Knjaževački vinogradi postaju prava turistička atrakcija: Iz vinarije "Jović" vina stižu i do Brazila (FOTO/VIDEO)
Knjaževac, mala i prelepa varoš koja se nalazi u istočnoj Srbiji obiluje šumama i planinskim predelima koji joj dodatno daju na turističkoj atraktivnosti. Takođe, veliki deo turističke ponude zauzimaju i arheološka nalazišta i muzejske postavke, a dodatni segment ponosa ovog kraja jesu i priče i lokaliteti knjaževačkih vinogradara i vinara.
Širom Srbije, Knjaževac je upravo poznat i po svojim vinogradima i vinarijama, a putevima vina rado polaze i domaći i strani turisti.
Otpad više neće biti problem Novosađanima! Projekat vredan skoro 90 miliona evra: Cilj - zeleniji Novi Sad (VIDEO/FOTO)
Zrenjanin će iznedriti novu generaciju "zlatnih delfina": Srbija može da bude ponosna na "Proletere" (VIDEO/FOTO)
Bez dobrih đaka, nema ni dobrog društva: Grad na Begeju zna recept za unapređenje školstva (VIDEO/FOTO)
Još iz doba Rimljana datiraju podaci o knjaževačkom vinogorju i proizvodnji kvalitetnih vina, ti podaci se nalaze na arheološkom nalazištu Timakum Minus u neposrednoj blizini Knjaževca. Sa tog kasnoantičkog lokaliteta je iskopan i kip Dionisa, boga vina starih Rimljana. Podaci govore da su se rimske legije okrepljivale kvalitetnim vinima s ovog područja pre polaska u vojne pohode. U zapisima antičkih pisaca iz trećeg i četvrtog veka knjaževački kraj je opisan kao vinogorje.
Džervinovo brdo iznad Knjaževca je lokacija najstarijih vinograda u ovom kraju. To su bili vinogradi zasađeni plovdinom, prokupcem i nešto malo sortnim vrstama grožđa.
Godine 1927. u Knjaževcu je osnovana i Vinarsko-zemljoradnička zadruga, treća takve vrste u Srbiji i izgrađen je vinski podrum kapaciteta 10 vagona, koji je posle Drigog svetskog rata proširen na 350 vagona. Zadruga 1960. godine prerasta u podrum "Džervin" koji je bio okosnica razvoja vinarstva u Knjaževcu. Prirodni uslovi Knjaževca i okoline od davnina su opredelili ovaj kraj za vinogradarstvo.
Vinogradarstvo i vinarstvo nekada i sada
Knjaževac je kraj neopisive lepote gde se prepliću etno motivi i tradicija sa kasnorimskim iskopinama i spomenicima. Danas je vino u Knjaževcu neodvojivo od istorije i tradicije ovoga područja.
Knjaževačko vinogorje pripada Timočkom reonu i u slivu je reke Timok i njenih pritoka. Vinovoj lozi pogoduje i klima ovog kraja, umereno kontinentalna, koju karakterišu topla leta i hladne zime, sa više od 300 sunčanih dana u godini.
U knjaževačkom vinogorju zastupljene su crne sorte - crni burgundac, prokupac i plovdina, a od belih smederevka i italijanski rizling. Danas se u knjaževačkom vinogorju neguju od autohtonih i starih sorti prokupac, vranac i plovdina, kao i brojne vrhunske sorte kojima pogoduju klima i zemljište.
Pored ovoga, u Knjaževcu je aktivno i Udruženje vinogradara i vinara, koje je i jedan od inicijatora Sajma pršute, vina i sira, koji postaje tradicionalan. Udruženje okuplja podrumare, proizvođače prirodnog vina u cilju razvoja proizvodnje, edukacije i zajedničkog nastupa i plasmana proizvoda. Udruženje je jedan od inicijatora postavke Muzeja vinarstva koji se nalazi u okviru postavke etno parka. Muzej zajedno sa starom seoskom školom, kućom u tradicionalnom stilu i lapidarijumom, čini jedinstvenu ambijentalnu tradicionalnu, vinsku i rimsku celinu.
O kulturi, tradiciji i lepoti koju sa sobom nosi sam proces stvaranja vina razgovarali smo sa Gregorom Kinđerom iz vinarije Jović koja je po svojim vinima poznata ne samo u Srbiji nego i šire.
- Vinarija Jović je porodičan podrum koji se već osam generacija bavi proizvodnjom vina. Od 1995. godine zvanično dobija registraciju za proizvodnju vina i od tada počinje nova etapa u proizvodnji - objašnjava Kinđer.
Pored vrhunskog kvaliteta vina, vinarija "Jović" počela je da uzgaja i organsko grožđe od kog pravi organsko vino vrhunskog kvaliteta, mirisa i ukusa.
- Od 1945. godine pa sve do 1990. godina išlo se u masovnost proizvodnje jer su proizvođači grožđa prodavali svoje plodove kombinatu Džervin, a vino ne trpi količinu - što više grožđa, kvalitet vina će biti manji. Od devedesetih godina to se promenilo, naša vinarija, uzeću nju kao primer, kao jedna butik vinarija strogo kontroliše taj kvalitet. Mi ne idemo na količinu, nego na kvalitet vina, kvalitet groža nam je bitan, a ne količina, i to se kasnije odražava i na samo vino - rekli su iz vinarije "Jović".
Iz vinarije "Jović" Gregor Kinđer objašnjava da u vinariji od prošle godine vino tretiraju samo organskim sredstvima te se nadaju da će od sledeće godine vinarija dobiti i sertifikate za organsku proizvodnju.
- Što se same proizvodnje tiče, to je klasična etapa proizvodnje. Ono što nas zapravo izdvaja od drugih, jeste vranac, po vrancu smo prilično poznati u vinskom svetu u Srbiji, kao i vino od višnje "Višnjica" po kome smo originalni - objašnjava Kinđer i dodaje da su za "Višnjicu" prošle godine dobili Viteški krst, jako priznatu nagradu, za originalnost u proizvodnji.
Kada je reč o vinskom putu i vinskom turizmu, on poslednjih godina privlači sve više turista. Taj put vina ima uticaj na razvoj vinskog turizma u Srbiji koji je zadnjih godina u ekspanziji.
- Knjaževačko vinogorje radi na vinskom turizmu što je jako pozitivno, pored nas imamo još dve vinarije u komšiluku, što je dodatni plus jer ljudi retko dolaze zbog jedne vinarije, a mi ih sada imamo tri. U planu je i izgradnja smeštajnih kapaciteta čime bi zaokružili tu priču u jednu celinu. Da turisti kada dođu kod nas mogu lepo da se opuste uz vino, da ne moraju da razmišljaju o tome kako treba sesti u auto i voziti, nego da se nakon degustacije mogu opustiti u samoj vinariji - objašnjava Kinđer i dodaje da je vinski tuizam nešto čemu se teži i što postaje glavni fokus, te se nadaju njegovom razvitku.
Ono što je još interesantno za vinariju "Jović" koja se po mnogo čemu izdvaja od ostalih jeste i podatak da je prva vinarija u Srbiji čiji se proizvodi, tačnije vino, izvozi u Brazil.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Knjaževca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.