Predstavljamo vam izložbu fotografija u pokretu! Tamara je ovekovečila i osvojila svet: Umetnost življenja je večna potraga!

Srednjoškolske i fakultetske dane provodi radeći u turističkim agencijama Kabeza i Go2 Travelling, a prvi posao kao fotograf dobija 2009. u Urban Bug-u. Te iste godine napušta Beograd da bi završila studije na univerzitetu u Čikagu, a istovremeno radi kao muzički fotograf na nekim od najvećih festivala širom sveta. Na koledžu pored fotografije studira i španski jezik, i naoružana sa tri jezika upušta se u istraživanje dalekih destinacija. Sa fotoaparatom u ruci Tamara se seli u afričku kraljevinu Lesoto da radi kao snoubord instruktor, zatim u Meksiko, a sve vreme zabeležava svoje avanture kroz fotografiju. Aspen, Kolorado naziva svojim domom od 2013. godine, gde većinom fotografiše ekstremne sportove. Njen cilj je da vozi snoubord na svakom kontinentu, i da to, naravno, zabeleži kroz svoj fotoaparat.

Strah je samo stvar navike. Jednom kad dozvolite sebi da izadjete iz komforne zone, lako je shvatiti da je ono čega se plašite u većini slučajeva neopravdano, a svaka sledeća avantura vas vuče da nastavite da istražujete i da se upuštate u nove pustolovine. Ono što je meni jako pomoglo pri putovanjima jeste to sto pričam tri jezika, a želja za adrenalinom definitivno ne odmaže. 

Ljubav prema fotografiji se naime razvila uz ljubav prema muzici. Kako nisam talentovana da sviram nijedan instrument, za mene je fotografija bila način da zabeležim atmosferu i jake emocije koje se mogu naći na bini a i u publici na muzičkim dogadjajima. Ta želja da prikažem emocije prenela se na sve ostale oblasti fotografisanja, bili to portreti ljudi iz različitih zemalja ili pejzaži koji izazivaju nalet adrenalina.

Sa druge strane, beskrajna ljubav prema snoubordu postoji od prvog dana od kada sam stala u vezove, a kao sport koji postoji samo sezonski, savršen je izgovor da jurim zime oko sveta. Želja da vozim snoubord na svakom kontinentu me je dovela do nekih lokacija za koje prethodno nisam ni znala da postoje, i koje nikad ne bih imala priliku da posetim bez borda pod nogama. Primer je jedna od mojih omiljenih fotografija skijasa koji se penju u krater aktivnog vulkana sumpora u Japanu. Sledeća destinacija je Čile. 

Svaki delić sveta ima svoje čari, ja ne bih upoređivala to kako se negde drugde živi u odnosu na Evropu, već bih pokušala da naučim od svake kulture ponešto i primenila u svom životu. 

Na primer, u Meksiku se retko gde mogu naći plastične slamčice radi očuvanja životne sredine, indonežani su veoma gostoprimljivi i svako bi vas pozvao u kuću i počastio, a kubanci su uvek razigrani i na svakom ćosku može se čuti muzika i sresti ljudi koji nasmejani plešu na ulici. Ono što me najviše uvek vrati u realnost je shvatanje koliko su ljudi u siromašnijim zemljama srećniji od razvijenog dela sveta. Od njih najviše imamo da naučimo da sreća nije u novim telefonima, skupim torbicama i dobrim kolima, već u nematerijalnom pogledu na svet i životu u sadašnjosti.

Umetnost življenja je večna potraga, te nastavljam da putujem i da se upuštam u avanture sa nadom da sam posle svake malo mudrija. 

Od izlazaka sunca nad aktivnim vulkanima u Indoneziji, do vožnje starim automobilima na Kubi i ljudi koje sam imala priliku da upoznam kroz svoja putovanja, sva ta iskustva su nešto što mene vuče da ostanem u pokretu, a nadam se inspiriše one koji pogledaju moje fotografije da se pokrenu. Za ovakve putešestvije ne treba mnogo novca, već avanturistickog duha i hrabrosti da izadjemo iz naše komforne zone. Dovoljna su dva putovanja da biste shvatili kako materijalne stvari gube vrednost u odnosu na uspomene koje će ostati sa vama do kraja života.

Kada vam se probiju prvi zraci sunca kroz šator ili vas produva vetar dok se spuštate niz ski stazu, poslednje što vam pada na pamet je broj lajkova i propuštenih poziva. A podeliti avanturu sa prijateljima ili tek stečenim poznanicima je predivno iskustvo! Moja poruka mladima a i starijima je da se upuste u više izazova i da se ne plaše neuspeha, već da se ponose time što su pokušali nešto novo.

Što se tiče tehnologije, nikada nije bilo lakše putovati nego sad! Iskoristite Gugl da pronađete lokaciju gde biste putovali, Instagram da okačite sliku sa Vaših avantura, i Fejsbuk da dodate nove prijatelje koje ste upoznali na putovanju, nikada ne znate kad će vam se putevi ponovo negde ukrstiti. Mislim da tehnologiji ne treba da se protivimo, već da naučimo kako da iskoristimo njen potencijal.