ŠOKANTNO SAZNANJE O KORONI: Opasan soj ovog virisa harao je i pre pandemije!
U trenutku kada je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saoštila da će otpočeti dugo očekivanu istragu kako bi ušla u trag virusu koji je izazvao pandemiju kovida-19, pojavili su se naučni radovi koji otkrivaju da je virus nastao u drugim zemljama, među kojima je i jedna sa Balkana, a ne u Vuhuanu u Kini.
SVAKA DRUGA ŽENA OBOLI OD OVE BOLESTI! Ovako ćete se rešiti simptoma
"Korona brojke sve lošije, zemlja u teškoj situaciji" Brnabić iznela presek stanja u odnosu na juče
KOMŠIJE IZ KORONA PAKLA: U Hrvatskoj 48 preminulih i 4.080 novozaraženih korona virusom
Da pojasnimo, studija ne dovodi u pitanje gde je virus prvi put zvanično detektovan i otkriven kod ljudi, to mesto je sigurno grad Vuhan u centralnoj Kini, u decembru prošle godine.
"Ove studije ne pokušavaju da daju odgovor na pitanje da li je virus "buknuo" u Vuhanu, već da li je zaista potekao iz tog grada", piše South China Morning post.
Tim SZO, koji je održao svoj prvi sastanak 30. oktobra, dobio je zadatak da pronađe odgovor na ove pitanje uz pomoć 10 međunarodnih zvaničnika iz SAD, Japana i drugih zemalja, uz pomoć saradnika iz Kine.
Za sada se veruje da je virus na čoveka prešao sa životinje, a pronalazak te jedinke bi mnogo pomogao naučnicima da spreče da nam se ovakav scenario ikada ponovo dogodi. Nažalost, potraga za poreklom virusa bila je "inficirana otrovnim odnosima" između Vašingtona i Pekinga. Američki predsednik Donald Tramp je uporno krivio Kinu za širenje virusa, dok su kineski zvaničnici rekli da je to teorija zavere i čvrsti su u stavu da je američka vojska virus donela u njihovu zemlju.
Tako su gotovo svi naučnici koji istražuju poreklo kovida-19 bili uvučeni u taj začarani krug.
Dokazano da je korona bila u Italiji u septembru prošle godine
Profesorka Gabrijela Sozi je predvodila tim naučnika u Italiji, koji je pronašao dokaze o antitelima na Sars-CoV-2 u uzorcima krvi ljudi koji su dolazili na skrining za rak. Ona je, u radu koji je objavljen u novembru, istakla da su antitela pronađena u uzorcima krvi koje su uzeti u septembru 2019. godine, dakle tri meseca pre nego što je virus buknuo u Vuhanu.
Kina je odmah pozdravila ovaj naučni rad i ponosno mahala njime tvrdeći da je upravo on dokaz da Vuhan nije "izvor virusa", dok su drugi virolozi napadali metodologiju dr Sozi, i nazvali je lažnom.
Pandemija promenila čitav svet
Sada su istražioci iz Kine uradili slično istraživanje i zaključili da je Sars-CoV-2 postojao na nekoliko kontinenata pre nego što je zaraza buknula u Vuhanu.
I rodila se nova teorija - prva transmisija na ljude se verovatno dogodila u Indiji.
Deo ovog istraživanja objavljeno je u utorak u medicinskom časopisu Molecular Phylogenetics and Evolution, a istraživanje je predvodio dr Šen Libing, za Instituta bioloških nauka u Šangaju.
Studija, koju je radio njegov tim, objavljena je 17. novembra na portalu ssrn.com, koji slovi za "preprint izdanje" uglednog medicinskog časopisa The Lancet.
Studija je zasnovana na sojevima virusa iz 17 različitih zemalja i regiona, a potvrđeno je da je zaraza najpre buknula ili u Indiji ili Bangladešu. Treba napomenuti da "preprint" znači objavljivanje rada pre nego što ga provere drugi naučnici. Stoga ovi nalazi ne bi trebalo da se tumače kao utvrđeni zaključci.
Tim dr Šena je rekao da tradicionalni pristup ulasku u trag poreklu soja korona virusa, proces poznato kao filogenetička analiza, nije urodila plodom. Pri tom pristupu koristio se virus iz slepog miša koji je pre nekoliko godina pronađen u provinciji Junan na jugozapadu Kine, kao referenca pretka za identifikaciju mutacija i evolucione istorije.
Međutim virus iz slepog miša nije bio predak "ljudskog virusa", tako da niko nije uspeo da isprati pandemiju do samog korena.
Zato su koristili novu metodu, kojom su brojali broj mutacija u svakom soju. Soj sa više mutacija, logično, i duže obitava oko nas, a oni sa manje mutacija su "bliži" originalnom Sars-CoV-2.
Naučnici su tako otkrili da su neki sojevi imali manje mutacija od onih koji su prvo otkriveni u Vuhanu i zaključili da Vuhan ne može da bude prvo mesto gde se dogodio prenose Sars-CoV-2 sa čoveka na čoveka.
Tragovi vode do Balkana
Oni su potom objasnili da su najmanje mutirani sojevi virusa pronađeni u osam zemalja sa četiri kontinenta: Australija, Bangladeš, Grčka, SAD, Rusija, Italija, Indija i Češka.
Ipak, dodaju da virus ne bi prelazio na ljude u svim tim mestima u isto vreme. Područje prvog izbijanja trebalo bi da ima najveću genetsku raznolikost, što ukazuje da je bilo duže. Istraživači su otkrili da nijedna druga regija nije imala više virusne raznolikosti od Indije i Bangladeša.
- Geografske informacije o najmanje mutiranom soju i raznolikost sojeva sugerišu da bi indijski potkontinent mogao biti mesto gde se dogodio najraniji prenos Sars-CoV-2 sa čoveka na čoveka - navodi se u studiji.
Ipak, ovo istraživanje osporavaju drugi naučnici i ističu da principi istraživanja i softer koji je korišćen za analizu nisu standardni za ovakvu vrstu filogenetičke analize.
- Odabir virusne sekvence za koju se čini da ima najmanje razlika u odnosu na ostale u proizvoljnoj kolekciji verovatno neće dati pretka - rekao je Mark Suhard, profesor na Odeljenju za biostatistiku i humanu genetiku na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.
Suhard dodaje da, iako se od "filogenetike imaju velika očekivanja kada govorimo o shvatanju pojave i širenja virusnih patogena, ono što možemo naučiti dolazi sa znatnom neizvesnošću“.
Šen ističe, pak, da su ekstremni vremenski uslovi možda izazvali pandemiju. U maju 2019. godine Indija je imala drugi najgori toplotni talas. Suša je naterala i ljude i životinje da se vodom snabdevaju sa istih izvora. Ovo je moglo da dovede do prelaska virusa na ljude.
Šen je rekao da je veliki udeo mladih u Indiji mogao da smanji učestalost teških slučajeva i da se tako otežalo otkrivanje virusa.
Mukeš Takur, virolog u Indiji, ne podržava zaključak studije iz Šangaja.
- Izgleda mi kao da su pogrešno razumeli dobijene rezultate - napisao je kratko Takur u mejlu, ne obrazlažući svoj stav.
Šen je rekao da je otvoren za kritike kolega i za naučnu debatu, kako bi se konačno došlo do naučnih otkrića.
- Jedino tako će ovaj rad biti u potpunosti ili odbačen ili prihvaćen - ističe dr Šen.