VELIKI VERSKI PRAZNIK: Vernici se danas pridržavaju strogih pravila, a crveno se danas mora posebno izbegavati
Pravoslavni vernici obeležavaju Usekovanje glave Svetoga Jovana Krstitelja. Dan kada je Krstitelj stradao provodi se u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.
"IMAO SAM JEDNU KNJIGU, KREVET I PSA" Stefan je šetnju svetskim modnim pistama zamenio životom na srpskom selu (FOTO)
PRIZOR NA RTS-u UPLAŠIO MNOGE! "Vakcinišite se!" - narod reaguje na snimak PLUĆA Beograđanke obolele od korone
"LJUDI, ISTURITE SRPSKE ZASTAVE NA PROZORE" Budi se jedinstvo našeg naroda, neka se trobojke ponosno vijore (VIDEO)
Vernici srpske pravoslavne crkve na današnji dan slave velikog sveca, koji se u mnogim porodicama širom Srbije slavi kao krsna slava. Današnji dan podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade.
Po naređenju cara glava svetitelja je odsečena odnosno "usekovana" i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.
Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva, zakopana je posebno, na tajnom mestu. Kasnije je preneta u Jerusalim, a u vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.
Smrt svetog Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zbog toga što je tog dana osvećena crkva koju su podigli na njegovom grobu u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.
U narodu ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznika, koji se posebno poštuju. Crkva propisuje strogi post i uzdržavanje, narodni običajni kalendar zabranjuje i svu crvenu hranu, jer podseća na boju prolivene Krstiteljeve krvi.
U narodu se kaže i da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja. U mnogim mestima održavaju se vašari.