"SVAKI DAN DOLAZIM, ŽIVIM OVDE, SPAVAM NA GROBLJU" Čuvar srpskog vojničkog groblja u Solunu nakon 60 godina dobija POSEBNU NAGRADU
Đorđe je rođen deceniju po završetku Prvog svetskog rata, a duboku starost provodi, kaže, srećan što je život proveo na Zejtinliku.
Deo su ablema koji se nosi na reveru povodom primirja u Prvom svetskom ratu: Šta simbolizuju dve zelene trake?
ČEKA SE I DO DESET SATI: Kilometarske kolone na srpskim granicama
DOČEK NOVE GODINE POD VELIKIM ZNAKOM PITANJA: U ovim srpskim gradovima su zakazane proslave i koncerti, epidemiolozi će reći svoje
- Pre je bio moj otac, pre oca bio deda. Ja sam treća generacija, treće koleno. Svaki dan dolazim, živim ovde, spavam ovde na groblju - kaže Mihailović.
Deda Đorđe, kako ga svi koji posete Srpsko vojničko groblje u Solunu oslovljavaju, kaže da ovde ljudi svakoga dana dolaze u potrazi za precima ili da bi se suočili sa istorijom.
- Od 21.000 ima 8.000 Srba. Imamo centralno mesto, najlepši spomenik i najinteresantnije, najviše posetilaca. Nema dana, ako nema Srba - navodi Mihailović.
U njegovim borama, ali i osmehu kao da je proživljen život gotovo 8.000 srpskih vojnika o čijoj hrabrosti Đorđe govori od kad zna za sebe, a često i kroz stihove Vojislava Ilića mlađeg.
- Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog svetog zajedničkog groba. Znaj, ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjega doba - priča Mihailović.
I tako već 60 godina, duboko verujući da Solunci nisu dali živote uzalud.