On u Svrljigu ima ono što niko nema u celoj Srbiji: Ponosni je vlasnik retkosti koja će mu doneti bogatstvo!

Bora Jović iz Svrljiga počeće ovih dana u svojoj vinariji "Status", pored vina i sirćeta, da proizvodi rakiju i to organsku.

U neposrednoj blizini Svrljiga, u ataru sela Merželata, na visoravni koja se nalazi na 510 metara nadmorske visine, Jović uzgaja četiri hektara organske šljive, hektar organske aronije i dvadesetak hektara vinograda.

- Planiram da proizvedem između 4.000 i 5.000 litara organske rakije. Prema mojim saznanjima biće to prva organska rakija proizvedene u Srbiji.  Neću je odmah ponuditi kupcima, zadržaću je u buradima sigurno pet, šest godina, dok potpuno ne "sazri" - kaže Jović.

Do sada nije proizvodio organsku rakiju iako organski šljivik ima sedam godina, strahujući da za takvu rakiju neće imati kupaca.

- Nedavno sam se međutim,  uverio da u evropskim zemljama postoji ozbiljna ponuda organskih pića, među kojima se nalazi i rakija - ističe on.

Već sedam godina proizvodi organsko vino od aronije, a planira da za neku godinu krene i sa proizvodnjom organskog jabukovog sirećeta.

- Prošle jeseni zasadio sam dva hektara starih sorti jabuka, ove jeseni zasadiću sedam, a naredne još deset hektara jabuka. Biće tu pre svega stabla "budimke" i "kožare", ali "florine" i "topuza", kao i nekih novih sorti jabuka - rekao je Jović.

Organska proizvodnja na jugu Srbije tek je u začetku, tako da je on sa svojim iako malim površinama trenutno najveći prozvođač organskog voća.

- Najveći problem za razvoj organske proizvodnje voća i povrća, ali i uopšte poljoprivredne proizvodnje, predstavlja to što ljudi u selima nemaju vođu. Ranije su zadruge bile vođe domaćinima. One su im sugerisale šta da proizvode, otkupljivale su im sve što proizvedu. Sada su domaćini prepušteni nakupcima i uvek loše prođu - objašnjava ovaj poljoprivrednik.

Mnogi kod nas pogrešno veruju da organska proizvodnja podrazumeva proizvodnju bez upotrebe ikakvih preparata i bilo kakve zaštite. 

- Nije dozvoljena upotreba bilo kakvih pesticida, herbicida i veštačkih đubriva, ali postoji spisak preparata koji mogu da se koriste. Oni su recimo, na bazi belog luka ili sa hajdučkom travom, a za zaštitu šljiva može se koristiti i rastvor jabukovog sirećeta - objasnio je Jović.

 Prema njegovim rečima, organska proizvodnja jeste skuplja od "uobičajne" jer u njoj ima mnogo više ručnog rada, a mnogo manje hemije.

- Mnogo više ruku je potrebno da bi se odnegovao poptuno "čist" proizvod, bez ikakvog upliva hemije. To opravdava i višu cenu organskih proizvoda. Ove godine je "obična" šljiva otkupljivana po ceni od 12 dinara, a organska po ceni od 40 dinara. Takav odnos je dobar i trebalo bi da ostane i narednih godina - izjavio je Jović, mašinski inženjer po struci.