"TIHI" HEROJI NAŠE ZEMLJE! Akademci, junaci i ponos Srbije - kako su se studenti izborili sa epidemijom?
Godina koja sada zvanično ostaje iza nas bila je teška, mučna, duga, puna uspona, padova, borbe, ali i oni lepih trenutaka koje smo imali za nas same, za svoje najmilije, za povratak u domovinu ili pak rad na nečemu novom. Bila je to jedna složena priča za sve nas!
STIGLA VAŽNA DONACIJA: Dom zdravlja u Trsteniku "bogatiji" za novo sanitetsko vozilo
U NOVU GODINU BEZ SNEGA? Direktor RHMZ otkriva kakvo nas vreme očekuje naredna tri meseca!
"ŽELIM DA NAM SVIMA ZDRAVLJE BUDE PRIORITET" Jutjuberka Marija Žeželj čestitala praznike čitaocima Srbije Danas (VIDEO)
Dok svi govore o uspesima naših jedinih i pravih heroja, medicinara, ali i državnim vlastima zbog svega što su učinili za narod Srbije, malo ko spominje đake, nastavnike, profesore, studente i njihove borbe.
Njihovo herojstvo ne smemo da zaboravimo! Nijedna država u regionu, ali i svetu nije tako brzo i sa toliko uspeha uspela da oformi i sprovede u delo sistem "onlajn nastave".
Iako možemo da se pohvalimo ovim naprednim i velikim korakom za našu državu, uspehom naših najmlađih, ali i onih starijih, akademaca koji će kroz par godina biti ponos, obraz i čast naše države... Ne možemo, a da ne spomenemo i to, da ni tim malenim i malo većim herojima nije bilo baš lako kao što je izgledalo.
Dva studenta, jedan student stomatologije koji niže uspehe kao bisere već šest godina, mladić Lazar L. (24) i Milica S. (22) student fakulteta političkih nauka u Beogradu, podelili su sa ekipom portala SrbijaDanas svoju "studentsku muku".
Na pitanje kako je biti student u doba korona virusa, Milica i Lazar navode da i nije baš tako lako u momentu kada je "poremećen" ritam i rutina na koju su navikli ranije tokom školovanja.
- Morali smo da se naviknemo na onlajn predavanja, koja verujem nisu pala lako studentima, zato što je nekako mnogo bilo bolje kada smo bili na fakultetu i kada smo imali interakciju sa profesorima uživo. Odlazak u čitaonicu nam je bio onemogućen, što znači da smo morali dodatno da nekako ponovo učimo kako da učimo i da nađemo neki balans kako bi mogli da postignemo sve naše obaveze na fakultetu, naravno predavanjima kao i vežbama - rekla je Milica, međutim, Lazar sa tim nije bio baš saglasan, iz njegovog ugla to izgleda ovako.
- Ekstra! Ne ideš na predavanja, imaš više slobodnog vremena koje mozeš da uskladiš sa učenjem, ali je loše zbog toga što nemaš vežbe koje su esencijalne za bavljenje profesijom koju sam ja odabrao za budućnost - objašnjava student stomatologije.
Milica, studentkinja Fakulteta političkih nauka živi u iznajmljenom stanu u Beogradu, dok je Lazar u domu za studente na Novom Beogradu, iz njihovog ugla život studenta u doba korone izgleda baš ovako:
- Život u stanu u doba korone nije se nešto posebno razlikovao od perioda kada nije bilo virusa, osim što smo naravno više sprovodili dezinfekciju, smanjili druženja, smanjili smo te neke naše grupne radove ukoliko bi imali neki seminarski rad. To nam je bilo onemogućeno, tako da smo sad to morali da radimo onlajn, ali uz nekakvu dobru organizaciju smo uspeli to da postignemo - objašnjava Milica, dok Lazar opisuje totalno suprotno.
- Na početku je bilo očajno s obzirom da smo morali da napustimo domove kada je počeo karantin, pa se posle vraćali usred karantina da bi iselili sve svoje stvari. Nakon završetka karantina je bilo malo bolje i lakše, osim što su posete bile zabranjene, žurke naravno više nisu bile moguće, mada su se svakako, moram da priznam, održavale, ali neuporedivo ređe i sa manje ljudi, tako da je sve u svemu atmosfera u domu bila više naklonjena učenju i eventualno druženju u vidu sedeljki i društvenih igara - rekao je Lazar.
Na pitanje šta im je najviše nedostajelo, odgovaraju da je to zasigurno bila sloboda, zato što pored svih ograničenja, bili su sprečeni da obavljaju neke svakodnevne stvari. Stvari koje su im najviše nedostajale su odlazak u čitaonicu, kafa sa kolegama, izlazak u klub i bliski ljudi u nekom drugom okruženju, boljem i vedrijem, bez korone.
Kao studentsku zanimaciju u toku policijskog časa, čime i kako su se animirali, Lazar i Milica odgovaraju što se tiče zanimacije u toku policijskog časa da je to bilo vrlo raznovrsno.
- U početku smo se odmarali od silnih žurki i proslava, ali kasnije sam krenula da se bavim nekim lepšim aktivnostima, kako bih nekako provodila dane što lepše i kvalitetnije, radila na sebi i ne bih došla u period stagnacije. Radila sam dosta na svom nefizičkom "ja", čitala knjige, trenirala, promenila ishranu. Život pre korone nam je bio dosta brz, a virus je to naglo usporio. Dodatno sam provodila vreme sa svojom porodicom i to sve nas je dodatno zbližilo. Zajedno smo gledali filmove, što da sad nismo imali prilike da radimo, zbog obaveza kako poslovnih tako i privatnih. Nadam se da će ovo sve brzo da prođe i da ćemo se vratiti svim našim normalnim aktivnostima - rekla nam je Milica.
- U vreme policijskog casa sam uglavnom učio, gledao serije i filmove naravno, iskoristio vreme da se osvežim od brzog i burnog života u Beogradu i malo više poveo računa o svom zdravlju u smislu ishrane i fizičke aktivnosti koja je bila sastavni deo moje svakodnevne rutine. Međutim mislim da bismo morali za lakše prevazilaženje ovog "čudno teškog" perioda da zahvalimo internetu i čarima današnje tehnologije uz pomoću kojih smo uspevali kako da "ubijemo vreme" ili učimo i imamo predavanja preko različitih "gugl učionica" tako i da ostvarimo kontakt sa dragim ljudima preko socijalnih mreža i nekih platformi poput Zoom-a i na taj način uspeli da potisnemo dosadu i depresiju koje su svakako za neke ljude bile "pogubnije" od korone - objašnjava Lazar sa druge strane.
Nema sumnje da je ovo bila godina puna izazova i uspeha, bez obzira na sve, godina koja ostaje za našim akademcima samo je pokazala da mogu mnogo više, bolje i brže od onoga što su mislili. A za onu koja je pred njima, sigurno će biti puna uspeha, slavlja, zabave i pravih, lepih, studentskih dana.