Srpski narod se seća svog velikana: Danas se navršava 101 godina od smrti vojvode Radomira Putnika
Na beogradskom Novom groblju danas će biti obeležena 101. godišnjica smrti vojvode Radomira Putnika.
Pročitajte i:
Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković predvodiće državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti kod groba vojvode Putnika - centralna aleja beogradskog Novog groblja.
Kod groba proslavljenog vojskovođe biće položeni lovorovi venci i odate najviše državne i vojne počasti.
BUDUĆNOST KNJIŽEVNOSTI: Ovo su MLADI AUTORI koji su dobili nagradu "DOSITEJEVO ZLATNO PERO"!
Vence će položiti i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Grada Beograda, potomci vojvode Radomira Putnika kao i predstavnici nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Organizator komemorativnog okupljanja je Vlada Srbije - Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Radomir Putnik, rođen 24. januara 1847. godine u Kragujevcu, bio je srpski vojskovođa, vojvoda, načelnik Glavnog Ðeneralštaba Vojske Kraljevine Srbije u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.
Spomenici srpskim vojskovođama u Prvom svetskom ratu
Vojničko zvanje stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu. Posle mnogih rasporeda i napredovanja u službi, 1903. godine postavljen je za načelnika Glavnog Ðeneralštaba.
Tvorac je moderne Srpske vojske. U okviru školovanja i obuke oficira uveo je rešavanje taktičkih zadataka. Srpsku vojsku je osavremenio novim naoružanjem, na ključna mesta je postavio talentovane oficire i nije dozvolio da se politika umeša u redove vojnika.
Zajedno sa Živojinom Mišićem pripremio je sve ratne planove za Balkanske i Prvi svetski rat.
Slavimo veliki praznik - SPASOVDAN: Da bismo se SPASILI od NEVREMENA, danas MORAMO da učinimo JEDNO
Od 1912. do 1916. godine nalazio se na položaju načelnika Vrhovne komande. Posle Kumanovske bitke 1912. godine postao je prvi srpski visoki oficir sa počasnim činom vojvode. Sa grčkog ostrva Krf 1916. godine otišao je na lečenje u Nicu u Francuskoj, gde je umro godinu dana kasnije - 17. maja 1917. godine.