UMETNOST, TRADICIJA, ŠARE, TKANJE - PIROTSKI ĆILIM: Majstorice vrednih i zlatnih prstiju čuvaju tradiciju staru godinama (FOTO/VIDEO)
Pirotski ćilim jedno je od tri obeležja pirotskog kraja i ima zaštićeno geografsko poreklo. Njegova specifičnost je što nema naličje, već dve potpuno iste strane. Pored raznovrsne primene pirotskih ćilima, veliko bogatstvo su šare koje su na njima utkane, a svaka od njih ima svoju priču.
Kako je Pirot postao jedan od najatraktivnijih gradova: Gradonačelnik Vasić otkriva tajnu za očuvanje kulturne baštine u moderno doba (VIDEO)
Koji je to srpski bedem na jugu: Pogrešno je zovu MOMČILOV GRAD, a turisti je mogu videti i u 3D IZDANJU (FOTO)
Vreme je da zaboravite sve pošalice za Piroćance: Prošetajte gradom najbolje gastronomije i prirodnih lepota (FOTO)
Taj neobični simbol pirotskog kraja od 2002. godine ima zaštićeno geografsko poreklo. Kao zanat, ćilimarstvo postoji od srednjeg veka, ali se intenzivno razvilo u 19. veku, kada je tri četvrtine ženskog stanovništva sa pirotskog područja učestvovalo u izradi ćilima. U periodu između dva rata zanat biva potisnut.
Raznovrsna je primena pirotskog ćilima pa se tako može koristiti za pokrivanje podova, zidova, kreveta, kao stolnjak, zavesa, pa i za izradu torbi i pojaseva. Međutim, najveće bogatstvo pirotskih ćilima su šare koje su na njima utkane, a svaka od njih ima svoju priču.
U Pirotu danas postoji zadruga vrednih i kreativnih žena pod nazivom "Damsko srce", koja je nastala iz udruženja "Grlica". One žele da sačuvaju od zaborava i prenesu mlađim generacijama zanat izrade pirotskih ćilima za koji je potrebna izuzetna spretnost, tehnika i staloženost.
Svaki urađeni komad je unikatan, sertifikovan, sa visokom zanatskom i umetničkom vrednošću, a proizvodu se daje 100 godina garancije.
Dragica Ćirić iz zadruge "Damsko srce" objašnjava da se ćilimarstvo ne sme raditi kako ko želi, ne sme da se radi sa debelim predivom, šare moraju imati preciznu dimenziju, moraju imati svoju širinu, visinu, tačno se zna šta jedna šara treba da sadrži, od kojih sitnih šarica može biti sastavljena.
- U elaboratu u kom je izvršena zaštita geografska zaštita porekla dati su vrlo precizni kriterijumi kako da se radi jedan pirotski ćilim, jednostavno kao i drugi proizvodi, kao kačkavalj, kao i peglana kobasica koja uskoro treba da se zaštiti, dat je pravac i smernica tkaljama kako da se radi pirotski ćilim - navodi Dragica iz zadruge "Damsko srce" i dodaje da su kriterijumi zahtevni i teški, počevši od samog prediva.
- Pirotski ćilim se izrađuje isključivo od vune ovce pramenke. To je domaća pirotska ovca i njena vuna je specifična. Ona je oštra i ima moć da se prede vrlo tanko, ali je vrlo snažna. Kada se stavi na razboj i kada se niti jako zategnu, zbog njenog kvaliteta ne dolazi do pucanja, i upravo ta vuna doprinosi tome da pirotski ćilim nadživi dva čovekova života, može da traje i 200 godina i to da se koristi, a ne da se čuva u ormanu, ako bi se čuvala, bilo bi i više od toga - navodi Dragica Ćirić.
Iz zadruge "Damsko srce" navode da je kvalitet u elaboratu, sam kvalitet izrade i proizvodnje, te je na majstoricama ostalo da se pridržavaju toga jer je pirtoski ćilim, ne samo u našoj državi, nego daleko van granica Srbije poznat upravo po lepoti, po sitnim šarama, po tome što je tanak, ima dva lica i uvek se radi iz jednog dela.
- Pirotski ćilim ima dva identična lica, nema naličje, mora da bude tanak, prefinjen, to nije kabast proizvod. Šare u pirotskom ćilimu su nežne, sitne, boje su prirodne. Kada dođete na Staru planinu u jesen, i sve boje koje tada možete videti u prirodi, možete videti i u pirotskom ćilimu - govori Dragica Ćirić.
Tkalji majstorici potrebno je mesec dana da izradi jedan kvadratni metar pirotskog ćilima.
- Samo tkanje je jako teško iz razloga što su jedine alatke u ovom procesu proizvodnje zapravo ćilimarkini prsti i oči. Postoji ta jedna mala alatka koja se zove tupica i ona služi samo za sabijanje niti - govori Dragica i dodaje da žena tkalja sedi ceo dan, isto kao što su nekada žene radile, od svitanja do sumraka ili do sledećeg svitanja da bi postigle kvalitet i kvantitet.
Dragica Ćirić navodi da se danas radi osam sati dnevno, ali da je položaj tkalje ostao isti. Potpuno isti - tkalja sedi nisko, povijenih je nogu, leđa drži uspravno, i ceo dan radi sa prstima, očima i tupicom koja ima 420 grama.
Takođe, dodaje Dragica, tupica ne određuje kvalitet tkanja nego veština udaranja, veština kako da je spustite i sabijete niti.
- U pirotskom ćilimarstvu ovi kriterijumi se moraju poštovati. Pre svega vuna mora biti tanka, opredena i ravnomerna, i kada je uzmete tako tanku, vi 28 puta morate prelaziti sa leve na desnu stranu i da udarate sa tupicom da bi došli do ispletenog jednog centimetra ćilima - objašnjava Dragica i dodaje da je zato tako ćilim dobar i kvalitetan.
Dragica Ćirić dodaje da se ćilim ne kupuje zbog toga što je lep, već zbog energije šara.
- Šare i nisu baš šare, mi ih nazivamo šarama ali to su zapravo simboli. Simboli iz perioda nastanka čovečanstava. Šare pirotskog ćilima nisu došle pre 500 godina ili 700 godina ili u novoj eri, već su stare više hiljada godina, još iz vremena Vinčanske kulture - rekla je Dragica.
Cena ćilima zavisi od zanatskog i umetničkog kvaliteta, a najvažniji kriterijum za određivanje cene je složenost šare koja je na ćilimu.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Pirota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.