"Probudili su me i strpali u traktor, spavao sam u prikolici" Živote je "Oluja" odnela, ali Tadej je svoj spasio

Tadej / Izvor: Foto: Privatna arhiva

Operacija "Oluja" jedan je od događaja koji je ostavio neizbrisiv trag u skorijoj istoriji naše zemlje i srpskog naroda.

Čak 250.000 pripadnika srpske nacionalnosti proterano je u avgustu 1995. godine, a 1.869 osoba izgubilo je život.

Mnogi su svoje utočište i novi dom pronašli su u Srbiji i danas se ovde školuju, žive i rade. Jedan od njih je Tadej Dobrijević (29) koji je tog leta sa samo četiri godine došao ovde sa svojom porodicom.

Kako kaže, živeli su u selu Plastovo, nadomak Šibenika i s obzirom na to da je bio vrlo mali sećanje mu je prilično maglovito.

(UŽIVO) Hrvatske su ruke umrljane našom krvlju: Srpska kolona - beg od ratnog vihora "Oluje" (FOTO/VIDEO)

Pas za koga je ČUO CEO SVET: Keruša Dena je prešla 500 kilometara i PRONAŠLA VLASNIKE nakon "Oluje" (FOTO)

Ispovest novinarke Radio Beograda: Udar "Oluje" i usud krajiških suza

- Sećam se kako je to sve krenulo, jer smo se uveče igrali u dvorištu kuće, legao sam da spavam, a ujutru su me samo probudili i strpali u traktor. Putovali smo sedam ili osam dana do Srbije, a nakon toga smo došli kod babe i dede u Inđiju. Tu smo bili 2-3 meseca, pa smo se preselili na Frušku goru i nakon toga smo došli u Novi Sad 1997. godine - započinje svoju ispovest Tadej za portal SrbijaDanas.

Tadej za naš portal kaže da nije bio ni svestan dešavanja u tom trenutku, ali se seća napornog putovanja i spavanja u prikolici.

- Bilo mi je naravno sve čudno jer smo spavali u prikolici i u suštini se samo toga sećam. Kada smo krenuli, poneli smo samo dokumente, malo garderobe, ništa što je vredno, samo ono što smo mogli na brzinu da spakujemo. Nisam bio ni svestan šta se dešava, samo su me probudili u četiri ujutru i rekli mi da moramo da idemo. Ne znam tačno kada je kuća spaljena, ali verovatno u narednih nekoliko dana nakon što smo proterani - navodi on za portal SrbijaDanas.

Selo Plastovo u kom je Tadej živeo / Izvor: Foto: Privatna arhiva

Iako je put i dolazak u Srbiju bio veoma naporan, Tadej kaže da su imali "sreću u nesreći", te da su odmah po dolasku imali gde da prenoće i ostanu neko vreme.

- Kada smo došli, mogu da kažem da sam imao tu "sreću" da je deda kupio kuću sedamdesetih godina u Inđiji, tu nas je bilo jedno 10-15 kada smo tek došli. Moji mama i tata su posle nekog vremena odlučili da ne možemo ostati tu duži period i nekako se zadesilo da dođemo na Frušku goru na nekih godinu dana. Pošto je mama imala stan u Ljubljani, prodali su ga i uspeli da kupe stan u Novom Sadu i od tada živimo ovde - kaže on za portal Srbija Danas.

Kako navodi, nekoliko članova njegove familije se vratilo u rodni kraj nakon što je sve prošlo, ali dodaje da su to uglavnom bili oni stariji. Mladi su ipak ostali u Novom Sadu ili Beogradu i svoju budućnost potražili u Srbiji.

- U Plastovu je skoro 70 odsto stanovništva bilo srpsko. Moja majka je otišla prvi put posle "Oluje" u Hrvatsku 1996. godine, tada su već sve kuće bile spaljene, a stvari pokradene... Na svu sreću, nekako smo uspeli da obnovimo tu kuću i sada leti odlazimo tamo - objašnjava Tadej.

Tadej sa devojkom na moru / Izvor: Foto: Privatna arhiva

Uprkos burnoj prošlosti, naš sagovornik kaže da nikada do sada nije imao nekih problema ili incidenata kada je odlazio u Hrvatsku.

- Mogu da kažem da dosad nikada nismo imali problema, iako idemo sa srpskim tablicama, niko nas nikada nije napao, ali ni mi nikog ne izazivamo i ponašamo se pristojno - navodi on.

Ovaj mladić kaže da je po njegovom mišljenju tenzija manja među mlađim generacijama, nego među starijima, prvenstveno zbog načina života.

- Mladi ili nisu to doživeli ili se ni ne sećaju nekih događaja, pa i ne ispoljavaju mržnju jedni prema drugima, što je i normalno. Mislim da će u narednim godinama situacija biti još bolja. Srbi se često boje da idu u Hrvatsku zbog nekih pređašnjih dešavanja, ali mislim da toga uskoro više neće biti - objašnjava on.

Tadej sa devojkom / Izvor: Foto: Privatna arhiva

Za kraj, Tadej dodaje da je trenutno veoma zadovoljan svojim životom u Srbiji i kaže da nema na šta da se požali.

- Trenutno ne mogu da se požalim na svoj život, ovde sam završio i školu i fakultet i zaposlio sam se. Imam redovan posao u Srbiji i smatram da sam za svoje godine uspešan. Zadovoljan sam svojim životom, a kada pomislim šta bi bilo da smo ostali u Hrvatskoj, trenutno ne mogu da kažem šta bi me čekalo - sa osmehom za naš portal zaključuje Tadej Dobrijević.

MI SMO DECA "OLUJE": Potresne ispovesti poznatih ličnosti koje su preživele strahote Izgona Srba iz Krajine