – napisala je Marija.