SRBIJOM SADA HARA I "VIRUS STRAHA": Sve više ljudi obraća se za pomoć zbog psihičkih tegoba uzrokovanih koronom

Foto: Tanjug/ SAVA RADOVANOVIC / Izvor: Tanjug/Sava Radovanović

Tokom četiri meseca otkako je Srbijom počeo da hara novi virus korona, prošli smo kroz vanredno stanje, policijski čas, zabranu kretanja, druženja, uveravanja da je opasnost prošla, pa opomene da se vratila još veća.

Sve to utiče na psihičko zdravlje stanovništva. Pojedini psihijatri upozoravaju da će psihološka šteta biti jednaka ekonomskoj, ili čak veća od nje. Osim kovida 19, Srbijom je zavladao i virus straha.

U Institutu za mentalno zdravlje, u periodu posle ukidanja vanrednog stanja do početka jula, urađeno je istraživanje kod ljudi koji su prvi put tražili pomoć u Palmotićevoj.

KORONA SE NE SMIRUJE NI U VRANJU: U četiri bolnice hospitalizovano 178 pacijenata, 31 na kućnom lečenju

Epidemiolog Delić: "U ovom delu Srbije ima NAJVIŠE ZARAŽENIH OSOBA, među njima TRUDNICE I MALA DECA"

KAKVA JE EPIDEMIOLOŠKA KRIVULJA U NIŠU? Dr Milenković otkriva stanje obolelih u poslednjih SEDAM dana

Ti pacijenti najčešće su se javljali zbog depresije i anksioznih poremećaja. Iza njih su oni koji su dolazili zbog smetnji usled upotrebe alkohola i drugih aktivnih supstanci.

- Ispitali smo 240 odraslih osoba između 18 i 65 godina koliko se kvalitet njihovog života smanjio zbog širenja infekcije koronom i 59 odsto izjasnilo se da znatno lošije živi - kaže dr sc. Vanja Mandić Maravić, pi-ar Instituta za mentalno zdravlje.

- Pitali smo ih da li su bili u izolaciji, da li su bolovali ili izgubili nekog bližnjeg. Samo deset odsto ljudi je bilo blizu kovid-infekcije i kod njih su prevladavali simptomi stresa. Bili su uzbuđeni, nisu mogli da se opuste, razdražljivi. Većinu smo pratili ambulantno, a oko 80 odsto novih pacijenata je dobilo farmakoterapiju. Nismo primetili znatnija pogoršanja kod naših stalnih pacijenata, većina ih je navikla na određene tegobe - nemir, anksioznost, depresiju... Pandemija je za njih samo iskustveni događaj - navode iz Instituta.

Već desetak dana u Institutu je ponovo aktivan telefon za psihosocijalnu podršku. Kao u vreme vanrednog stanja, lekari i psiholozi javljaju se na pozive građana i pokušavaju da im olakšaju tegobe.

Koronavirus / Izvor: Reuters

- Pacijentima preporučujemo da se orijentišu na održavanje sveopšteg zdravlja uz poštovanje epidemioloških mera, da planiraju aktivnosti iz dana u dan, da se okrenu ka stvarima koje su pod njihovom kontrolom, da urade ono što mogu za sebe i svoje najbliže - objašnjava ona.

- Na taj način dobijaju kontrolu nad svojim životom. Svi moramo da se štitimo od negativnih informacija koje se menjaju iz dana u dan. Dovoljno je jednom dnevno pročitati vesti, sve ostalo povećava anksioznost, teskobu, zabrinutost - dodaje Vanja.

Stručnjaci smatraju da je plasiranje kontradiktornih informacija loše u ovom trenutku: ima imuniteta, nema imuniteta, biće vakcine, neće biti vakcine... Strah potencira i to što ne znamo koliko će dugo trajati epidemija.

- Između zdravih i bolesnih nema razlike, svi su zabrinuti da ne uhvate virus i da se ne razbole - kaže psihijatar dr Branislav Filipović, upravnik Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Uspostaviti svakodnevnu rutinu

- Za naše psihičko zdravlje važno je uspostaviti rutine, da ne budemo u neizvesnosti šta će biti sutra. Potrebna je doza razumnog optimizma, ako smo se provukli kroz mnoge teškoće i mi i naši preci, onda ćemo stati na kraj i ovim problemima. Važna je rutina. Ako se strah nagomilava, počeće da upravlja našim ponašanjem - kaže doktor Vidojević.

- Činjenica je da ovaj virus odnosi živote, to stvara anksioznost kod mnogih. Strah za život uz strah od zaraze je primaran, koji ako epidemija potraje može da pređe u depresiju kod ljudi koji su osetljivi. Čovek mora da bude veoma jak i da ima zdravu okolinu. Porodica je najzdravija potpora, pogotovo deca. Ona nisu potpuno svesna opasnosti i drugačije reaguju - objašnjava on.

Lekari smatraju da realan strah za aktuelnu situaciju mora da postoji, da su nesanica, poremećaj spavanja, nezadovoljstvo, malaksalost, normalne pojave.

Iako kovid 19 može da izazove teške posledice, psihijatri podsećaju da treba imati na umu da "ne ubija svaki metak".

- Ovo nije veče pred streljanje i ne bi trebalo da preterujemo u stvarima koje nismo radili - objašnjava Filipović.

- To ćemo moći da radimo onog trenutka kad prođe ova pošast. Činjenica je da ljudi koji su retko izlazili, koji se nisu družili, kojima je bilo svejedno da li putuju, odjednom menjaju ponašanje. To je strah od bliskog kraja. Ljudi se plaše da će skončati i onda hoće da urade sve što nisu, a zaboravljaju da će se u tome u čemu nisu iskusni lakše zaraziti nego u njihovim svakodnevnim aktivnostima - kaže on.

Zaraženi imaju osećaj krivice

- Ne treba kriviti zaražene, svakom može da se desi bolest - kaže doktor Filipović.

- Ljutnja ili agresija prema njima nije dobra reakcija. Međutim, mnogo ljudi oštro reaguje kad čuju da je neko oboleo. Da se zarazimo možemo svuda, dovoljan je trenutak nepažnje. Osećaj krivice zaraženi može da pobedi samo uz pomoć psihijatra. Zato u kovid-timove treba obavezno uključiti psihijatre. Često se javljaju pacijenti koji su zarazili bližnjeg koji je preminuo. Osećaj krivice oni će vući do kraja života - dodaje on.

Filipović kaže da pojedini psihijatrijski pacijenti dobro reaguju na epidemiju:

- Kao za vreme bombardovanja, šizofreničari se odlično snalaze, dok anksiozni i depresivni nalaze dodatnu hranu za svoju depresiju. Neurotičari mogu loše da reaguju, ili će raditi ono što nisu do sada, ili će se zaključati u kuću i neće hteti nikog da vide - navodi on.

A, kako na pandemiju reaguju najmlađi, objašnjava dr Oliver Vidojević, psihijatar za decu i adolescente:

- Deca imitiraju reakciju svojih roditelja, porodice i okoline. Ako su ljudi pribraniji, deca će se osećati sigurnije. Tamo gde postoje odrasli koji negiraju postojanje pandemije, govore da virus nije opasan, deca će svojim drugovima iznositi taj stav. Adolescenti imaju poseban stav za koji vidimo da mora da se menja. U prvom naletu se govorilo da su otporni, da ređe obolevaju i da prolaze lakše. Sada se vidi da to nije tačno i da mogu da imaju tešku formu bolesti. Neustrašivost koja je normalna i očekivana u adolescentskom uzrastu sada se okreće protiv njih. Oni se, međutim, i dalje ponašaju prilično izazivački - organizuju korona-žurke, partije... Posledice mogu da budu loše i teške po decu, a još teže za članove njihovih porodica - objašnjava on.

Koliko će biti mlađih pacijenata to će se tek videti sa dolaskom školske godine, kaže Vidojević. Tada ćemo imati jasniju situaciju koliko se stvarno javlja dece i adolescenata radi pomoći.

ZAPISI IZ KNJIGE DOKTORA NESTOROVIĆA: Tajna lečenja medicinom Nikole Tesle i druga uverenja našeg pulmologa