STARI IZUM KOJI ODOLEVA VEKOVIMA: Evo u čemu je tajna MAGIČNOG BRAŠNA iz vodenica potočara (FOTO)
Stare vodenice, potočare, specifičan su deo materijalne kulture, imaju istorijski i društveni značaj. A u razvoju seoskog turizma, njihova obnova može biti višestruko koristan projekat, smatra Nacionalni tim za preporod sela Srbije i zato pozivaju opštine da pomognu domaćinima u nameri da obnove ta stara postrojenja.
MAĐARSKA KROZ BROJKE: BROJEVI KOJI TI MOGU PROMENITI ŽIVOT
NEOBIČNO VENČANJE PARA IZ UŽICA: Korona im dva puta odložila svadbu, prethodnog vikenda konačno rekli "DA" (FOTO)
HEROJSKI PODVIG POLICAJACA IZ ZRENJANINA: Kristijan visio naglavačke da bi spasio jedan život (FOTO)
Upisane u sećanja i predanja vodenice, ipak nisu potpuno nestale iz stvarnosti - nekako su izdržale teret vekova, sve prednosti tehnoloških izuma, i ponudile zrno svoje magije - onaj važan začin brašnu za proju i hleb, pa i životu.
- Koliko to bilo korisno u tadašnje vreme, da se samelje kukuruz, da se samelje pšenica, toliko to i danas može da bude korisno - koliko je bilo lepo tada, u to vreme, toliko će to i danas biti. Sve više se okrećemo selu, i to je dobro što radimo, vodenica je, kažem kao crkva, kao škola, toliko skopčana sa našim životima, da ne bi trebalo prosto zaboraviti to. A mnogo razloga ima da se to obnovi - kaže Ljubivoje Ršumović, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.
Više od 700 preostalih vodenica u Srbiji, svedoče kako voda, kamen i drvo u savršenom spoju čovekovog izuma, i u potpunom skladu sa prirodom, mogu dati kvalitetno brašno od celog zrna.
- Bilo sa sela ili iz grada, ili dalje ili bliže, svakome se svidelo, kažu mnogo lepo. Svraćaju i razgledaju, kupuju brašno... atrakcija - ističe Stojan Đurđević, vodeničar iz sela Buci na Jastrepcu.
Društvo vodeničara Srbije, rešeno da vodenice ne budu samo atrakcija, promoviše svoje majstorstvo na vodi, seoski turizam i među rafovima naših trgovina sve traženije - brašno iz potočara.
- Svaka je imala štalicu ispred, ispregnu se kola, volovi, naloži se vatra i čeka se svoj red meljave. Ugovarala se i veselja, radovi, jednostavno, bila je kultno mesto. Želja nam je bila svakako, da otrgnemo naš stari zanat od zaborava, da ljudima pokažemo i dokažemo da vodenice imaju smisla da postoje i dalje, da proizvode zdravu hranu - navodi Milan Pavlović, predsednik Društva vodeničara Srbije.
Kad stigne žito, to je trijumf rodne godine i celokupnog uloženog rada na njivama. Kad ode pod vodenički točak pa se kućama vrati kao brašno, to znači da gladi neće biti. Zato je kloparanje te vode, vitla i teškog kamenog točka, bio uvek zvuk koji ohrabruje - jer znači život.
Dok melju heljdu, kukuruz, pšenicu, raž, ječam, ovas, a potoku vrate vode koliko mu i uzmu, vodenice lepotom i svojom novom pričom, od zaborava i propadanja ne brane samo sebe - već i sela.
STIGLA AMBROZIJA: Neki su već odreagovali, evo kada je bolje da ostanete kod kuće i zašto je ove godine OPASNIJA
FIZIČKO U SRPSKIM ŠKOLAMA U DOBA KORONE: Đaci će se poželeti lopti, al' im lopte niko dati neće
OGROMNO LEGLO STRŠLJENA U DEČJOJ SOBI: Porodica iz Vladičinog Hana ostala u šoku od prizora (VIDEO)
NIJE NI SLUTIO ŠTA JE ISPOD STARE KUĆE: Dragiša iz Ravna srušio straćaru i pronašao NEPROCENJIVO BLAGO
"DOKAZAĆU NA SVOM PRIMERU DA JE BEZOPASNA" Profesor Boljević PRVI SRBIN koji će primiti vakcinu protiv korone