NOVA NADA ZA SPAS ORLA SA SRPSKOG GRBA: Letite, carski ptići, pa se jednom vratite kući!
Naš jedini preostali par orla krstaša - Bora i Eržika - dobili su mlade. Dva orlića će za nekoliko nedelja prvi put izleteti iz gnezda svijenog na kanadskoj topoli nadomak Srpskog Krstura i nova su nada da će carska ptica koja krasi grb Srbije i dalje leteti iznad naše zemlje.
Opstanak ove ugrožene vrste na našim prostorima i dalje je međutim pod velikim znakom pitanja.
Populacija orla se za dvadesetak godina drastično smanjila tako da smo spali na samo jedan gnezdeći par! Razvojem poljoprivrede prirodna staništa krstaša su svedena na minimum. Usled masovnog preoravanja stepskih pašnjaka i livada smanjivao se broj tekunica - sitnih glodara nalik veverici. Danak modernom dobu je platilo i staro drveće pogodno za gnežđenje krstaša. To se sve automatsko odrazilo na brojnost orlova.
- Kod svih ugroženih vrsta najveći problem je gubitak staništa. Naša planeta se i te kako promenila u poslednjih 20-30 godina. Izgubili smo dosta otvorenih prostranstava gde je bilo bogatstvo plena za orla. Njima je potrebna široka krošnja koja je dovoljno pregledna i izolovana. To su obično stara stabla. To je najčešće bio hrast, a na kraju krajeva kod nas je i dobio ime krstaš jer je sletao na stare hrastove koji su bili obeleženi krstom i smatrani svetinjom. Zahteva dakle specifične uslove staništa da bi mogao da opstane. Nije svraka ili golub da može da se navikne na bilo šta - kaže Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Opstanak carske ptice dodatno ugrožavaju zlonamerni i neodgovorni ljudi.
Ipak nije na srpskom grbu?
Heraldičari ipak tvrde da dvoglavi orao na grbu Srbije zapravo nije nikakva konkretna vrsta već simbolička ptica.
Na grbu Srbije se prvi put pojavio za vreme vladavine Stefana Prvovenčanog. Najstariji prikaz je na odeždi kneza Miroslava na ktitorskom portretu iz 14. veka u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju, a koji je kopija portreta iz 12. veka.
- Orao je grabljivica koja je proganjana od strane čoveka jer je mnogi i dan danas smatraju štetočinom jer recimo napada golubove. Najveća boljka danas nam je međutim trovanje. Tu mislim i na targetirano trovanje u smislu bacanja zatrovanih mamaca kako bi se eliminisali recimo psi lutalice ili neki drugi predatori, ali i na nenamerno koje je posledica prekomerne upotrebe pesticida u poljoprivredi - naglašava Mišković.
Najveći neprijatelj orlova i ostalih ptica je insekticid furadan koji mnogi poljoprivrednici koriste iako je zabranjen još pre pet godina. Pre nekoliko godina je zabeležen slučaj da je jedna mlada ženka preletela više od 4.000 kilometara da bi bila otrovana na njivi kod Apatina. Tako se nameće logičan zaključak da ptica, koja ionako nema gde da živi, rizikuje da bude otrovana ili uznemiravana na neki drugi način čim zauzme nešto malo prostora i počne da se gnezdi.
- Orlovi zahtevaju visoka stara stabla okružena prirodnim elementima. Traže mesta koja su puna hrane za njih, a da nema aktivnosti koje ih mogu uznemiriti. Možete zamisliti koliko je to danas retko naći - precizira Mišković.
Srbija je od oktobra 2016. deo međunarodnog projekta "Panon igl lajf" koji je finansiran od strane EU. Novi cilj projekta je da 2022. na prostoru Srbije, Mađarske, Austrije, Češke i Slovačke bude najmanje 300 parova orla krstaša.
- Trenutno imamo nešto više od 250 parova, ali to je i dalje jako malo. To je proces koji jako dugo traje. Ne možete oporaviti populaciju tako brzo. Zajedno smo na dobrom putu i to najviše zahvaljujući kolegama iz Mađarske i Slovačke koji jako dobro rade svoj posao duže od 10 godina. Kod nas je posao tek počeo. Sad je poslednji minut da učinimo sve da ne izgubimo ovaj jedini par koji nam je ostao, a da onda pokušamo da pružimo uslove da se ptice koje su sve brojnije u Mađarskoj spuštaju i zauzimaju staništa kod nas u Srbiji - precizira Mišković.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije već treću godinu zaredom uspešno sprovodi program čuvanja gnezda. To je važno da bi se jedini prestali par iznova neometano razmnožavao.
- Trudimo se zaista da radimo i na poboljšanju uslova staništa kako bi privukli i nove ptice koje nisu nužno potomci ovog para koje imamo. Postavljamo veštačke platforme odnosno platforme za gnežđenje na stabla i lokalitete koje smo našli, a koji su veoma retki. Namera nam je da ih na neki način zauzmemo i sprečimo da se to drvo poseče ili uradi nešto što bi promenilo povoljne okolnosti. Radimo i na revitalizaciji staništa koja su ranije bila dobra. Počinjemo i novi projekat sađenja stabala. To je dugoročno ulaganje. Da bi stablo dostiglo visinu od 15-20 metara koja je idealna za krstaško gnezdo treba mnogo vremena - kaže Mišković i dodaje da orlovi uglavnom biraju autohtone vrste za svoje gnezdo.
Važan segment borbe za opstanak krstaškog orla je i podizanje svesti u društvu.
- Važno je da ljudi shvate da čuvanjem ovako retkih vrsta ne čuvamo samo te jedinke nego i celu našu prirodu. Najvažnije nam je da ljudi koji se bave poljoprivredom i imaju kontakt sa potencijalno opasnim supstancama budu jako odgovorni prilikom njihove upotrebe - kaže Mišković i dodaje da nikada neće moći da shvati ljude koji zbog nekog svog biznisa ili hobija namerno izazivaju neverovatno bolnu smrt ugroženih jedinki.
Nameće se utisak da je rešenje ovog vida problema veoma jednostavno.
- Ljudi apsolutno treba da prijave svaki slučaj trovanja. Ubistvo jedinke svake strogo zaštićene i zaštićene vrste je krivično delo. Jedini način da stanemo na put takvim delima jeste da ih pre svega razotkrijemo, a onda i kaznimo. Treba da pokažemo da nećemo da okrećemo glavu i da takvo delo neće proći nekažnjeno. Makar policiju možete uvek da pozovete! Svaka inspekcija je dužna da vas makar uputi na drugu inspekciju. Možete da kontaktirate i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica, a mi ćemo obavestiti nadleže službe - kaže Mišković.
Ugrožena vrsta dobila prinovu: Još dva ORLA KRSTAŠA na srpskom nebu!
PUTIN NAM VRAĆA DRAGOCENOST: Stranica Jevanđelja stiže 20. oktobra, a evo šta će Srbija pokloniti njima kao znak zahvalnosti
JEZIV TRENUTAK ZABELEŽEN KAMEROM: Pogledajte snimak na kom je prikazano kako GROM udara kuću u Jagodini (FOTO/VIDEO)
Bora i Eržika su odavno zauzeli svoju teritoriju i žive nadomak Srpskog Krstura već desetak godina. Njihovom gnezdu nije dozvoljeno prići na bliže od jednog kilometra. Par je u poslednje dve godine izrodio tri mladunčenta. Pre dve godine izlegli su se Duško i Lilika, a prošle godine na svet je došla i Nada koja je ime dobila u nadi da će orao krstaš ipak preživeti u Srbiji. Mladunci obično žive nekoliko godina u blizini matičnog gnezda, a kad posle otprilike pet godina dostignu polnu zrelost zauzimaju novu teritoriju. Tad mogu stići i do Malte i Kipra.
Mišković veruje da orao krstaš ima budućnost i u Srbiji.
- Srčano smo se uhvatili da ne izgubimo ovaj jedan par jer ako izgubite ptice koje imate druge će mnogo teže da vam dođu. A ako uspemo da dobijemo makar još jedan ili dva nova para sve će ići mnogo lakše jer oni privlače jedni druge. Naša nada je da će se neki od njihovih mladunaca vratiti jednom u naše krajeve - kaže Milica.