"STRAH JE NEOPRAVDAN"! Koja je razlika između vakcina protiv korone? Srpska doktorka objašnjava sve o imunizaciji
Profesorka Medicinskog fakulteta, virusolog Tanja Jovanović kaže za RTS da postoji vrlo jak antivakcinalni lobi ne samo u Srbiji nego u svetu, ali da joj uopšte nije jasno zbog čega je takva situacija. Istakla je da nema razloga za strah kada je reč o imunizaciji, jer postoje vrlo rogorozni protokoli koji se primenjuju ne samo u proizvodnji vakcine, nego i u registraciji na tržištu gde treba da se upotrebi.
''Mislili smo da ne može gore, ali...'' Dr Ašanin: Nove kovid bolnice spasiće naš zdravstveni sistem!
NE SMETE DA KORISTITE SVAKU: Ruska doktorka objasnila koje maske protiv korone su bezbedne!
PAKLENA PORUKA O KORONI IZ KRAGUJEVCA: Uslovi su ratni, borba je žestoka, ljudi umiru!
Ekonomski institut, Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta i Američka privredna komora telefonski i elektronski su ispitali 804 punoletna građana - 46 odsto muškaraca i 54 odsto žena. Rezultati pokazuju da četvrtina građana ne bi da se vakciniše, jedna petina spremna je da primi vakcinu, a devet odsto građana će odlučiti zavisno od izbora proizvođača vakcine.
Tanja Jovanović ističe da postoji vrlo jak antivakcinalni lobi ne samo u Srbiji nego u svetu, tako da je ne iznenađuju ovakvi odgovori.
- Uopšte mi nije jasno zbog čega je takva situacija. Zamislite kako bi bilo dobro kada bismo imali vakcinu protiv HIV-a ili hepatitisa C. Neke stvari sa nestrpljenjem očekujemo, a nešto što je na vidiku i što je izvesno da će se vrlo brzo realizovati na to uvek stavljamo znak pitanja ili sumnju - rekla je Jovanovićeva.
Istakla je da je vakcinacija najznačajnija procedura uvedena u medicinsku praksu i da smo zahvaljujući tome potpuno zaboravili na brojne infektivne bolesti - velike boginje, osipne groznice, dečju paralizu...
Da li je virus mutirao
Na pitanje da li je virus mutirao, Jovanovićeva kaže da se početku mislilo da će ovaj novi koronavirus mnogo brže mutirati nego što zaista mutira, ali da su kasnija ispitivanja pokazala da ovaj virus ne mutira tako često.
- Naravno, mutacije se dešavaju i to se dešavaju duž celog virusnog genoma. Na karakterističnim mestima - na onim mestima koji kodiraju proteine i omogućavaju virusu da ostvari interakciju sa domaćinom, sa čovekom, takve mutacije još nisu zabeležene - objasnila je Jovanovićeva.
Navela je da do sada registrovano negde preko 20.000 varijanti virusa i da su te mutacija male, tj. minimalne promene u virusnom genomu.
- Ali se ne dešavaju promene u onom regionu koji omogućava virusu da uspešno inficira ćeliju, za sada taj deo virusnog genoma je prilično stabilan - rekla je Jovanovićeva i dodala da istraživanja pokazuju da nema problema oko efikasnosti vakcine.
Koja je razlika između vakcina
Govoreći o tome koliko su transport vakcine i čuvanje važne stavke, Jovanovićeva je rekla da svakako da i transport utiče na sam kvalitet vakcine i da zbog toga proizvođači uvek daju uputstva kako treba obezbediti transport.
Navela je da vezano za kovid 19 imamo nekoliko različitih proizvodnih generacija vakcine.
- "Fajzerova" vakcina, koja će verovatno i najbrže stići u Srbiju, ona zahteva posebne uslove ne samo transporta nego i skladištenja od minus 80 stepeni - dodala je Jovanovićeva.
- Mi u istraživačkim laboratorijama imamo takve uslove i frižidere, a pretpostavljam da će država obezbediti još dodatne frižidere koji obezbeđuju takvu temperaturu - istakla je Jovanovićeva.
Objasnila je da je ta generacija vakcina specifična i dodala da je inovativna terapija za lečenje nekih retkih bolesti vrlo slična po procesu procedure kao i "Fajzerova" vakcina koja spada u grupu genskih vakcina.
- Na primer, za mišićnu distrofiju vi imate lek koji sadrži jedan gen koji nosi informaciju za protein koji nedostaje u organizmu i koji se tako daje u terapiji - rekla je Jovanovićeva.
- Kada govorimo o vakcini kao što je ‘Fajzrova’ ili ‘Moderna’ tu nemamo čak ni gen, nego samo jednu informaciju koja se predaje ćeliji da bi ćelija sama sintetisala taj protein koji treba da stimuliše imunski odgovor domaćina da bismo već imali pripremljen odgovor ukoliko dođemo u kontakt sa infektivnim virusom - objasnila je Jovanovićeva.
Naglasila je da ne postoji opasnost da se novi genetički materijal unosi u organizam, jer nema gena i to je jedna od vrlo pouzdanih vakcina.
- Sa druge strane, imamo tu grupu rekombinantnih vakcina, kao što je ‘sputnjik’ ruska vakcina i ona je dobijena rekombinacijom genetičkog materijala adeno virusa i gena koji kodira najpovršniju strukturu sars koronavirusa 2 koji je značajan u uspostavljanju virusne infekcije. Ovakva vakcina dalje stimuliše isto imunski odgovor da već pripremi i antitela i ćelijski imunski odgovor za susret sa virusom - rekla je Jovanovićeva.
"Strah je potpuno neopravdan"
Odgovarajući na pitanje ima li razloga za strah da će do nas stići vakcina lošijeg kvaliteta, Jovanovićeva kaže da nema, jer postoje vrlo rogorozni protokoli koji se primenjuju ne samo u proizvodnji vakcine, nego i u registraciji vakcine na tržištu gde treba da se upotrebe.
- Strah je potpuno neopravdan. To je za poređenje sa strahom od bilo koje druge tehnologije koja se uvodi u svakodnevni život - dodala je Jovanovićeva.
Ukazala je da kolektivni imunitet bi trebao da bude negde oko 70-80 odsto kako bismo bilo zaštićeni.
- Virus će nastaviti da cirkuliše u prirodi i i dalje će biti mogućnost infekcije. Što nam je viši kolketivni imunitet, što je više ljudi imunizovano, to je manja verovatnoća da ćemo imati teže kliničke slike bolesti i da ćemo imati epidemijsko pojavljivanje bolesti, očekujemo da će to biti sporadični slučajevi - zaključila je Jovanovićeva.