Srbija i Dan državnosti! Sretenje – dan kad se sreću zima i leto, istorija, crkva i država
Kompanija Gugl je na svojoj uvodnoj stranici posle ponoći umesto svog logoa postavila zastavu Srbije za korisnike u Srbiji, a povod je Dan državnosti koji se danas obeležava u našoj zemlji.
IGRAJU SE NAŠIM ŽIVOTIMA I KRŠE EPIDEMIOLOŠKE MERE! Klubovi organizuju žurke gde ljudi bukvalno vise jedni na drugima
Važan dan za Srbiju u borbi protiv korone: Danas stiže 40.000 doza "Fajzerove" vakcine
JEZIVO ISKUSTVO SA KOVIDOM: Psihijatar Jovan Marić jedva je preživeo koronu, a građanima poručio šta mu je pomoglo u trenucima očaja!
Ovo nije prvi put da Gugl oboji deo svoje stranice u boje Srbije.
Jednom prilikom, pretraživač Gugl obeležio je rođendan srpskog naučnika i pronalazača Nikole Tesle izmenom svog loga u obliku ljubičastih munja, koje izlaze iz slova G u obliku Teslinog transformatora.
Gugl tradicionalno obeležava značajne datume u istoriji čovečanstva, velike praznike i rođendane važnih ličnosti izmenom svog loga.
Dan Sretenja 1804. godine presudan je za istoriju srpskog naroda, jer je tog dana Krađorđe Petrović podigao u Orašcu Prvi srpski ustanak. Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, a Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti.
Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, počela je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.
Prvi srpski ustanak
Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe. Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.
Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje. Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju. Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Sretenjski ustav
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.
Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.
Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.
Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom pet različitih ustavnih rešenja od 1838. do 1903. godine. Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.
To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.
Šta je praznik Sretenje?
Srpska pravoslavna crkva 15. februara slavi Sretenje Gospodnje.
Praznik se obeležava 40 dana posle Božića u znak sećanja na događaj kada je Devica Marija donela Isusa Hrista kao bebu u jerusalimski hram.
U narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako tada osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.