Skip to main content
koronavirus Hrvatska

SVE DUŽI SPISAK POSTKOVID SIMPTOMA! Srpski lekari upozoravaju - terapija i lečenje su zahtevni, ovo OBAVEZNO uradite

Foto: Profimedia
Broj zaraženih i umrlih od korone u Srbiji se poslednjih dana smanjuje, ali posledice pandemije ostaju u vidu postkovid sindroma.

Sve je više pacijenata koji pune čekaonice upravo zbog tegoba koje im je ostavila korona i koje mogu da traju mesecima. Neki se, zbog akutnih zdravstvenih problema kojima ne mogu da odmah shvate uzrok, javljaju u Urgentni centar.

Dr Uroš Bogdanović iz Urgentnog centra upozorava da je u ovoj ustanovi iz dana u dan sve više obolelih sa postkovid bolestima.

DIREKTORKA BATUTA OTKRILA NOVE DETELJE O OMIKRONU: Sada je pravo vreme za buster dozu, dr Jovanović sve objasnila

DIREKTORKA BATUTA OTKRILA NOVE DETELJE O OMIKRONU: Sada je pravo vreme za buster dozu, dr Jovanović sve objasnila

PRVI SLUČAJ VIRUSA U SRBIJI! Ovo je važno da znate ako ste se vakcinisali protiv korone - oglasila se dr Mladenović

PRVI SLUČAJ VIRUSA U SRBIJI! Ovo je važno da znate ako ste se vakcinisali protiv korone - oglasila se dr Mladenović

SJAJNE VESTI ZA NAŠE GRAĐANE: U Srbiji od sledeće godine besplatna vakcina koja može da iskoreni veliku bolest

SJAJNE VESTI ZA NAŠE GRAĐANE: U Srbiji od sledeće godine besplatna vakcina koja može da iskoreni veliku bolest

- U pitanju je širok dijapazon simptoma, od gubitka daha, stezanja u grudima, zamora, koji su slični kovid infekciji. Ljudi ne znaju šta im se dešava, jer su simptomi gotovo isti, pa svako ko ih oseti treba da se testira da proveri da nema reinfekciju. Ako su negativni, u pitanju je postkovid i dobijaju adekvatnu terapiju - objašnjava doktor.

U Srbiji se zvaničan broj obolelih od korone približava cifri od 1.300.000. Procenjuje se da 10 posto pacijenata nakon preležane korone pati od postkovid sindroma, sa najrazličitijim simptomima. To znači da će lekari u Srbiji imati posla sa velikim brojem postkovid pacijenata - više od 100.000.

Predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije Branislav Milovanović je ranije objasnio da postkovid sindrom predstavlja sistemski problem za organizam, pa posledice sežu od pluća, preko srca do nervnog sistema i štitne žlezde.

srce
Foto: Profimedia

- Nemačko istraživanje pokazuje da korona u visokom procentu ostavlja promene na srčanom mišiću. 10 do 20 posto takvih pacijenata će imati ozbiljne posledice za ceo život. Ima i onih pacijenata kojima su ošetečeni i receptori za regulaciju krvnog pritiska. Sve su to novi kardiovaskularni pacijenti - upozorio je dr Milovanović.

Posledice mogu biti dugotrajne.

- Čak i posle šest meseci pacijenti mogu osećati hroničan umor i imati postkovid sindrom - rekao je sagovornik.

- Korona ne ugrožava samo pluća, ona je sistemska bolest i mesecima nakon što je neko preleži može ostaviti posledice i na srce, štitnu žleždu, nervni sistem... Sve to može bukvalno odvesti u invaliditet - upozorava sagovornik.

Doktor Milovanović objašnjava da postkovid sindrom još nije zvanično dobio svoju šifru, ali od 1969. godine potoji oznaka koju je Svetska zdravstvena organizacija dala za postvirusni sindrom umora "G-93.3" - većina naučnika smatra da je to isti sindrom i ista bolest.

- Javljaju se i problemi sa pamćenjem, neurološki problemi - mravinjanje, drhtanje i utrnulost ruke ili noge. Pacijenti se bore i sa anksioznošću i napadima panike. Javljaju se i problemi sa digestivnim traktom - zatvori, prolivi. Mogu biti dijagnostikovani i hašimoto, policistični jajnici, insulinska rezistencija - podugačak je spisak mogućih zdravstvenih tegoba.

Milovanović dodaje da posledica ovog sindroma može biti i hronično povišena telesna temperatura, tu su i promene na koži, alergije. Ono što je najproblematičnije je osećaj nesavladivog umora.

- Obično su u pitanju mlađi ljudi. Karakterističan je potpuni gubitak energije. Vi se naspavate, odete na posao i posle dva-tri sata više ne možete da radite i nemate više energije. Kada uradite dijagnostiku ne nađe se ništa specijalno. U osnovi je utvrđeno da su oštećene mitohondrije - organele koje proizvode energiju. U svetu se formiraju instituti koji se bave ovom problematikom - navodi sagovornik.

Kada je reč o simtomu hroničnog umora, bez vidljivih posledica po organe, nije lako dijagnostikovati problem.

Maska, pandemija, koronavirus
Foto: Profimedia

- Pošto dijagnostika ne pokazuje ništa specifično, ti pacijenti su često žrtve nerazumevanja na poslu i u porodici. Glavne promene su zapravo na autonomnom nervnom sistemu, koji je, zapravo, softver našeg organizma - objasnio je Milovanović.

Terapija i lečenje su vrlo kompleksni, od vitamina do lekova za obnavaljne mitohondrija.

- To je složen, multidisciplinaran proces. Posle preležanog kovida neophodno je imati na umu da priča nije završena. Potrebno je intenzivno nastaviti sa uzimanjem antioksidanasa i pratiti stanje zdravlja narednih šest meseci kako ne bi ušli u sindrom hroničnog umora. Po dosadašnjim iskustvima, uz multidisciplinarni pristup, kod obolelih od sindroma hroničnog umora je potrebno najmanje sedam meseci do dve godine da se povrati normalno funkcionisanje organizma - zaključio je sagovornik.

Nisu imuna ni deca

U aktuelnom talasu i deca završavaju sa težim oblikom korone, a ima ih čak i na respiratoru.

Pedijatar iz Univerzitetske dečije klinike Snežana Rsovac rekla je da i deca pate od iscrpljenosti i dugotrajne slabosti nakon korone.

- Naročito su postkovid tegobama izložena deca koja imaju neke pridružene zdravstvene tegobe. Potrebna je lekarska kontrola i nadzor u takvim slučajevima - kaže dr Rsovac.

Vremenska prognoza
Clear sky
25 Beograd