STIŽE ZIMA, A ONI NEMAJU GDE: Viđate ih svaki dan, a da li znate kako se snalaze?
U Srbiji ima oko 18.000 beskućnika i gotovo svi oni su osobe koje iz nužde naseljavaju objekte kao što su šupe, barake, prikolice ili nehigijenska naselja, pokazuju zvanični podaci.
Trenutno mrak pada već u četiri po podne, a temperatura se snižava, pa ukoliko se zadesite napolju, kroz glavu vam verovatno prolazi misao kako da što pre stignete u topli dom i ušuškate se u mekano ćebe dok pijete vruć čaj. Kada je vreme loše i ne izlazi vam se iz kuće, postavlja se pitanje šta rade oni koji nemaju odakle da izađu.
RAZLOG ĆE VAS NASMEJATI DO SUZA! Krave i koze "blokirale" put na Zlatiboru (FOTO)
METEOROLOG OTKRIVA KADA ĆE PASTI SNEG U BEOGRADU: Najavio drugačiju zimu - biće više padavina nego ranije
OGLASIO SE KRIZNI ŠTAB: Evo kakve su šanse da kovid propusnice važe od 18 sati
Potraga za toplim obrokom, krevetom i tuširanjem postaje otežana kada dani postanu kraći i hladniji. Ipak, tu su dnevni centri, gde svakog dana od 12 do 14 časova ljudi bez krova nad glavom mogu da dođu po topli obrok i čaj, a dva puta sedmično, utorkom i petkom, imaju mogućnost tuširanja. Crveni krst Beograda pod svojom regulativom ima tri humanitarna centra, i to na Vračaru, Paliluli i Starom gradu.
- Tokom čitave godine otvoreno je prihvatilište u Solunskoj na Vračaru, a uskoro će početi sa radom i prihvatilište na opštini Stari grad - objašnjavaju u Crvenom krstu.
U Crvenom krstu su rekli i da postoje različiti nivoi beskućnika.
- Oni su, uglavnom, međusobno povezani, okupljaju se i tako zajedno dolaze do mogućih rešenja za zimske dane. Tek kada zakoračite u njihov svet možete da vidite stvarnu sliku stvari, jer se, inače, trude da budu nevidljivi. Često su im skloništa napuštene kuće, šupe, vlažna i hladna mesta na kojima traže da spuste glavu i odmore se. Sam odlazak u prihvatilište u Kumodraškoj nije toliko jednostavan zbog korone, a mnogi i ne žele pomoć na taj način, pa je njeno pružanje dodatno otežano - objašnjavaju u Crvenom krstu, i dodaju da se čak dešava da se više beskućnika skupi i iznajmi neki prostor kako bi u njemu imali prenoćište.
Postoje napori da se kapacitet prihvatilišta poveća, ali to opet neće biti dovoljno da svi budu zbrinuti. Na sajtu Crvenog krsta Palilula nalaze se informacije koje bi mogle da im budu korisne, od ishrane, preko socijane pomoći, do zaposlenja.
Aktivisti pokušavaju da im pomognu u dobijanju dokumenata, ali se često se javljaju administrativni problemi.
- Recimo, kod vađenja ličnih karata nadležne institucije imaju problem da im izdaju taj dokument jer nemaju adresu prebivališta. Iako bi, prema zakonu, ta adresa trebalo da bude centar za socijalni rad. Ali oni ne borave tamo konstantno, pa tako i nadležni organi, kada dođu da ih provere, ne mogu da ih pronađu - objašnjava on.
Mitrović kaže da se među beskućnicima veoma često nađu bivši osuđenici, kao i mladi koji izađu iz sistema socijalne zaštite, odnosno iz domova za nezbrinutu decu.
- Trudimo se da uvek budemo tu za njih i da im pružimo podršku kod pronalaženja posla i drugih važnih stvari - objasnio je on.
Ukoliko želite da pomognete, na instagram i fejsbuk stranici "Drumodoma" možete videti šta im je od stvari potrebno. Iako je situacija teška, zahvaljujući građanima i ljudima dobrog srca ovaj problem će verovatno s godinama da bude sve manje zastupljen.
Da je ovo problem koji ne jenjava, prepoznale su mnoge organizacije, pa je tako ADRA, uz podršku američke i slovačke vlade i Grada Beograda, uspostavila pokretni humanitarni servis "Drumodom", koji nudi tri vrste pomoći. Higijensko-humanitarna pomoć uključuje kupanje, vešeraj, higijenske proizvode i pakete pomoći. Zdravstvena pomoć se tiče lekarskog pregleda ili povezivanja sa zdravstvenim sistemom i na kraju postoji i psiho-socijalna pomoć.
Igor Mitrović, direktor ADRA, kaže da su članovi ove organizacije tokom čitavog procesa uz korisnike pomoći i da im svakodnevno pomažu i pružaju podršku.
- I posle završenog lekarskog pregleda trudimo se da budemo uz beskućnike kako bismo nadgledali da li nastavljaju proces lečenja, jer većina njih ima neke hronične bolesti. Obično beskućnici nemaju lične karte. Često ih izgube, a uglavnom im budu ukradene. Dešava se čak da ljudi prođu pored njih, udare ih dok spavaju i uzmu im lične stvari - objašnjava Mitrović.