SVE NA JEDNOM MESTU! Ovo su DEVET STVARI koje sada znamo o koroni, a nismo znali na početku epidemije

Koronavirus / Izvor: Profimedia/ilustracija

Bolest kovid 19 se nije promenila, ali je znanje naučnika o njoj dramatično evoluiralo. To se vidi na primeru iskustava iz SAD koja su se prenela na ceo svet.

Prvi slučaj koronavirusa zabeležen je početkom godine. Tada su stručnjaci imali samo grubu ideju o tome kako bi virus mogao da se širi, ko će biti najugroženiji i koji su najbolji načini borbe protiv transmisije i protiv bolesti.

POČELA NOVA ERA OBRAZOVANJA U SRBIJI: Veliko interesovanje studenata za Fakultet društvenih nauka

PRESEK STANJE U PROKUPLJU: Još 21 novi pacijent, neki od njih sa teškom kliničkom slikom

DRAMATIČNO UPOZORENJE KONA! Korona će ostati MEĐU NAMA, jedna stvar posebno PLAŠI!

Nekada su javne preporuke bile zbunjujuće, uključujući i savete da se ne nose maske. Šest meseci kasnije, naučnici znaju mnogo više o tome kako se virus širi i šta bi trebalo učiniti da bi se epidemija stavila pod kontrolu.

Ovo je devet stvari koje sada znamo o kovidu 19, a nismo znali na početku epidemije.

Kako se virus prenosi

Nekad: Rani saveti bili su često pranje ruku, dezinfekcija površina i kijanje u ruku. Pretpostavljalo se da se koronavirus uglavnom širi rukovanjem, preko kontaminiranih površina i kroz blizak kontakt za zaraženim osobama.

Sada: Posle meseci naučnih diskusija i studija i nekih zbunjujućih poruka, naučnici su sada saglasni da se virus prenosi i putem malih kapljica koje se zovu aerosoli. Moguće je zaraziti se na razdaljini manjoj od dva metra, naročito u zatvorenim prostorima sa slabom ventilacijom. O tome je Svetska zdravstvena organizacija saglasna sa naučnicima. Rizik na otvorenim površinama je manji, ali i dalje postoji.

Maske su ključne za kontrolu pandemije

Nekada: U ranim mesecima pandemije zdravstveni zvaničnici su favorizovali pranje ruku i fizičko distanciranje, dok maske nisu bile glavna preporuka jer nije bilo dovoljno maski za zdravstvene radnike, a i primarni načini prenosa virusa nisu bili jasno određeni.

Sada: Zdravstveni zvaničnici jasno preporučuju nošenje maski za lice. Osim toga se preporučuje izbegavanje velikih okupljanja, širok obim testiranja, praćenje kontakata...

Kovid 19 utiče na celo telo, ne samo na pluća

Nekad: U ranim nedeljama tri glavna prepoznata simptoma koronavirusa su bila groznica, kašalj i otežano disanje. Međutim, kako je vreme odmicalo, stalno su prepoznavani novi simptomi.

Sada: U februaru su studije pokazale da virus izaziva bolove u telu, mučninu i dijareju kod nekih osoba. Usledile su vesti o gubitku čula ukusa i mirisa. Moguće su i infekcije na mozgu, kao i neke reakcije imunog sistema koje prouzrokuju zgrušavanje krvi, srčane napade i utiču na druge organe.

Mlađe osobe i deca takođe obolevaju

Nekad: Od početka se znalo da je kovid 19 bolest opasnija za starije ljude. Možda se stvorio utisak da mladi i deca nisu rizične grupe.

Sada: I dalje je rizik za smrt dece mali, ali postoji. Tačno je da rizik raste s godinama, ali lekari beleže i teške slučajeve među decom, tinejdžerima i mlađim odraslima.

Virus ignoriše godišnja doba

Nekad: Zbog toga što je virus gripa bio manje aktivan tokom leta, spekulisalo se da će se novi koronavirus slično ponašati.

Sada: Ako toplo vreme ima bilo kakav uticaj na koronavirus, on je očigledno mali. Rastući broj slučajeva tokom juna i jula sugerišu da leto neće doprineti tome da virus nestane.

Kovid 19 je mnogo smrtonosniji od gripa

Nekad: U martu se sugerisalo da je kovid 19 sličan gripu. Američki predsednik Donald Tramp je, na primer, rekao da nema razloga za brigu. Istovremeno, epidemilog Entoni Fauči je isticao da je kovid 19 deset puta smrtonosniji nego sezonski grip.

Sada: Stopa smrtnosti od koronavirusa ostaje donekle nejasna jer se veruje da ima mnogo slučajeva koji nisu potvrđeni. Neki naučnici u Americi kažu da premine svaki od 200 pacijenata, a kod gripa premine jedan od 1.000. Ali kod kovida smrtnost dramatično raste u starijoj populaciji.

Virus neće nestati sam od sebe

Nekad: Dok su epidemiolozi i lekari u februaru i martu upozoravali da smo na početku pandemije, predsednik Donald Tramp je ponavljao da će koronavirus nestati.

Sada: Amerika je prva u svetu po broju smrtnih slučajeva, a predsednik Tramp je promenio priču. "Verovatno će biti još gore, pre nego što postane bolje", naveo je apelujući na ljude da nose maske.

Ljudi šire virus nesvesno

Nekad: I januaru, kada je bilo 300 poznatih slučajeva u Kini i samo jedan u SAD, zdravstveni zvaničnici su postajali svesni globalne pretnje i toga da se virus lako prenosi. Entoni Fauči je rekao: Vreme će pokazati kako.

Sada: Zna se da veliku ulogu u prenosu virusa imaju osobe pre nego što osete simptome, kao i asimptomatski pacijenti. Žarišta mogu biti stvorena od strane ljudi koji imaju veoma blage simptome.

Vakcina je skoro sigurna

Nekad: Od početka krize vladao je oprezni optimizam kada je reč o vakcini. Verovalo se da će ona biti razvijena, ali su stručnjaci upozoravali da su za to potrebne godine i da ne postoji garancija da će se to zaista i dogoditi.

Sada: Američka vlada je uložila ogromna sredstva u razvoj vakcine, a i nekoliko istraživačkih timova u svetu je pojačalo napore. Desetine kandidata za vakcinu su u različitim fazama testiranja. Optimizam je skoro porastao kada su timovi iz Kine, SAD i Velike Britanije objavili da su njihova testiranja bila uspešna i da je izazvan imuni odgovor kod dobrovoljaca. Potrebno je da te vakcine prođu kroz još obimnija testiranja, nakon čega sledi proizvodnja u velikim količinama.

ZAŠTO SE POMERA KRAJ EPIDEMIJE KORONE? Profesor Kočović ima SVOJU RAČUNICU i objašnjava jedan bitan podatak