Udruženje "Drug nije meta" održalo panel: "Zašto je drug postao meta – uticaj medija na porast vršnjačkog nasilja"
Učesnici panela bili su sociolog Elena Srzetić-Frleta, novinar, pisac i autor brojnih dokumentarnih filmova i serija Vlada Arsić, psihoterapeut i specijalni pedagog Marina Brašić. Moderator panela bila je Ivana Milenković iz Udruženja "Drug nije meta".
Cilj panel diskusije bio je da se iznedri odgovor na pitanje zbog čega je drug u današnje vreme postao meta i kakav uticaj mediji imaju na porast vršnjačkog nasilja u Srbiji.
Na samom početku Milenković je podsetila na pionirske poduhvate u prevenciji vršnjačkog nasilja, posebno u Norveškoj i Velikoj Britaniji i ukazala da je intenzivno alarmiranje medija i uključenje cele javnosti rezultovalo nacionalnim programima prevencije još osamdesetih godina.
Duci za SD: Ima nade za Srbiju sa Rusijom i Kinom, ali svet propada! Sve se svodi na to ko će koga da zakolje!
ARANĐELOVČANKA KOJA JE POKORILA PLANETU: Evo kako je Jovana Preković došla do svetskog ZLATA, a sada CILJA Olimpijadu (FOTO)
VELIKI POVRATAK IVANE ŽIGON U NARODNO POZORIŠTE: Nakon 10 godina predstaviće se SPEKTAKLOM koji je posvetila majci
- Uticaj medija svakako postoji i to nažalost u onom negativnom smislu. Afirmacijom nasilja, agresije, afirmacijom destruktivnih oblika ponašanja utičemo na primaoca informacija koje imamo kao ilustraciju u našim školama – rekao je novinar Arsić.
- Kroz afirmaciju pozitivnih vrednosnih sistema i usmerenja ka podršci mladih umnogome mogu da utiču na dete. Danas izostaje preventivni deo, treba da radimo na tome kako razviti i sprovesti preventivne programe, a uglavnom se bavimo posledicama vršnjačkog nasilja, a ne preventivom – rekla je Marina Brašić.
- Mediji imaju veliku ulogu, ali nažalost iznose samo činjenično stanje da se nasilje desilo, ali nema daljih istraživanja o posledicama koje to nasilje nosi. Žrtva tada postaje još veća žrtva. Mediji ne treba da jure samo senzaciju, jer kad se desi zločin, novinari to pamte tri dana, a roditelji žrtve su to zauvek – rekla je Elena Srzentić-Frleta.
Na pitanje u kolikoj meri se odgovornost roditelja i mogućnost da regulišu sadržaj koji dopire do dece promenila i umanjila, učesnici panela su se usaglasili da je pred roditeljima veliki izazov da spreče nasilje, a da ne naškode i izoluju svoje dete.
- Roditelji ne treba da zabrane deci internet, već da im se posvete, njihovom odnosu, na način da imaju poverenje, stabilnost, sigurnost, kako bi ih naučili kako sebe mogu da zaštite na internetu. Važno je da roditelju budu u toku, da prate sva dešavanja, da budu informisani. Deca traže da se uklope u vršnjačku grupu i to ide upravo preko interneta, ali i tu roditelji moraju da isprate komunikaciju i da ih nauče kako da kontrolišu svoje profile, kako ne bi došlo do rizičnih situacija – rekla je Marina.
Sociolog Elena Srzentić-Frleta objasnila je publici da roditelji mogu da utiču na decu najviše do 10. godine i da do tada svako dete treba učiti šta je dobro ili ne.
- Kad poraste, mi nećemo moći da ga opominjemo, već će morati sam da dođe do svih saznanja. Roditelji ne mogu da proveravaju svaki sajt, te tako moraju da nauče decu da znaju da kažu „ja ovo neću“ i da im to pokažu, jer deca imitiraju primere. Roditelji ne treba da budu posmatrači života – rekla je Frleta.
Ono što je posebno zanimalo publiku jeste to u kolikoj meri su mediji moćni u pokretanju procesa i prevazilaženju prepreka kada je reč o nasilju.
- Roditelji se mnogo manje interesuju i mnogo manje uče o novim stvarima. Svaki roditelj je srećan kada je dete kod kuće i igra igrice, a ne negde u kafiću, jer tako ubeđuju sebe da je ono tako najbezbednije. Broj krivičnih dela koji se urade preko interneta dramatično se povećava u poslednjih par godina. Deca nam se podrazumevaju, tu su i ništa im ne fali, dok se ne pojavi problem, ako se to ne primeti postoje indicije da je dete već u ozbiljnom problemu. Mediji su veoma odgovorni, a nekada su nažalost i saučesnici u nasilju– rekao je novinar Arsić.
Izneti su i podaci da se u pojedinim zemljama sveta ulaže mnogo više u prevenciju nasilja, nego u same posledice koje proizilaze iz nasilja.
- Preventivni programi moraju biti usmereni na porodicu jer je to početno mesto gde usvajamo sistem vrednosti, gde je sigurno, gde se razvija samopouzdanje. Dete se nakon 13. godine oprobava u socijalnoj sredini i provera svoj sistem vrednosti, tako da je važno da mediji budu pozitivan lider koji će potvrđivati taj sistem vrednosti koji vlada. Sukob između vršnjaka proizilazi iz dečije nespremnosti da budu nezavisni – rekla je Marina Brašić.
Sadržaj koji se plasira pred decu i stvaranje idola na društvenim mrežama jeste problem savremenog društva te stoga sagovornici panela smatrali su da treba promovisati kvalitetan sadržaj i lidere koji će prikazivati timski rad i podršku.
- Dobro je da roditelji znaju za rat jutjubera, ali isto tako smatram da mediji nose mnogo veću ulogu u sebi i mogu da promovišu prave vrednosti – rekla je Elena.
- Mediji su globalizovani, ali ne pomažu u sprečavanju vršnjačkog nasilja u dovoljnoj meri. Svi misle da je nasilje kada neko nekog pretuče, a deca nekada ni ne znaju da su zlostavljana u školi i da su postala žrtve. U današnje vreme roditelji nemaju vremena da se posvete deci, nemamo vremena da razgovaramo, i ne treba samo da jurimo, već i da pogledamo i oko sebe – rekao je Vlada Arsić.
- Šta roditelji prenose na svoju decu? Vršnjaci između sebe razmenjuju informacije i zbog toga gledaju sadržaj na internetu, ali roditelj mora da nauči dete da bude sposobno i da samo sebe kontroliše. Često ne znamo ni ko su uzori naše dece – rekla je Marina Brašić.
Sagovornici su za kraj istakli da deci treba dati signal da smo kao ljudi svi tu za njih, da delimo zajednička interesovanja kako bismo ušli u njihov svet i da se deca moraju aktivno slušati.
- Moramo biti tu za decu i da se interesujemo za njihove aktivnosti i interesovanja. Jedino na takav način se dolazi do njihovih problema i tada treba izgraditi komunikaciju kako bi došlo do toga „hajde da vidimo kako da rešimo“ – rekla je Marina.
- Mediji moraju više da promovišu sport, utakmice, sve ono što se bori protiv devijantnog ponašanja. Decu treba usmeriti na lepe stvari, da se druže, da pohvale tuđi uspeh, treba im usaditi sportski duh i timski rad. Život se mora gledati sa lepše strane – rekla je Elena.
Celokupan video materijal sa panel diskusije možete pogledati ispod:
VAZDUHOPLOVAC VISOKO POLETEO: Braća Cerović BLAGO Zemunaca!
"Svet mogu da menjaju samo kreativni ljudi" Čuveni slikar Milutin Obradović otkriva kako se četkicom bori protiv digitalnog doba
POSLE USPEŠNE MMA KARIJERE: Dušan Džakić UŽIVA u penziji, ali će se uskoro oprobati u NOVOJ ulozi
RAGBI JE SPORT ZA MUŠKARCE: Zvezdašice ne misle tako! Njihov izgled može zavarati
MESTO GDE SE OTVARA RUDNIK POČINJE ŽIVOT: Šta za Srbiju znači rudarstvo i kolika je korist građana?