Slavimo veliki praznik - SPASOVDAN: Da bismo se SPASILI od NEVREMENA, danas MORAMO da učinimo JEDNO
Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik koji se slavi 40. dan nakon Vaskrsa. Naziv Spasovdan potiče od širenja Jevanđelja preko Hristovih učenika, koji su spasavali ljudstvo u veri.
Pročitajte i:
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: – Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.
U predhrišćansko vreme slavio se kao praznik ratara i stočara, a kao božanstvo imalo je ulogu zaštite i spasenja. Nasuprot bogu gromovniku Perunu, božanstvo Spas je spasavalo useve od grada i nevremena, i to uz pomoć žitnog klasa u ruci.
Na Spasovdan su se priređivale gozbe, nije se umivalo, odmaralo...
Spasovdan se slavi i kao krsna slava, gde se kao žrtva svecu klalo jagnje. Na taj praznik stavljale su se leskove grane na kuće i njive, radi zaštite od nevremena. Tog dana se nije umivalo, muškarci se nisu brijali... Nije se spavalo preko dana, da ljudi ne bi prviše dremali preko cele godine.
Obaveza je bila da se ode u crkvu na verski obred, nakon čega su se gosti zvali u posetu, na bogat ručak i posluženje. Često se samo slavlje odvijalo ispred crkve, gde su ljudi uživali u hrani, piću i kupovini sitnica na vašarima.