Našao te tata, srce ga je vuklo ka svojoj mezimici: Deca poput Tijane nikad ne umiru, svoj život daju sa razlogom...
Na današnji dan, pre četiri godine, pronađeno je telo mučki ubijene devojčice Tijana Jurić. Nakon druženja sa prijateljima, krenula je kući... srećno i bezbrižno, kao i svako dete. Poštena, kako su je roditelji naučili, na pola puta setila se da treba da vrati drugu duks. Setila se, ali bolje da nije! To je za nju bio put bez povratka.
Na putu ju je susreo monstrum, koji nije imao tako čisto srce kao Tijana, ali imao je prljave ruke, i još prljavije misli. Nije ni slutila da je to njen krvnik, da će joj uzeti tek započet život, da će ugasiti sjaj u njenim očima, da će uzeti sreću njenim roditeljima i sestri.
SRCE ĆE VAM PREPUĆI OD TUGE: Otac Tijane Jurić se DIRLJIVIM STIHOVIMA oprostio od ćerke (FOTO)
Napao ju je nasred puta. Devojčica je tražila pomoć, opirala se, ali zlo dželata je bilo veće. Udario ju je besno, jer ipak se borila za život, tako mali, nevin i neuprljan. Nije znao da njen život tek počinje, da će biti večan i da će ona njemu, ustvari, doći glave. Da je njen mali, oduzeti život, ustvari, veliki, jer će Tijanin zakon spašavati drugu decu.
Petnaestogodišnja devojčica se probudila u kolima mesara iz Surčina, pokušala da izađe, ali to ga je još više naljutilo! Besomučno je počeo da je davi, jer nije mogao da podnese njeno zapomaganje. A ko bi mogao?! Nije lako slušati jauk deteta koje će platiti na najgori način, iako ništa nije skrivilo.
Taj jezivi Tijanin krik odzvanjao mu je u glavi, morao je da ga prekine, a onda je dohvatio duks koji je trebalo da bude vraćen. Davio ju je, davio toliko dok nije usahla i prestala da diše.
Klonulo je malo telo, ispustilo dušu. Sada će monstrumu biti lakše 21 gram da je odnese do napuštene kuće, gde će njeno telo položiti u straćari pored puta, a preko nje baciti karton. Ostavio ju je samu i otišao po ašov i torbu, jer takav zločin mora biti duboko zakopan. Odneo je beživotno Tijanino telo na smetlište i prekrio ga humusom namenjenim majci za cveće.
Kakva ironija! Jer Tijana je cveće, samo uvelo prerano, i nezasluženo bačeno.
Sve je gotovo, mislio je! Zadovoljio je svoju bolesnu potrebu, a dokaze zločina bacao je po kontejnerima, kako bi sakrio svoj krvavi trag.
Mislite li da mu je bilo lako? Toliko posla, mučenja, davljenja, kopanja... pa ipak je napao devojčicu koja ništa nije skrivila, i iz čista mira joj presudio.
Kako mu ništa nije skrivila? Pa gledala ga je nevinim očima, punim nade, borila se sa njim do poslednjeg daha, nije mu dala da je olako savlada.... ipak je za monstruma poput mesara iz Sremčice to previše, jer on nije navikao na bezgrešnost!
Njene oči, duga kosa, nežan osmeh proganjaće ga doveka! On je samo hteo da je ubije, kako je samo mogla da postane tako velika posle smrti?! Kako je uspela da izađe iz groba i postane zaštitnica sve dece?!
Monstrum je jednu stvar zaboravio: deca poput Tijane nikad ne umiru, svoj život daju sa razlogom, a nastavljaju da traju zauvek.
Našli su te, Tijana, posle 12 dana. Tvoj tata nije odustao, njegovo srce ga je vuklo tebi, svojoj mezimici. Poznao te, jer nije moguće tu čednost i lepotu ubiti. Našao te zakopanu, uzeo u naručje i toj rupi ostavio svoju dušu, svoju sreću i svoj mir, ostalo mu je taman toliko snage da svoju ljubav najveću učini besmrtnom.
Dragan Đurić osuđen je na 40 godina zatvora i večnu mržnju pri pomenu njegovog imena.