Skip to main content
Prodavnica

Svake godine u novčaniku biste imali 20.000 dinara više, samo treba da se odreknete jedne RUŽNE NAVIKE

Foto: Profimedia/ilustracija
Pilot istraživanje Instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada pokazalo je da svaki građanin godišnje baci 35 kilograma hrane vredne oko 20.000 dinara

Prema nekim istraživanjima svaki građanin u Srbiji godišnje baci 35 kilograma hrane vredne oko 20.000 dinara.

To pokazuju domaća istraživanja, a ono što je svetski podatak to je da petina proizvedene hrane u svetu završi u kontenjeru. U Evropskoj uniji godišnje oko 100 miliona tona hrane završi na otpadu. Ako se bacanje hrane ne smanji očekuje se da će za dve godine te količine porasti za trećinu. Ovo je alarmantno budući da u Evropi u siromaštvu živi 55 miliona ljudi.

JAKI UDARI VETRA i SNEG: Beli pokrivač i LEDENE TEMPERATURE će POTRAJATI, SPREMITE SE

Kod nas se često pominje da se svake godine baci 250.000 tona hrane, međutim taj podatak mora se uzeti sa rezervom, s obzirom na to da ne postoje egzaktni podaci o količinama namirnica koja završe na domaćim deponijama. Ovi podaci, kako su za "Politiku" rekli iz Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu odnosi se na bacanje smeća u Norveškoj, u kojoj postoji razvrstavanje otpada pa je tako i moguće precizno izmeriti.

Hleb
hleb
Foto: Profimedia

U svakom slučaju, iskustva i procene pokazuju da Srbija ne zaostaje za ovim trendom i da su količine hrane koje se bacaju ogromne.

Najviše bacamo hleb

Novogodišnji i božićni praznici su upravo period kada namirnice najviše bacamo, a dr Jasna Mastilović, sa novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, ranije je došla do podatka da Srbi najviše bacaju hleb.

"UVEK ĆU VOLETI MOG TELEVIZIJSKOG TATU!" Ovako se čuvena Violeta oprostila od glumca Marka Nikolića! (FOTO)

Često se bacaju i poljoprivredni proizvodi usled niskih otkupnih cena, a mleko, krompir, krastavci, paradajz i kupine samo su neke od takvih namirnica. Na deponijama završavaju i velike količine hrane kojoj je istekao rok trajanja, pa nije prodata u trgovinama ili restoranima.

Trend bacanja hrane, na koji nisu imune mnogo bogatije zemlje, dolazi do izražaja naročito u vreme praznika. Trpeze širom planete su u tom periodu bogate, domaćice nastoje da svojim ukućanima pripreme sve ona jela koje vole i koje su na neki način specijalitet njihove kuhinje.

Hleb
Foto: Profimedia

Novac se tada najčešće ne štedi, jer praznični meni treba da bude bogat i slasan. Još kada se tome pridoda da prodavnice za praznike obično ne rade, većina građana je sklona stvaranju zaliha. Brdo hrane, kratki rokovi čuvanja, idealna su kombinacija da sve to na kraju završi u kontenjeru.

Posle hleba, u đubretu najčešće završi i meso

ODLAZAK GIGE MORAVCA: Preminuo je čuveni glumac Marko Nikolić!

- Pred Novu godinu i Božić kao i pred ostale praznike i za slave, sprema se mnogo hrane jer se svaki domaćin plaši da će nešto da zafali. Prvih dana se jede normalno, a onda svima, naravno sve to dosadi i više niko ne može ni da proba tu hranu. Po mom mišljenju i iskustvu posle praznika se najviše baca pečenje. Hleb se takođe mnogo baca i to tokom cele godine. Od njega se uvek može nešto napraviti. Previše hrane bacamo, a mnogo je gladnih usta - smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.

U kontejneru 20.000 dinara

Pilot istraživanje Instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada pokazalo je da svaki građanin godišnje baci 35 kilograma hrane vredne oko 20.000 dinara.

- Ovim istraživanjem utvrđeno je kako jedan čovek dnevno baci jednu četvrtinu hleba, dok se godišnje baci oko litar jogurta, kilogram voća, u proseku dva ručka i oko 150 grama suhomesnatih proizvoda. Kad se sve to sabere na godišnjem nivou, dođe se do toga da svaki pojedinac u Srbiji, bez obzira na uzrast, baci hranu u vrednosti od oko 20.000 dinara - kazao je Goran Papović. Činjenica je da hranu bacaju svi, od samih proizvođača, preko trgovinskih lanaca, do građana. Problem s građanstvom je što su često poneseni cenama na akciji, pa kupuju više nego što im treba, pa umesto da uštede, oni potroše više.

stari hleb
Foto: Profimedia

Druga stvar gde greše jeste što ne razlikuju oznaku "najbolje upotrebljivo do", koja se odnosi na kvalitet proizvoda i nema nikakve veze sa njegovom bezbednošću, odnosno rokom trajanja. Zbog neznanja mnogi bacaju hranu koja je i dalje ispravna i bezbedna za jelo, samo više nema prvobitni kvalitet. Na deponijama završavaju i velike količine hrane kojoj je istekao rok trajanja, pa nije prodata u trgovinama ili restoranima.

Najmanje bacaju Rumuni

Čak jedna petina proizvedene hrane u svetu baca se zbog neracionalne upotrebe i trošenja, kao i neefikasne proizvodnje hrane, zaključak je istraživanja koje je sprovedeno na Univerzitetu u Edinburgu.

VAPAJ OCA NESTALE DEVOJČICE: Otišle na doček Nove godine, ali tamo NISU STIGLE?! Drugarica otkrila UŽASNU VEST

Istraživanje je pokazalo da svetska populacija kupuje i koristi oko 10 odsto više hrane nego što joj je potrebno, dok se skoro 9 odsto hrane baca ili stoji dok se ne pokvari.

Pijaca
Foto: Profimedia/ilustracija

Najviše hrane baca se u Velikoj Britaniji, težina konzerve pasulja po stanovniku, a najmanje u Rumuniji – otprilike jabuka po osobi dnevno, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Zajednički istraživački centar Evropske komisije u periodu od 1996. do 2005. godine, čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Invajronmental riserč leters”.

Ljudi u svetu se na različite načine ohrabruju da jedu manje životinjskih proizvoda, da smanje otpad i da ne prekoračuju nutricionističke potrebe. To bi, kako naučnici tvrde, doprinelo da se trend bacanja hrane smanji.

 

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
15 Beograd