Sutra slavimo SPASOVDAN, a naši stari od DAVNINA poštuju ovaj običaj zbog zdravlja NAJMILIJIH
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem!
Pročitajte i:
Spasovdan je spomen na dan kad se Isus Hrist vazneo na nebo nakon što je završio svoju zemaljsku misiju. Tom događaju, koji se zbio na Maslinovoj gori kod Jerusalima, prisustvovali su Hristovi apostoli.
- Naposletku se javi kad njih 11 behoše za trpezom i reče im: "Idite po svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. Onaj koji veruje i pokrsti se, spašće se, a ko ne veruje, osudiće se. A znaci onima koji veruju biće ovi: Imenom mojim izgoniće đavole i govoriće novim jezicima". I izvede ih na polje i podigavši ruke, blagoslovi ih i odstupi od njih, uznosaše se na nebo i sede Bogu s desne strane - piše u jevanđeljima.
Vaskršnjim pozdravom "Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse" pravoslavni vernici pozdravljaju se sve do Spasovdana.
Spasovdan je jedan od sedam najvećih svetkovina posvećenih Gospodu Isusu Hristu. Pokretnog je datuma i obeležava se u šesti četvrtak nakon Vaskrsu iliti četrdeseti dan po vaskrsenju Hristovom. U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika koji slave svi vernici.
Spasovdan je slava Beograda i Čačka, ali i zavetina mnogih drugih mesta.
Za Spasovdan kao krsnu slavu kolje se jagnje i sprema se cicvara. Naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana. Takođe su verovali da na taj dan muškarci ne treba da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju, pa to nisu tog dana ni činili.
Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine. Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio.