SVE NAS MILIM OČIMA GLEDA I ČUVA SA NEBA: Već DEVET GODINA se svi sećaju PRIČE o CIPELAMA PATRIJARHA PAVLA!
Pre 9 godina na VMA, 15. novembra u Beogradu u 95. godini preminuo je patrijarh Pavle, ali zahvaljujući dubokom tragu koji je ostavio u srpskom narodu i nakon smrti ostao je sa nama.
Oni koji su imali tu čast da ga upoznaju kažu da je bukvalno živeo i kako je propovedao. Jedan od njih je i protođakon Momir Lečić, prvi čovek Kabineta Patrijarha Pavla, sa kojim je proveo punih 19 godina, koliko je trajala služba omiljenog srpskog patrijarha. On je u razgovoru o patrijarhu jednom prilikom govorio kao o veoma skromnom čoveku i prisetio se kako je izgledalo njihovo prijateljstvo.
- Bio je neponovljiva ličnost u srpskom narodu. Usvojio je jevanđeljske principe i živeo po Jevanđelju. Bio je izuzetno skroman i štedljiv, sam je šio odeću, a toliko je štedeo da je uveče čitao prema reflektoru spolja koji je obasjavao Patrijaršiju, da bi tako uštedeo patrijaršijsku struju. Vrlo malo je jeo, da sam se ja prosto pitao kako preživljava sa tako malo hrane, ali je uvek govorio da treba jesti samo toliko da se nadoknade izgubljene kalorije - rekao je protođakon i verni prijatelj pokojnog patrijarha.
Priče iz života Patrijarha Pavla mogu da budu životne lekcije mnogima od nas. Opšte je poznata činjenica da je patrijarh išao svuda peške, a onda kad nije mogao, koristio je autobus. I uvek je bio u istim cipelama.
Gojko Stojčević, slabački dečak iz sela Kućanci, koji je rano ostao bez roditelja, prevalio je veliki duhovni put da bi 1990. godine odbacio sve svetovno i postao 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve i preuzeo svoju duhovnu misiju. Patrijarh Pavle je bio veoma cenjen zbog svoje skromnosti i mudrosti. Nije mu bilo ispod časti da šije ili da popravlja prozore, ali ni da se vozi gradskim prevozom.
U svešteničkim krugovima dugo će se prepričavati kako je patrijarh Pavle imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno sjajne.
- Jeste - osmehivao se patrijarh Pavle kada su ga pitali za cipele - Udobne su, mogu u njima dugo da pešačim.
KROV ZA MLADE BRAČNE PAROVE: Kuća i njive kao nagrada za one koji ne žele da napuste selo
- Gde ste ih kupili?
- Eh, kupio! - rekao i odmahnuo rukom kao da je stavio tačku na razgovor.
Cipele, u stvari,su nekad bile ženske čizme – našao ih je patrijarh, bačene, blizu kuće svoje sestre. Zagledao ih, prevrtao, video da su stare i očuvane. Posle nekoliko dana u svojoj maloj radionici načinio je sebi dobre cipele.
Priča kaže da ga je obućarskom zanatu naučio neki čovek koji je popravljao cipeleu blizini Patrijaršije, a neki kažu da je zanat "pendžetiranja đona" naučio u manastirima. Jednog dana je video vozača ispred patrijaršije kako menja gumu i zatražio da mu pozajmi parče od gume koju je čovek nameravao da baci. Od te gume je izrezao kalup i tako zakrpio svoje cipele.
Mnogi su imali čast da im patrijarh bude učitelj i da od njega nauče životne istine i postanu ljudi.
- Upoznali smo se 1950. u Prizrenu, tada mi je bio profesor na Bogosloviji jednu školsku godinu, pa je otišao u Grčku na postdiplomske studije. Kao profesor je bio prilično strog, tražio je od đaka znanje, ali je bio divan. Nas 50 đaka smo u jednoj spavaonici bili. Ložila su se drva i on je prvi ustajao da založi deci učionice, da bude toplo kada ustanu, a kod sebe u sobi nikada nije grejao - prisećao se učenik upokojenog patrijarha.
KROV ZA MLADE BRAČNE PAROVE: Kuća i njive kao nagrada za one koji ne žele da napuste selo
Otac Momir Lečić naveo je jednom prilikom i da bi patrijarh i danas imao poruku za svoj narod, da bi u današnje vreme kratko i jasno poručio:
- Budite ljudi, da se spasava duša na prvom mestu, da ne grešimo. Mnogo mi nedostaje iako je prošlo toliko godina. Bio je patrijarh u najtežim godinama, tada su bili ratovi, izbeglištva, sankcije, narod na muci, svi su dolazili kod njega i tražili pomoć i on je činio sve što je mogao, jer je i on bio izbeglica u Drugom svetskom ratu. Hvala Bogu da je srpski narod iznedrio jednu takvu ličnost i što smo ga imali za patrijarha - rekao je Lečić.