VEČNA SLAVA SRPSKIM JUNACIMA! Završena komemoracija na ostrvima Krf i Vido, Dodik i Đorđević položili vence u "Plavu grobnicu" (FOTO)
Ceremoniju je predvodio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević koji je položio vence i odao počast kod spomen-kosturnice u Mauzoleju na ostrvu Vido, kod Mornaričkog krsta i u "plavoj grobnici".
Svečanosti je prisustvovao i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kao i član predsedništva BiH Milorad Dodik.
Na početku komemoracije grčki sveštenici su održali parastos, nakon čega je u ime Republike Srbije venac je položio ministar Đorđević, a isto je učinila i grčka delegacija.
U toku ceremonije počela je da pada kiša, a prema našim informacijama sa lica mesta, atmosfera je dostojanstvena i tužna. Intonirane su himne Grčke i Srbije.
Nakon polaganja venaca prisutnima se obratila gradonačelnica Krfa:
- Dragi prijatelji, danas je veliki dan za naše narode. Na ovom prostoru ispred mauzoleja bude se sećanja na jedan težak period za srpski narod. Na ovom ostrvu odajemo počast onima koji su izgubili živote - istakla je ona.
Potom se obratio i predsedavajući predsedništva BiH Milorad Dodik.
- U posljednjih nekoliko godina Republika Srpska i Srbija zajedno obilježavaju sve velike datume iz srpske istorije, odajemo počast svim srpskim borcima, njihovim stradanjima, ne zaboravljamo njihovo herojstvo i golgote kroz koje su prošli. Na taj način ne sjećamo se samo naših predaka, očeva, djedova, majki i baka, nego pokazujemo i srpsko jedinstvo, jer samo jedinstven, ovaj naš narod, mali po broju, a veliki po herojskim djelima, može opstati.
POTOMAK SOLUNSKOG BORCA NA KOMEMORACIJI NA OSTRVU VIDO: Svaki Srbin treba da dođe na ovo mesto!
Kako bi SLAVNI VOJVODA rešio pitanje KiM?! Praunuk ŽIVOJINA MIŠIĆA za SD otkriva najveću srpsku grešku u poslednjih 100 godina
KAKAV JE ODNOS SRBA I RUSA? Evo šta pokazuju istraživanja
Grčka je za srpki narod sveto mjesto, ona je naš Jerusalem. Ovdje su Srbi još u 12 vijeku pronašli svoje duhovno utočište na Svetoj Gori. Ali Grčka je simbol stradanja i vaskrsenja srpskog naroda. Prije nešto više od 103 godine, ovdje na Krfu, na ”ostrvu spasa” kako ga mi Srbi još zovemo, svoje utočište od albanske golgote potražilo je preko 150.000 izmučenih, ranjenih, gladnih srpskih vojnika i civila. Mnogi od njih svoj konačni spokoj pronašli su ovdje, sahranjeni u ”humkama u tuđini” i Plavoj grobnici, ”hramu tajanstva” gdje ”vlada besrkajna tišina.”
O stradanju srpskih vojnika, koji su se najprije na Kosovo, a zatim preko Albanije, krenuli da svoj spas pronađu u ovoj bratskoj zemlji, ispisani su najtužniji stihovi u srpskoj poeziji. O njihovom junaštvu, mučeništvu i ljudskom ponosu svjedočanstva su napisali i saveznički i nerpijateljski oficiri. Istorija ne pamti takvu golgotu jednog naroda, niti bilježi da je jedan kralj krenuo zajedno sa svojim narodom na put neizvjesnosti, put mučeništva i stradanja. Hroničar Anri Barbi je zapisao kako kralj Petar ”bez pratnje, oskudan kao i posljednji od njegovih seljaka i vojnika...tako star, tako umoran i toliko slab” odlazi u izgnanstvo ”pa ipak njegova volja nije slomljena.”
Veliku zahvalnost dugujemo ruskom Caru Nikolaju Drugom Romanovom i Rusiji, generalu Pjaron de Mondeziriu i njegovoj Francuskoj, ali i drugim saveznicima Britaniji i Italiji, koji su krenuli u organizovano spašavanje srpske vojske i civila. Ne zaboravljamo ni dobrotu ni pomoć naše grčke braće, koji su spasavali, liječili i dijelili sudbinu mog napaćenog naroda. Sjećamo se i Janisa Janulisa, čovjeka velikog srca, koji je svoju zemlju poklonio sprskoj vojsci, da na njoj sahrane svoje mrtve, ali i mnogih drugih znanih i neznanih Krfljana, njihovih potomaka, koji i danas čuvaju sjećanje na stradanje mog naroda.
U ovoj, za nas svetoj zemlji, na destinama grobalja počivaju kosti preminulih srpskih vojnika, među kojima je i Savezničko groblje u Solunu. Među Srbima koji su učestvovali u proboju solunskog fronta 1918. godine, učestvovao je veliki broj Srba sa prostora današnje Republike Srpske, koji su se kao dobrovoljci borili u redovima Srpske Kraljevske vojske.
Prošle godine obilježili smo 100 godina od ulaska srpske vojske u u Banjaluku, koja je nakon viševjekovne tuđinske tiranije Turske, a kasnije Austro-Ugarske konačno bila oslobođenja. U narednom periodu u Banjaluci biće izrađen spomenik srpskom vojniku, koji je sa solunskog fronta došao i podario nam slobodu. Ugledavši prvog srpskog vojnika, koji je stupio na tlo Banjaluke, jedna starica je tom prilikom uzviknula ”Djeco moja, danas smo konačno ustali iz mrtvih! ”
Poklanjajući se sjenama naših velikih junaka, ovdje ali i na drguim mjestima u otadžbini i tuđini, dajemo putokaz našim potomcima da čuvamo od zaborava žrtvu koju su dali naši i njihovi preci. Jer kao što je rekao ratni komandant Drinske divizije Krsta Smiljanić ”Sloboda ima lica onih koji su za nju život dali.”
Neka je mir i spokoj svim nevinim srpskim žrtvama! Slava i hvala svim našim nezaboravnim junacima - završio je uz gromoglasan aplauz svoj govor Milorad Dodik.
Ministar Đorđević je takođe održao govor, i podsetio je koliku pomoć je tada Srbija dobila od grčkog naroda i zahvalio se na podršci koju je Srbija dobila tada i koju dobija sada.
VELIKO OTKRIĆE U PORTI MANASTIRA ŽIČE: Radnici u čudu! Pronašli SVETINJU koja je bila skrivena 94 godine!
Emir Kusturica digao ČITAV REGION na noge: Bez DLAKE NA JEZIKU! Mnogi će se zamisliti nakon njegovih reči
Konferencija "Besmrtni puk" u Beogradu: Prilika da se podigne glas PROTIV REVIZIJE ISTORIJE!
- Dragi grčki domaćini, prijatelji srpskog naroda i poštovaoci srpske istorije i naše zajedničke slavne prošlosti,
Ovde, na ostrvu Vidu, danas obeležavamo godišnjicu Albanske golgote srpske vojske u Prvom svetskom ratu i prisećamo se vojničkog sloma i okupacije Kraljevine Srbije iz 1915. godine od strane Centralnih sila, ali i nastavka borbe nepokorene srpske vojske. Sećamo se visokog borbenog morala srpske vojske u bitkama na Solunskom frontu, pomoći zemalja Antante i posebno prijateljskog grčkog naroda koja nam je pružena na tom mučnom i slavnom putu i konačnog trijumfa nad neprijateljem 1918. godine.
Tokom Albanske golgote srpskog naroda, poginulo je, zarobljeno, nestalo, ili umrlo od hladnoće, gladi i iscrpljenosti 243 877 vojnika. Ta slavna i stradalna vojska, čiji su mrtvi sahranjivani ovde u „plavoj grobnici“ Jonskog mora a živi nakon Kajmakčalana u pobedonosnom jurišu oslobodili južnoslovenske prostore, bila je sačinjena od Srba. Mnogi od tih naših predaka snagu da istraju u svojoj pravednoj borbi našli su u nezi, brizi i saosećajnosti koje su im njihovi grčki domaćini nesebično pružili već 1915. godine, da bi im se konačno i vojnički pridružili i doprineli ratnim naporima Antante ulaskom Kraljevine Grčke u rat 1917. godine.
Kao izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u ime Vlade Republike Srbije i Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije imam običaj da kažem da se Srbija borila na pravoj strani u velikim ratovima dvadesetoga veka, čijim je ishodom oblikovan i ustrojen međunarodni poredak za dugi niz godina.
Zahvaljujući borbi, žrtvi i pobedi naših predaka nad zlom militarizma, fašizma, religijske, etničke i rasne netrpeljivosti u Prvom i Drugom svetskom ratu, mi danas živimo u svetu u kome ljudske i građanske slobode i međunarodno pravo predstavljaju neosporne temeljne vrednosti.
Evropska unija, kao najvažniji političko-ekonomski, ali i mirovni projekat u ovom delu sveta, temelji se, više nego ijedna druga međunarodna organizacija, izuzev, možda, Organizacije Ujedinjenih Nacija, na vrednostima proisteklim iz pobede nad militarizmom i fašizmom.
To što mi obeležavamo Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a ne dan pobede sila Antante nad Centralnim silama, dokaz je da te vrednosti ne podrazumevaju revanšizam pobednika i likovanje nad porazom država i naroda koji su zastupali pogrešne ideje u dva Svetska rata. Ali to ne znači da je poželjna revizija istorije iznošenjem lažnih tvrdnji, manipulacijom istorijskim činjenicama i njihovim izvrtanjem u najčešće predizbornoj igri pojedinih evropskih političara koji neretko zaboravljaju destruktivnu ulogu svojih zemalja u tim ratovima.
Pred nama je istorijska odgovornost da javno osudimo i prezremo te besramne pokušaje revizije istorije kojima se, na krajnje ciničan način, nanosi uvreda žrtvama genocida i ismeva njihovo stradanje i mučeništvo.
Naša je dužnost da osujetimo i osudimo sve pokušaje revizije istorije, kako zbog budućih naraštaja evropske omladine koja tek treba da bude edukovana o pogubnosti i zločinima militarizma i fašizma u prošlosti, tako i zbog negativnih posledica koje oni mogu imati u budućnosti, a čiji se nagoveštaj i duh već danas mogu primetiti.
Potrebno je da liderima evropskih zemalja u kojima se odvijaju procesi revizije istorije, ukažemo na neophodnost da se tome aktivnije suprotstave i takvim negativnim trendovima stanu na put.
Ne smemo nasesti na zamke jednostranih rešenja kada pristupamo rešavanju složenih pitanja na Balkanu i u Evropi, samo zato što bismo time umirili najekstremnije elemente u našim narodima. Samo mirnim putem, marljivim i mukotrpnim radom možemo zemlje regiona dovesti na željeni nivo društveno-ekonomskog razvoja.
Inicijativa predsednika Vučića da se zemlje Zapadnog Balkana još bolje infrastrukturno povežu, da se maksimalno olakša kretanje ljudi, vršenje usluga i promet robe na ovim prostorima i da se formira zajedničko tržište zemalja čije će ekonomije na taj način postati kompetitivnije u evropskim i svetskim okvirima, jasan su dokaz potpune posvećenosti Republike Srbije dugoročnom miru, stabilnosti i prosperitetu građana svih zemalja regiona.
U ime Vlade Republike Srbije zahvaljujem se novoizabranom predsedniku Vlade Helenske Republike Kirijakosu Micotakisu, koji je prilikom nedavnog sastanka sa predsednikom Vučićem u Njujorku izrazio čvrstu rešenost grčkog naroda i države da ni u budućnosti ne priznaju samoproglašenu nezavisnost tzv. Kosova, i pružio punu podršku nastojanju predsednika Srbije da se sukob Prištine i Beograda reši mirnim putem, uz dijalog koji će biti nastavljen čim se za njega steknu uslovi, odnosno povuku nerazumne takse na srpsku robu koju su uvele privremene prištinske vlasti.
Grčki i srpski narod dele istovetnu duhovnu tradiciju. LJubav i saosećajnost prema našoj stradalnoj vojsci u Prvom svetskom ratu grčki narod nam je pružio ne samo zbog toga što je prirodno da jedan pravoslavni narod pomaže drugom narodu iste vere, već i zato što su čovekoljublje i empatija u osnovi te duhovne tradicije - rekao je ministar Zoran Đorđević.
Obratio se i potomak solunskog borca Đurović Dimitrije.
- Svaki Srbin bi trebalo da dođe ovde. Sećam se da mi je deda pricao o proboju solunskog fronta. Pricao je kakva je to bila patnja, da su isli goli i bosi. Bila je to velika patnja - rekao je Đurović.
Ministar Đorđević i predsedavajući predsedništva BiH Milorad Dodik komemoraciju su završili bacanjem venaca u "plavu grobnicu" - mesto gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.
SUTRA JE KRSTOVDAN: Evo šta taj praznik predstavlja i šta obavezno MORATE DA URADITE! (VIDEO)
Danas OBLAČNO sa PLJUSKOVIMA i GRMLJAVINOM, moguć slab vetar! Evo kada se očekuje PREOKRET
Zbog zadatka osnovca iz Srbije "gore" društvene mreže: Dobio je nula poena, a zbog ovoga su MNOGI BESNI! (FOTO)
Komemorativnim skupovima prisustvuje i visoka delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, zvaničnici Grčke, predstavnici grada Krfa, predstavnici više srpskih udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, kao i studenti Vojne i Kriminalističko - policijske akademije iz Beograda.
Obeležavanje 103. godišnjice iskrcavanja srpske vojske počelo je u sredu polaganjem venaca i odavanja počasti kod spomen-ploče u Guviji, mestu iskrcavanja srpske vojske na Krfu, na spomenik Drinskoj diviziji, kao i kod spomenika Janisu Janulisu.
Srpska vojska i narod počeli su povlačenje preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju u zimu 1915/16 godine.
Posle neuspelog pokušaja da se srpska Vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija, te izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj Vojsci, Vrhovna Komanda je 24. novembra 1915. godine odlucila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje.
Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.
Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska Vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone, a francuska vlada je 28. januara 1916.godine odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte, dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.
Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku, a do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno više od 135.000 ljudi, u Bizertu oko 10.000 ljudi, a na Korziku i u Francusku oko 5.000 srpskih vojnika.
Prvo iskrcavanje srpske vojske na Krf bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.
Najteži ranjenici bili su iskrcani na ostrvo Vido gde se danas nalazi spomen kompleks i u okviru njega mauzolej.
Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi. Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu", gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.