fbpx
Skip to main content
kataklizma

STRUČNJACI NAJAVILI LUDILO OD VREMENA! Suše, poplave, bolesti... Ovi delovi Srbije biće NAJVIŠE NA UDARU

Foto: Profimedia/ilustracija
Posledice globalnog zagrevanja vidljive su širom globusa

Suše i poplave su sve češće, kao i šumski požari. Svedoci smo nedavnih rekordnih poplava u Veneciji, intenzivnih požara u Amazoniji, pijavica na Jadranu i u Vojvodini... Prethodni mesec već je proglašen najtoplijim oktobrom u Srbiji, a i tekući je na dobrom putu da sruši rekord po temperaturi. I šta onda Srbiju čeka dugoročinije, u narednim godinama.

- U Srbiji su već osmotrene značajne promene kada govorimo o klimi. Povećan je broj i pojačan intenzitet toplotnih talasa, topli temperaturni rekordi se sve češće obaraju, a 2018. je bila najtoplija godina od kada su počela merenja temperature u Srbiji. Uz to, došlo je do promene u preraspodeli padavina u toku godine, tako da je povećana učestalost suša i njihov intenzitet dok je sa druge strane uvećan broj dana sa ekstremnim padavinama a takođe i njihov intenzitet, pa sve češće imamo problema sa bujičnim poplavama, a sve manje imamo snega – kaže meteorolog Vladimir Đurđević, vanredni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Ovogodišnji oktobar bio je najtopliji od 1880. otkako se meri temperatura u u atmosferi širom sveta, a 2019. je bila druga najtoplija godina u istoriji. Sve prognoze su da ni sledeća neće zaostati.

RHMZ IZDAO UPOZORENJE: SRBIJI STIŽU OLUJNI UDARI! Evo koje krajeve će udariti i do kada će trajati!

RHMZ IZDAO UPOZORENJE: SRBIJI STIŽU OLUJNI UDARI! Evo koje krajeve će udariti i do kada će trajati!

Slavoljub je savladao NAORUŽANOG Gorana i SPASIO DECU u Velikoj Plani, a sad će dobiti NAGRADU koja mu menja život

Slavoljub je savladao NAORUŽANOG Gorana i SPASIO DECU u Velikoj Plani, a sad će dobiti NAGRADU koja mu menja život

Sveta Gora proslavlja 800. godina od rukopoloženja Svetog Save

Sveta Gora proslavlja 800. godina od rukopoloženja Svetog Save

Očekuje se da će sredinom 21. veka u nizijskim oblastima Srbije u toku godine prosečno biti 15-20 dana više sa temperaturama preko 35 stepeni Celzijusovih u odnosu na klimatske uslove 20. veka.

- Ove jeseni skoro sve od početka oktobra imali smo situaciju sa temperaturama koje značajno prevazilaze vrednosti koje su očekivane za ovo doba godine, kao i značajan deficit padavina još od avgusta. Iako je ovo toplo i suvo vreme verovatno prijalo većini građana, Srbija je poslednjih nekoliko meseci bila u ozbiljnoj suši koja je donela mnoge glavobolje poljoprivrednicima, a i sigurno značajno doprinela i brzini širenja i obimu požara na jugu Srbije – ističe Đurđević.

Očekuje se da će sredinom 21. veka u nizijskim oblastima Srbije u toku godine prosečno biti 15-20 dana više sa temperaturama preko 35 stepeni Celzijusovih u odnosu na klimatske uslove 20. veka.

- U oblasti južne Evrope u budućnosti će doći do smanjenja padavina, a u centralnoj i severnoj do povećanja. Oblast ovog prelaza u promeni padavina prolazi kroz centralnu Srbiju, pa se zato predviđa da Vojvodina neće iskusiti smanjenje padavina koje će biti zastupljeno u južnim oblastima naše zemlje – izjavila je meteorolog Ana Vuković, profesorka Poljoprivrednog fakulteta.

ŠTETA OD 6,5 MILIJARDI EVRA

Poslednjih sedam godina u Srbiji bile su rekordno najtoplije, sa izuzetno blagim zimama, a ono što nas očekuje narednih godina i decenije verovatno je ponavljanje i učestalost ekstremnih događaja.

- To znači da će biti ekstremnih oluja sa visokim lokalnim padavinama i gradom, što može u pojedinim delovima izazivati bujične poplave, učestaliju opasnost od suša, toplotnih talasa i slično – navodi Vuković.

Česte suše na jugu Srbije uzrokuju probleme poljoprivredi i smanjenje sadržaja vode u tlu, zbog čega se povećava rizik od šumskih požara. Topliji klimatski uslovi pogoduju i prenosiocima određenih bolesti, poput groznice Zapadnog Nila, dok biljke sve češće napadaju štetočine i bolesti neuobičajene za naše podneblje.

- Od 2000. ukupne štete od ekstremnih klimatskih i vremenskih uslova, čiji se intenzitet i učestalost mogu dovesti u vezu sa osmotrenim klimatskim promenama, procenjene su na oko 6,5 milijardi evra – ističe Đurđević.

ISTOČNA I JUŽNA SRBIJA NAJRANJIVIJE

Srbija je relativno mala zemlja da bismo videli neke velike razlike između regiona kad je reč o promeni klime.

- Uglavnom svi mogu očekivati dalji porast temperature, povećan broj toplotnih talasa i njihov intenzitet, češću pojavu suša, ali sa druge strane i intenziviranje padavina, na planinama manje akumulacije snega i skraćivanje sezona sa snežnim pokrivačem, češće neuobičajene vremenske obrasce. Tako oblasti koje su pored reka biće pod većim rizikom od poplava, oblasti koje su više fokusirane na poljoprivrednu proizvodnju biće po rizikom od ekonomskih gubitaka zbog suša i tako dalje – naveo je on.

Što se tiče Vojvodine, klimatske promene doneće tamo znatno više ekstremnih toplotnih talasa, što je štetno za privredu i zdravlje ljudi.

Suša
Foto: Profimedia/ilustracija

- Istočna, ali i južna Srbija su identifikovani kao najranjiviji regioni u Srbiji na klimatske promene zbog strukture stanovništva, uslova za život i delatnosti kojom se bave. Za razliku od Vojvodine, ovi regioni će biti i pod velikim uticajem smanjenja padavina tokom letnje sezone, što značajno utiče i na vodene resurse – ukazuje Vuković.

PANONSKA PUSTINJA? IPAK NE

Iako je globalno zagrevanje sve intenzivnije a nivo mora u porastu, stručnjaci ističu da se neće dogoditi drastični scenario pretvaranja Panonske nizije u pustinju ili more. Da bi Panonska nizija postala pustinja potrebno je toliko smanjenje godišnje količine padavina da se izgubi vegetacioni pokrivač.

- To neće biti slučaj - kaže Vuković.

- Ali, sa klimatskim promenama doći će do znatnog povećanja evapotranspiracije, što može dovesti do isušivanja zemljišta. Takođe, smanjivanje količine letnjih padavina uticaće na produženje sušne sezone. Suvo zemljište je podložno eroziji vetrom. Nemarno korišćenje poljoprivrednog zemljišta može dovesti do gubitka plodnosti zemljišta, sadržaja humusa, što ga čini rastresitijim i takođe više podložnijim eroziji - dodaje.

Zbog ovoga je neophodna hitna adaptacija poljoprivredne proizvodnje klimatskim uslovima i smanjenju rizika od ekstremnih vremenskih događaja.

- I pored činjenice da Panonska nizija neće postati pustinja ili more, posledice klimatskih promena su dovoljno ozbiljne da bi trebalo da se iskreno zapitamo da li idemo u dobrom pravcu – ukazuje Đurđević.

NEDOSTATAK VODE KAO BUDUĆI PROBLEM

Ukupna količina godišnjih padavina nije značajno promenjena tokom poslednjih decenija u našoj zemlji, međutim i pored ovog klima u našoj zemlji sve više dobija karakteristike suve mediteranske klime, sa dugim i toplim letima i smanjenom količinom padavina tokom toplijeg dela godine, što uslovljava učestalu pojavu suše. Ovi deficiti padavina na godišnjem nivou međutim bivaju nadoknađeni intenziviranim ekstremnim padavinama. Ovakav trend će se nastaviti i u narednih nekoliko decenija.

- U tom slučaju, suša kao ona iz 2012. kada je prinos kukuruza bio manji za 50 odsto i koji je sredinom 20. veka bio događaj koji se mogao očekivati jedanput u deset godina, postaće nešto što se može očekivati osam puta u deset godina, što je dovoljno zabrinjavajuće - kaže naš sagovornik.

poplava
Foto: Profimedia

Stanje s podzemnim vodama može postati vrlo problematično, posebno na jugu zemlje.

- Trenutno ima prvih naznaka da možemo govoriti o njihovom smanjenju u centralnoj i južnoj Srbiji i u tom smislu treba posebno voditi račina o njihovom korišćenju, jer situacija može postati značajno nepovoljnija u budućnosti – upozorava Đurđević.

Sa njim se slaže i naša druga sagovornica koja dodaje da su podzemne vode prirodni resurs koji se sporo obnavlja i veoma je osetljiv na klimatske promene i na neracionalno korišćenje.

- Pod uticajem klimatskih promena predviđa se izuzetan pad u obnavljanju podzemnih voda. Hitno je potrebno preduzeti mere da se smanji udeo korišćenja podzemnih voda, što je moguće zameniti korišćenjem iz akumulacija – kaže Vuković, dodajući da je nedostatak vode potencijalno veliki budući problem Srbije.

ŠTA URADITI?

Naša zemlja ne može sprečiti klimatske promene ali može da na svojoj teritoriji ublaži njihove negativne posledice, što podrazumeva adaptaciju.

- Srbija je potpisnica Pariskog sporazuma i najbolji scenario za narednih nekoliko decenija bio bi ispunjavanje istog, ali i uvođenje ambicioznijih mera – povećanja proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, prvenstveno vetra i sunca – ukazuje Đurđević.

Pariski sporazum predviđa zaustavljanje porasta srednje globalne temperature na dva stepena, a kako je planeta već toplija za jedan stepen u odnosu na pre-industrijski period čak i u slučaju najpovoljnijeg scenarija očekuje nas jedan stepen više do sredine ovog veka, a samim tim i klimatske promene.

Reciklaža
Foto: Profimedia/ilustracija

- Ukoliko Pariski sporazum ne bude ispunjen, današnji ekstremi će postati uobičajeno stanje, a u tom slučaju možemo očekivati i pojavu još ekstremnijih i razornijih događaja, koji će funkcionisanje savremenog društva staviti na ozbiljan test, kao i normalno funkcionisanje biljnog i životinjskog sveta – zaključio je Đurđević.

Međutim, i građani mogu nešto da urade po pitanju klimatskih promena, ističe profesorka Vuković.

- Veoma je važno razvijati svest naroda o važnosti problema klimatskih promena i implementaciju ovog znanja u redovno obrazovanje - kaže Vuković, dodajući da to treba da postane naša svakodnevnica.

- Generalno gledano, građani se mogu radije odlučiti za korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što i samoinicijativno bacaju đubre u kante za smeće ili vode računa o reciklaži.

"Sveti Mrata sneg do vrata" Danas će se ZNATI KAKVA NAS ZIMA ČEKA, a JEDAN OBIČAJ ispoštujte za NAPREDAK u kući

"Sveti Mrata sneg do vrata" Danas će se ZNATI KAKVA NAS ZIMA ČEKA, a JEDAN OBIČAJ ispoštujte za NAPREDAK u kući

Da li će "LEDENA LEPOTICA" PREŽIVETI klimatske promene? Ugrožena PANČIĆEVA OMORIKA! (FOTO/VIDEO)

Da li će "LEDENA LEPOTICA" PREŽIVETI klimatske promene? Ugrožena PANČIĆEVA OMORIKA! (FOTO/VIDEO)

SRPSKA TRAGEDIJA: Ovako je nastala jedna od naših najtužnijih pesama "Dimitrijo, sine Mitre"

SRPSKA TRAGEDIJA: Ovako je nastala jedna od naših najtužnijih pesama "Dimitrijo, sine Mitre"

VAŽAN PRAVOSLAVNI OBIČAJ: Da li znate šta predstavljaju i zašto su bitni UKRASI NA SLAVSKOM KOLAČU?

VAŽAN PRAVOSLAVNI OBIČAJ: Da li znate šta predstavljaju i zašto su bitni UKRASI NA SLAVSKOM KOLAČU?

FOTOGRAFIJA KOJA JE SVE DIRNULA U SRCE: Dečak kleknuo pored psa i pustio ga pod svoj kišobran (FOTO)

FOTOGRAFIJA KOJA JE SVE DIRNULA U SRCE: Dečak kleknuo pored psa i pustio ga pod svoj kišobran (FOTO)

BONUS VIDEO: ZASTRAŠUJUĆ PRIZOR Ne, ovo nije deponija, ovo je OKEAN OD ĐUBRETA (VIDEO)

 

Pročitajte i:

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

Vremenska prognoza
Clear sky
28 Beograd