Nemilosrdne borbe za vakcine u punom jeku: Kako je to Srbija izašla kao pobednik, a EU posustala?
Dok se svet još oporavljao od šoka nakon prvog talasa koronavirusa, a mnoge zemlje nespremno dočekivale korona-jesen, Srbija je uveliko dogovarala prve isporuke vakcina.
U septembru su tekli razgovori o nabavci preko programa Kovaks, a u oktobru je sklopljen predugovor sa Fajzerom, dok su istovremeno vođeni i intezivni razgovori sa Rusijom i Kinom. EU je za to vreme slavodobitno izjavljivala da su nabavku vakcina rešili. Ispostaviće se da za EU to baš i nije tako.
ULAGANJE U BUDUĆNOST – Kompanija Meridian stipendira najbolje studente
SRBIJA SE BLIŽI CIFRI OD 500.000! Naša zemlja zauzima fenomenalnu drugu poziciju u Evropi po broju vakcinisanih
Dr Kisić saopštila NAJNOVIJE PRAVILO: Krizni štab je doneo odluku!
Koliko jedna mala balkanska zemlja ima snage da se izbori i bolje i snažnije nego druge mnogo moćnije od nje, pokazala je upravo pandemija koronavirusa koja je na neki način otvorila oči svetu. Pokazalo se tokom epidemije da pravila "stare dame" Evrope u potpuno neočekivanoj situaciji kao što je bila ova zapravo više i ne važe.
Još u samom početku, kada je epidemija tek krenula, bilo je jasno da EU razmišlja samo o sebi, do te mere da su čak i neke njene članice ostavljene na cedilu. Italija je u jednom trenutku ostala uskraćena za preko potrebne respiratore, a prvi u pomoć su joj priskočili Rusi i Kinezi.
Srbija je, zahvaljujući pre svega prijateljstvu sa ruskim i kineskim narodom, od početka pandemije imala je na koga da se osloni. U ključnim prvim danima borbe Kinezi su došli da nam prenesu znanje koje su imali zahvaljujući tome što je koronavirus kod njih prvi zabeležen. Srbija se u koštac sa koronavirusom spremno uhvatila - bolnice je po potrebi stavljala u kovid-sistem, otvoren je Sajam za smeštaj bolesnika, potom Arena, napravljen sistem po kom su se pratili zaraženi i njihovi kontakti, ništa se nije pridavalo slučaju.
U decembru prošle godine otvorena je i prva kovid-bolnica u Batajnici, jedinstvena u regionu. Izgrađena za samo četiri meseca, sa kapacitetom od 930 mesta i to 680 poluintenzivne i 250 intenzivne nege, smanjila je pritisak u "crvenim" zonama našeg medicinskog sistema. Samo 17 dana kasnije otvorena je još jedna kovid-bolnica i to u Kruševcu, sa mestima za 500 pacijenata.
Dan nakon otvaranja kovid-bolnice u Kruševcu, u Srbiju je stiglo prvih 4.875 doza Fajzerove vakcine. U našu zemlju su stigle nekoliko dana pre nego što su ih dobile zemlje Evropske unije. Posle Fajzerovih, 30. decembra stigao je prvi kontigent vakcina Sputnjik V, a onda je 16. januara stiglo milion doza kineske vakcine Sinofarm. Tad je već bilo jasno da je Srbija svaki potez oko nabavke vakcina uradila tačno onako kako treba, iako je rat za vakcine već uveliko zapalio EU.
Pravo pitanje za evropske prijatelje jeste zašto Evropska unija čeka na proveru kineskih i ruskih seruma protiv koronavirusa. Da li je politika jača i važnija od zdravlja ljudi? Jesmo li zaboravili da bez zdravlja neće biti ničega?
Nemačka javnost svakodnevno upućuje kritike Evropskoj uniji jer "nije u stanju da proizvede dovoljne količine vakcina", a osim toga ne odobrava ni upotrebu kineskih i ruskih vakcina u EU. Premijer savezne nemačke pokrajine Bavarske Markus Zeder pozvao je čak Evropsku uniju da što pre proveri efikasnost ruskih i kineskih vakcina protiv korona virusa i odobri njihovu upotrebu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kritikovala je najavu Evropske unije o kontroli izvoza vakcina protiv kovid-19 proizvedenih u zemljama EU i poručila da takve mere mogu da dovedu do produženja pandemije.
Mađarska, iako članica EU odlučila je da se ugleda na komšiju - Srbiju i da obezbedi sebi doze kineske i ruske vakcine. Iako evropska zajednica na to ne gleda blagonaklono, Mađarska se odmetnula od čekanja "evropski podobne vakcine". Prema proceni Orbana, kada se ne bi nabavljale vakcine iz Rusije i Kine, u Mađarskoj bi do sredine marta bilo dovoljnih vakcina samo za 880.000 ljudi, što je premalo za bilo kakvo gašenje epidemije u toj državi.
Srbija je vakcinaciju započela 24. decembra u domovima za stare, potom je vakcinisano osoblje u "crvenim" kovid zonama, a potom je 19. januara počela masovna imunizacija na više od 300 punktova širom zemlje. Primera radi, u Hrvatskoj koja je članica EU vakcinacija je počela 27. decembra, a BiH koja kao i mi nije u EU vakcinu još nije uspela ni da dobije.
- Počinjemo kontraofanzivu, počinjemo borbu sa oružjem u ruci, a to je u ovom slučaju vakcina - rekao je epidemiolog Predrag Kon na početku vakcinacije.
Predsednik Vučić je najavio da ovo nije sve. Iako je Srbija naručila dosad 6,5 miliona doza vakcina, u toku je nemilosrdna borba za cepiva na tržištu proizvođača pa se Srbija, zahvaljujući prijateljskim odnosima u zemljama u kojima se vakcine proizvode, snalazi na druge načine. Na taj način, kako predsednik Vučić kaže "zahvaljujući našim prijateljima" Srbija će dobiti još milion vakcina do početka marta, a do kraja marta ukupno oko dva miliona.
O Srbiji pišu svetski mediji, nemački posebno koji ističu kako se jedna mala balkanska zemlja snašla u opštem haosu oko nabavke vakcina i postala lider u imunizaciji svog stanovništva. Srbija je prema kumulativnom sedmodnevnom proseku vakcinisanja prva u Evropi po imunizaciji stanovništva na 100 stanovnika i iza sebe je ostavila Veliku Britaniju. Mađarski mediji o Srbiji pišu sa posebnim pijetetom u vezi sa za imunizacijom i našom borbom sa koronom.
Srbija u doba najveće svetske privredne krize izazvane koronavirusom beleži, prema poslednjoj projekciji koju je uradila Evropska komisija i MMF, najmanji pad BDP-a u Evropi od samo 1,5 odsto. Uz efikasnu borbu sa koronom i veliki odziv naših građana na imunizaciju, koji se približava brojci od pola miliona vakcinisanih, sa privredom kojoj nije dozvoljeno da poklekne i uz obiman plan vladine finansijske pomoći najpogođenijim sektorima ali i stanovništvu, Srbija spremno dočekuje izlazak iz pandemije.
Vakcinacija stanovništva znači ne samo povratak ljudi na njihova radna mesta, već i brže otvaranje zemlje i protok robe i kapitala. Rasterećuje se zdravstveni sistem, građani osećaju sigurnost u povratak normalnom životu i izlazak iz epidemije konačno se vidi kao svetlo izlaska iz godine koja nam je zaustavila živote. Ljudi sa više optimizma gledaju u predstojeće proleće kada se očekuje da će Srbija, zahvaljujući vakcinaciji, moći da krene u "normalu".
Koliko je važna za zdravlje stanovništva, vakcinacija je bitna i za oporavak privrede u celini. Osim što poslovni ljudi sada mogu početi sa planiranjem novih privrednih aktivnosti i oporavka, očekuje se i ubrzan priliv stranih investicija što ujedno znači i oporavak radnih mesta. U tome će svakako pomoći i država kroz vlastite pakete pomoći, kako stanovništvu tako i privredi.
Još jednom Srbija je pokazala da, iako finansijski ne tako moćna kao zemlje EU, ipak je imala načina da se izbori za vakcine za svoje stanovništvo jer "ne bije boj svijetlo oružje, već bije boj srce u junaka".