SD panel diskusija na 5. Media Marketu: Šta o Srbiji govore čitani tekstovi na portalima? (FOTO/VIDEO)
Govornici na panelu bili su glavni urednik onlajn redakcije Blic-a Marko Stjepanović, glavni menadžer Telegraf.rs-a Pavle Savović i profesor Fakulteta društvenih nauka Mirko Miletić, dok je razgovor moderirala zamenica glavnog i odgovornog urednika portala SrbijaDanas.com Andrijana Nešić.
Gosti panela su razgovarali o društvenim vrednostima u eri digitalnih medija i na koji način onlajn mediji pronalaze svakodnevnu ravnotežu između etičnosti i čitanosti.
Profesor Miletić istakao je da u svakom društvu postoji sistem vrednosti koji se nikada ne može izgubiti, ali je uvek jedan preovlađujući.
Duci za SD: Ima nade za Srbiju sa Rusijom i Kinom, ali svet propada! Sve se svodi na to ko će koga da zakolje!
ARANĐELOVČANKA KOJA JE POKORILA PLANETU: Evo kako je Jovana Preković došla do svetskog ZLATA, a sada CILJA Olimpijadu (FOTO)
VELIKI POVRATAK IVANE ŽIGON U NARODNO POZORIŠTE: Nakon 10 godina predstaviće se SPEKTAKLOM koji je posvetila majci
- Vrednost je izraz stavovske strukture čoveka, odnosno njegovog ponašanja u svakodnevnom životu. Sistem vrednosti se formira na principu pojedinca, a onda se prerađuje na nivou društva, a onda i globalno. Novi medij, internet, briše nacionalne granice, ne postoji nijedan nivo pojedinačnog i grupnog delovanja van nekog vrednosnog sistema, te tako je i sa novim medijima, onlajn medijima, digitalnim medijima. Nevolja je što internet obuzima celu planetu i unutar njega se stvara sistem vrednosti koji nema nikakve granice i ograničenja i dovodi ljude u zabludu da vrednosti ne postoje – rekao je profesor Miletić.
Svoja iskustva iz struke sa publikom su podelili Marko Stjepanović i Pavle Savović koji su se u ovom tematici usaglasili sa mišljenjem da svako društvo neguje određeni sistem vrednosti, ali ne i da je taj sistem nepromenjen i preovlađujući.
- Pravo pitanje je šta su za nekoga društvene vrednosti? Da li je to Baka Prase, rijaliti program ili učenici koji su osvojili medalje na takmičenju? Portali sada nude sve to, kao da ste u supermarketu, a odluka je pojedinačna šta želi da "kupi". Mi nudimo sve, a oni biraju, portali su servis koji nudi opcije, a pitanje je šta će oni odabrati da pročitaju, što zavisi od njihovog sistema vrednosti, tako da faktički mi ni ne utičemo mnogo na taj odabir - rekao je Savović.
- Uvek postoje društvene vrednosti, samo je pitanje da li se nama u određenom trenutku te vrednosti dopadaju. Pitanje je kako se postavljate prema odabranim vrednostima, a internet je ogolio sve to oko vrednosti i zakomplikovao sve dodatno kada je uništio biznis model po kojem su radili tradicionalni mediji. Kada taj model postoji, ima vremena i prostora za tekstove koji nisu najpopularniji i najčitaniji, a to se u eri interneta izgubilo i uspostavilo se internet novinarstvo. Još uvek traje tranzicija i prelazak na novi biznis plan, jako teško će se u budućnosti uspostavljati društvo sa jedinstvenim sistemom vrednosti, sada su svi sagovornici, svi profili na društvenim mrežama su medij, a danas i svako može da postane sam po sebi medij – rekao je Stjepanović.
Na pitanje gde se nalazi granica koju mediji povlače kada je reč o čitanosti i kvalitetu tekstova, sagovornici iz struke su se usaglasili da se takve odluke donose u realnom vremenu i da se gleda kratkoročni i dugoročni benefit po samu medijsku kuću.
- Ako želite kratkoročni benefit onda se donosi odluka da se na primer dovede Baka Prase na štand i da vam treba obezbeđenje kako biste vladali situacijom, dok sa druge strane ako želite dugoročni benefit ne radite to. Sve te odluke donose se u minutima i zbog toga dolazi do toga da se na primer kvalitetne reportaže koje su dobre za dugoročnu korist, zamene vešću iz hronike koja donosi kratkoročni benefit – rekao je glavni menadžer Telegrafa Pavle Savović.
- Umesto apsolutnih vrednosti treba da idemo na minimun dogovorenih vrednosti. S oobzirom na vreme u kojem živimo, imamo mogućnost da takav konsenzus vrednosti periodično menjamo, da pomeramo njegovu granicu. Minimum treba da se odredi, kao na primer nema rasizma, nema šovinizma i ispod toga se ne ide, sve ispod toga je stvar uređivačke politike koja krši naš dogovor. Srpski mediji nemaju minimalni društveni konsenzus i uvek će neki medij pokušati da ide ispod tog minimuma, a kad se to desi svi ostali kreću nadole ka njemu kako bi se održali na tržištu – rekao je glavni urednik onlajn redakcije Blic-a Marko Stjepanović.
Profesor Miletić je ukazao na to da sve promene koje se dešavaju globalno utiču i na lokalnu sredinu, te je tako i sa trendovima u novim medijima. Kako je rekao, došlo je do zasićenja tradicionalnim medijima, a sada je vreme kada ljudi žele da svoju privatnu sferu dovedu u medije, ali i dalje je prema istraživanjima prisutna tendendija zasićenosti internetom. Ipak, kako je profesor Miletić naveo, način na koji se sadržaj prodaje se ne menja, a to je da mediji moraju da ugode najnižem nivou ukusa.
- Najbrojniji su oni sa najnižim ukusom, tako da danas za tiraž, rejting i šer vi morate njima da ugodite. Portali moraju da primene to "gvozdeno pravilo" i najnovija istraživanja upravo to pokazuju. Senzacija, skandal, smrt i seks su zamenili tradicionalne medije – rekao je Miletić.
Publika je dobila odgovor na večito pitanje da li portali moraju da biraju između čitanih tekstova i kvalitetnih tekstova.
- Nema biranja, jedina dilema je pozicija na kojoj će se neki tekst naći i vagamo između kratkoročnih i dugoročnih benefita. Trend je da svuda u svetu portali "igraju" na toj granici i odluka o minimumu vrednosti se donosi u realnom vremenu – rekao je glavni menadžer Telegraf.rs.
Zaključak panel diskusije bio je taj da uređivanje medijskog sadržaja predstavlja sinergiju mišljenja publike i stručnosti uredničkih kolegijuma, te je tako i sistem vrednosti podređen toj sinergiji.
- Poštujemo osnovne vrednosti, ali takođe pružamo i ono što ljudi vole, iako nije u sistemu vrednosti. Ljudi ne prate samo ekonomiji, samo sport, samo zabavu i zbog toga portali moraju da ukrste to sve. Ako se dobro definiše put kojim krećete, čitanost dolazi sama – rekao je Stjepanović, dok je Pavle Savović bio mišljenja da ono što ih zanima ljudi traže na guglu, društvenim mrežama, te samim tim sadržaji koji nisu dugoročno dobri ne moraju ni da se ističu.
- Nas ne uređuje publika, ali se prati šta ljudi vole i to se piše i objavljuje, samo se ne ističe i ne stavlja akcenat na to. Uvek postoje sporedni kanali kojima možete plasirati takav sadržaj i uvek će onda klikovi juriti vas, a ne vi klikove – rekao je Savović.
Profesor Miletić je zaključio da uvek treba imati u vidu kome se medij obraća i ko je njegova publika, te će shodno tome mora stvoriti i uređivačka politika.
- Svaki urednik mora znati ko su mu čitaoci i koji preovladavaju, u svakom momentu mora znati kome se obraćaju, ali mora voditi i računa da sadržaj prilagode svojoj medijskoj kući. Urednik uređuje novine, jasnim pravilima, a publika treba da mu bude najbitnija determinantna uređivačke politike – rekao je profesor.
Celokupan video materijal možete pogledati ispod:
VAZDUHOPLOVAC VISOKO POLETEO: Braća Cerović BLAGO Zemunaca!
"Svet mogu da menjaju samo kreativni ljudi" Čuveni slikar Milutin Obradović otkriva kako se četkicom bori protiv digitalnog doba
POSLE USPEŠNE MMA KARIJERE: Dušan Džakić UŽIVA u penziji, ali će se uskoro oprobati u NOVOJ ulozi
PAVLOVIĆ MERKA EVROPSKO PROLEĆE: Mladi štoper Partizana o tituli, ličnim planovima i KLJUČNOM meču sezone
Era posle više od 10 godina otvoreno o svađi zbog stiropora! Najveća afera rijalitija je bila nameštaljka?