SRBIJA I BUGARSKA TREBALO JE DA BUDU JEDNA DRŽAVA, A ONDA JE SVE KRENULO PO ZLU: Desile su se tri klučne stvari!
Početkom 19. veka Srbi i Bugari su još uvek bili deo Otomanske imperije. Srbi, na granici sa Austrijom, bili su oslobođeni od Turaka s obzirom da su Habzburzi nekoliko decenija vladali našim tlom u 18. veku, ali Bugari nisu bili te sreće.
RADOST KOJA NEMA CENU: Meridian posetio decu na Kosovu i Metohiji (FOTO)
KINESKA VAKCINA OD SUTRA KOD NAS: Nećete verovati koliko doza Sinofarm cepiva stiže u Srbiju
TUGA! Preminuo poznati srpski psihijatar - izgubio bitku sa koronom
Bugari su učestvovali u Prvom i Drugom srpskom ustanku, a u Beogradu je bila formirana i bugarska četa koja se obučavala za oslobodilački rat i učestvovala je na našoj strani i u uličnim borbama nakon incidenta na Čukur-česmi.
Srbija je imala veliku podršku Francuske a Napoleon III je na nas gledao kao na balkanski Pijemont. Sa takvom podrškom, kKnez Mihailo Obrenović 14. januara 1867. godine potpisuje u Bukureštu sa Bugarskim odborom ugovor o zajedničkoj državi Srba i Bugara, koje je trebalo da na kraju bude kraljevstvo.
Tri stvari koje su stale na put zajedničkoj državi
Dana 22. januara 1867. godine, Francuska objavljuje svoj program za reforme u Turskoj prema kome bi Srbija bila stožer svih Slovena. Ali onda sve propada u tri koraka.
Prvo, u nedelju 10. juna 1868. godine, braća Pavle i Kosta Radovanović izvršili su atentat na kneza Mihaila.
Drugo nakon Francusko-pruskog rata u kome su Nemci ponizili svoje neprijatelje i čak zarobili Napoleona III, koji je zbačen sa vlasti, Srbija je izgubila glavni oslonac u međunarodnoj politici jer su francuski interesi proterani sa Balkana. Oto fon Bizmark, koji je gajio velike simpatije prema Srbima, nije imao snage da ide protiv Austrije, koja nije želela da se velika slovenska država stvara u "njenom dvorištu".
Rusija je takođe bila protiv, što se pokazalo u trećem koraku raspada ideje o državi Srba i Bugara. Rusi su izabrali Bugare kao instrument svojih imperijalističkih težnji i podržali maksimalne teritorijalne pretenzije bugarskih nacionalista a kada je potpisan Sanstefanski sporazum, oni su planirali da Bugarima daju Niš, Prištinu, Prizren i Ohrid. Sve do San Stefana, knez Milan je bio slepo odan Rusiji a posle toga okrenuo se Austriji, uvidevši da sa Bečom i Berlinom barem znamo na čemu smo. Zahvaljujući Nemačkoj i Austriji, Sanstefanski mir je poništen a Srpsko-bugarskim ratom iz 1885. godine zaboden je poslednji ekser u kovčeg zamišljenog "Ujedinjenog Kraljevstva Srba i Bugara".