ŠTA NAM STAVLJAJU U VAKCINE? Srpski stručnjaci otkrili kako cepivo utiče na naš organizam i da li ŠTETI TRUDNICAMA
Sagovornici emisije "Oko" RTS-a ocenjuju da je izrazito mala verovatnoća negativnih reakcija na vakcinu protiv koronavirusa - "promil promila" i da bi vakcinaciju preporučili i svojim roditeljima.
NUSPOJAVE, RNK VAKCINA... Profesorka sa Medicinskog fakulteta objasnila zašto dolazi do ALERGIJSKIH REAKCIJA
ZLURADI KOMENTARI NA VEST DA SU MILICA I STEFAN PRONAĐENI: Od "hvala Bogu" do "ma hoće u rijaliti"
ZABRINJAVAJUĆE PROGNOZE DR ŠEKLERA! Otkrio zbog čega je opasan novi soj virusa i šta nas čeka od januara
Profesori imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Emina Milošević i Dušan Popadić i profesor Slobodan Cvejić sa katedre za sociologiju Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta navode da su spremni da prime vakcinu i da bi je preporučili i svojim roditeljima i rođacima.
Emina Milošević navodi da mlađi deo populacije neće biti prvi koji će se vakcinisati, jer su stariji u većem riziku.
Slobodan Cvejić kaže da bi i svojom majci preporučio vakcinu, jer, navodi, da ne veruje da je rizik od vakcine veći od drugih. Napominje da postoji neki promil rizika, ali ne vidi da se pušači izlažu manjem riziku.
- Racionalno gledano ovo nosi jednu dozu rizika i ovo je pravo vreme da pokažemo poverenje u nauku - ističe Cvejić.
Dušan Popadić ističe da je rizik "promil promila".
- Verovatno bi na prste jedne ruke mogli da se izbroje ljudi koji bi imali neke teže komplikacije, ako bi se vakcinisalo celo stanovništvo Srbije - kaže Popadić.
Da li su trudnice u povećanom riziku
Emina Milošević kaže da se savetuje da trudnice preskoče vakcinaciju, jer one nisu bile uključene u treću fazu ispitivanja.
- Američke preporuke daju mogućnost da se trudnice i dojilje vakcinišu ako žele. Iz dizajna vakcina ne postoji bojazan za neku opasnost po njih - kaže Miloševićeva.
Zna se, dodaje, da se ne preporučuje ljudima koji su imali ozbiljne alergijske reakcije, ako se ne zna čime su reakcije bile izazvane. Polietilen glikol se smatra da može da izazove potencijalnim alekrgijskim reakcijama. Napominje da su one izuzetno retka pojava.
- U Britaniji, gde je vakcinisano pola miliona ljudi su se javila dva slučaja težih alergijskih reakcija - navodi Miloševićeva.
Kako funkcioniše vakcina
Popadić ističe da vakcine izazivaju stvaranje antitela protiv proteina virusa pomoću kog ulazi u ćelije našeg organizma, ako pričamo o RNK ili adenovirusnim vakcinama.
- Objašnjava da je cela ideja da naša ćelija napravi virusni protein koji onda izaziva pravljenje antitela i T limfocita protiv infekcije. Nukleinska kiselina kratko postoji u ćeliji i nakon toga se razgradi. RNK metod je još osetljiviji na razgradnju od DNK. Raznim modifikacijama su uspeli da je produže na 72 sata. Nakon toga ona nestaje iz našeg organizma - dodaje Popadić.
Miloševićeva navodi da se vakcina kratko zadržava u našem organizmu, a da zatim naše ćelije pamte informaciju kako da se suprotstave virusu.
- Lepota imunskog odgovora je da će naše ćelije da pamte taj kontakt, bez obzira što nemamo RNK i DNK u našem organizmu koja kodira virusni protein. Imaćemo memorisjki odgovor i imunski odgovor će pomoći da se odbranimo od virusa - navodi Miloševićeva.
Miloševićeva napominje da u RNK vakcinama imamo RNK koji će da se prevede u protein virusa.
- Kad imate samo RNK ne postoji šansa da se u našem organizmu izmisli ostatak virusa. U tom smislu su jako bezbedne. Kad virus dođe spolja, naše ćelije prave RNK, ovo je jedan takav. Takva RNK ne može da se veže sa DNK i da ostane. To je kao kada biste pokušali dva različita seta dečjih kockica da uklapate jedni u druge - ukazije Miloševićeva.
Kako do bezbedne vakcine za deset meseci
Dušan Popadić navodi da je za deset meseci moguće napraviti vakcinu jer je to omogućio razvoj molekularne biologije.
- Sekvenca virusa je publikovana početkom januara. Ja verujem da su 10. januara u 200 laboratorija naučnici seli u gledali šta sa time da urade - neki su se odlučili da prave vakcinu, neki testove. Smanjena ja birokratizacija zbog pandemije u proizvodnji vakcina. Upumpane su velike sume novca od strane država koje su ubrzale taj put u testiranju vakcina - kaže Popadić.
Smatra da testiranja vakcina nikada nije dovoljno, ali da je za to da li je vakcina bezbedna ili imunogena bilo dovoljno vremena.
Koliko ljudi ne želi da se vakciniše
Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Slobodan Cvejić je rekao da je, po istraživanjima koja su njemu poznata, Srbija na nivou svetskog proseka po procentu onih koji ne bi hteli da se vakcinišu, a to je trećina stanovništva. Prema njegovim rečima, merenja opredeljenja po ispitivanju javnog mnjenja nije potpuno pouzdan metod.
Dodaje da ne bi rekao da antivakcinski pokret ima veći uticaj sada i da je reč o otvaranju javne debate.
- Imate antivaksere koji kreću sa tvrde pozicije i koji su religiozni i one koji su politički opredeljenji, a to može brzo da se promeni - kaže Cvejić.
Navodi da postaje rizično kad primetimo da se svi pomalo razumemo u medicinu.
- Mi treba da se pitamo o pitanju očuvanja kredibiliteta jedne profesije - ističe Cvejić. Zbog toga kaže da je dobro kazniti one koji dovode u zabludu građane.
- Ovo je samo proces otvorene debate o tome i moj je utisak da će se čak i na društvenim mrežama stvari okrenuti u drugom pravcu - napominje Cvejić.
Da li novi soj donosi nove probleme
Emina Milošević ukazuje da novi soj virusa ima potencijal da prenebregne imunski odgovor kod onih koji su preležali infekciju.
- To znači da kada bi nastavio da se menja u nekom određenom vremenskom periodu, potencijalno bi bio nešto novo. Bilo je i prethodnih mutacija koje nisu krucijalno promenile stvari. Priroda ovog virusa jeste da mutira, ali ta stopa mutacija nije tako visoka - kaže Miloševićeva.
Ono što se do sada zna, napominje, je da će vakcina i na njega delovati.
Dušan Popadić napominje da nema dokaza za to da ćemo ishranom i unosom C-vitamina bitno promeniti otpornost organizma na koronavirus.
- Možete da pomognete imunskom odgovoru da ga ne opterećujete velikom količinom virusa. To ćete najbolje tako da uradite ako nosite masku i pridržavate se epidemioloških mera. To će da smanji opterećenje na vaš imunski sistem, pa i ako dođete u nekakav kontakt to će biti manji broj virusa, i vaš imunski sistem će se lakše izboriti sa tim i možda se nećete razboleti - kaže Popadić.
Savetuje da se ne skida maska dok traje pandemija.
- Imunski sistem nije svemoguć. Ako u jednom trenutku dobijete veliku infektivnu dozu može da dođe do proboja inumiteta. Ako ste vakcinisani potrebna je mnogo veća doza virusa da probije imunitet. Zato savetujem nosite masku i nakon toga, dokle god traje pandemija - zaključuje Popadić.