PRAVOSLAVNI VERNICI SLAVE PETROVSKE POKLADE: Za zdravlje i napredak porodice danas obavezno ispoštujte ove običaje
Verovatno ovo niste znali, ali današnja nedelja je u srpskoj narodnoj tradiciji veoma posebna i za nju se vezuje mnogo običaja i verovanja od kojih su se neka zadržala sve do današnjih dana.
DA LI U SRBIJI MOŽETE MLADU BEZ NAJAVE ODVESTI KOD MATIČARA? Matična služba jasna - i za "filmska" venčanja važe pravila
VEĆINI LJUDI OVAJ OBIČAJ JE DIVAN, ALI DALEKO JE OD ROMANTIKE: Zašto mlade nose veo na venčanju?
OD SLUGE PA DO GAZDE: "Džipsi tim" pravi je primer da se snovi ostvaruju i da nas čeka LEPŠA BUDUĆNOST
Iako većina poklade vezuje za katoličke narode i njihove proslave, reč je zapravo o običaju koji je duboko ukorenjen i u našoj tradiciji. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako danas Petrovske poklade - zadnji dan kada se pre Petrovdana jede meso!
Već sutradan, u ponedeljak, počinje post. Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.
Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza poklada treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od mesa, mlečnih proizvoda i svega od čega će se vernici u narednom periodu odricati.
Stari kažu da se na današnji dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se "omrse" tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Petrovdana. U Istočnoj Srbiji kažu da se na današnji dan nikako ne valja češljati, jer može "sva kosa opasti s glave".
U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada - mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da "mačkare" časti - jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom. Na taj način naši stari su terali zle sile i veštice jer se veruje da sva ova bića imaju jači uticaj na svet živih tokom poklada. Osim ovoga, obavezni deo proslave poklada na selu su i lile. Lile su buktinje od osušene brezove ili trešnjine kore.
Obično ih pale mladići i dečaci, obilazeći oko kuća, torova, izvora po tri puta, govoreći: "Lila gori žito rodi", ili "Veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode". U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi, pa uz šalu i dobro raspoloženje, teraju strah i zajedno ulaze u prvi dan posta.