Smena letnjeg i zimskog računanja vremena prevaziđena!? POSTOJE TRI VARIJANTE ZA SRBIJU!
Da je smena letnjeg i zimskog računanja vremena prevaziđena, nedavno su uočile i briselske birokrate.
Skoro 20.000 građana na besplatnim preventivnim pregledima
Najavu ukidanja te prakse u EU, a sledstveno i u ostatku kontinenta, Srbija bi mogla da iskoristi da - produži obdanicu. Za to postoje dva načina, prema mišljenjima stručnjaka. Prvi je da trajno zadržimo zimsko računanje vremena, uz pomeranje radnog vremena za čas unazad, čime bi se svetli deo dana bolje iskoristio. Druga opcija je da za svagda pređemo na letnje računanje vremena, čime bismo istovremeno iz trenutne, srednjoevropske prešli u susednu, istočnoevropsku vremensku zonu, u kojoj su, između ostalih, Bugarska i Grčka.
Za ovo drugo rešenje, prema pojedinim izvorima, postoje i istorijski razlozi. Posle podele planete na vremenske zone na međunarodnoj konferenciji 1884. u Vašingtonu, tadašnja Kraljevina Srbija se svrstala u istočnoevropsku zonu (GMT plus 2). Tek po stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. prelazi u srednjoevropsku (GMT plus 1), jer su u njoj već bili zapadni delovi novoformirane države. Tu smo ostali do danas, za šta postoji i geografski razlog.
- Čitava Srbija, s izuzetkom delova oko Pirota i Negotina, u potpunosti spada u tu zonu - podseća dr Nemanja Martinović, predsednik Društva astronoma Srbije.
Ipak, pri odlučivanju o tome, više od geografske odrednice ulogu često igraju politički, demografski i drugi faktori, napominje. A ako se u igru uvede najavljeno ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena na celom kontinentu, uz ostavljanje mogućnosti svakoj državi ponaosob da odredi koje će od ta dva trajno zadržati, jasno je da su na stolu sve opcije.
Možete li da pogodite ko je beba sa fotografije? Oči je odaju (FOTO)
Kako kaže Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković", Srbija bi, ako trajno prihvati letnje čitanje vremena, samim tim prešla u istočnoevropsku vremensku zonu. Pojašnjavajući terminologiju, on dodaje da termin zimskog i letnjeg "računanja" vremena nije tačan jer, zapravo, "ništa mi tu ne računamo", već jednostavno čitamo ono što pokazuju kazaljke.
- Ključnu ulogu u tome koje bi čitanje vremena za nas bilo najbolje trebalo bi da ima radno vreme. Trajnim ostankom na zimskom čitanju, s ovakvim radnim vremenom, veoma neefiaksno bismo koristili dnevnu svetlost. Ako bismo pak trajno ostali na letnjem čitanju prešli bismo u susednu vremensku zonu. No, previđa se i treća mogućnost, koja podrazumeva ostajanje na zimskom čitanju, uz pomeranje radnog vremena za jedan čas unazad, čime bi se postiglo bolje iskorišćenje obdanice - ističe Simonović.
U slučaju ostanka u aktuelnoj časovnoj zoni i trajnog prelaska na zimsko vreme, leti bi se razdanjivalo već malo posle tri časa ujutru, što je sat vremena ranije nego sada, kaže Nemanja Martinović. Ako pak izaberemo susednu zonu, odnosno ostanemo na letnjem računanju vremena i u toku zime, izlazak Sunca bi nas u decembru i januaru očekivao oko osam ujutru, što je opet sat ranije, pri čemu bi, naravno, sat vremena kasnije i zalazilo.
- Činjenica da je Srbija na granici vremenskih zona stavlja nas u položaj da biramo. Ako uzmemo u obzir moderan način života, mislim da je daleko bolje da izaberemo GMT plus 2 zonu, odnosno da ostanemo u letnjem računanju vremena i tokom zime, ako ukidamo pomeranje sata. Dodatni sat obdanice koji bismo tako pomerili na kraj dana ljudima daleko više znači, pogotovo zimi - naglašava Martinović.
Katastrofalan prizor u NOVOM SADU! Doživeli smo i to! Dunav presušio! (FOTO, VIDEO)
On nudi još jedno rešenje: da Srbija pređe u istočnoevropsku zonu, a da leti pomeramo kazaljke unapred, čime bismo u junu i julu izlazak Sunca imali oko šest ujutru, a zalazak tek oko 21.30 časova.
- Pričajući o ovom donekle drastičnom predlogu, nailazio sam na pitanje koje glasi – kad će seljaci ustajati ako tako kasno izlazi Sunce. Odgovor je prost: seljaci se bude kada Sunce izlazi, a ne zato što je četiri ujutru - zaključuje Martinović.
Da na pripadnost jedne države određenoj vremenskoj zoni utiču i politički faktori, svedoči primer Španije, koja geografski spada u zapadnoevropsku vremensku zonu, ali se nalazi u našoj, srednjoevropskoj. Razlog je odluka diktatora Fransiska Franka da trajno pomeri kazaljke u čitavoj zemlji kako bi u celoj Španiji bilo isto vreme kao u nacističkoj Nemačkoj. Tako je ostalo do danas. Sličan primer seže iz 2015. kad je Severna Koreja odlučila da uvede svoju "vremensku zonu Pjongjanga", pomeranjem časovnika za 30 minuta iza Japana i Južne Koreje, država s kojima je do tada delila vreme. Tu praksu, Pjongjang je ukinuo ove godine u znak poboljšanja odnosa na Korejskom poluostrvu.
Letnje računanje vremena u Srbiji je uvedeno 27. marta 1983. zarad povećanja produktivnosti. O danu i trenutku pomeranja kazaljki odlučivalo je Savezno izvršno veće SFRJ, a kasnije, u SRJ, Savezna vlada. Tek zakonom iz 2006. ove promene su postale "automatizovane" po uzoru na evropske konvencije. Pre svih ovih mera, u Srbiji je smena letnjeg i zimskog računanja vremena privremeno postojala za vreme nacističke okupacije, za šta se odomaćio narodski naziv – "švapsko vreme".