Više bih voleo da imaju majku i da budemo siromašni, nego ovo što se desilo: Ispovest Nišlije, samohranog oca
Nemilom igrom sudbine ovaj profesor fizičke kulture i poznati niški džudo trener devojčicama je postao i otac i majka.
- Bolest je bila galopirajuća, Violeta je od karcinoma operisana u avgustu 2011, a u julu sledeće godine je umrla. U dogovoru sa psiholozima Nađi sam rekao svoje i ona je bila na sahrani, a Iva i Jana su prvo uvedene u priču da im je majka na nebu, mada one u tom trenutku nisu znale ni šta to znači, ali su vremenom shvatile šta se to desilo i najverovatnije na samo njima znan način navikle da žive bez majke. Primećujem u pojedinim trenucima da im mnogo nedostaje, ali bolje se bore sa tim od mene. Jake su na majku - poverava se Miodrag.
U teškom životnom trenutku on je preuzeo sve obaveze oko kuće i dece.
- Čistim, perem, radim sve oko održavanja kuće... Roditelji mi, doduše, maksimalno pomažu. Spremam deci hranu, a tu najviše pomaže moja majka. Pored učenja sa njima moram da obezbedim da se plate računi, sve za školu, da imaju šta da obuku. Penzija koju su nasledile od majke je 13.500 dinara i moja profesorska plata i moja profesorska plata ipak su premalo za sve potrebe. To su tri para patika, tri jakne... Dobijemo jedan komplet knjiga gratis, ali dva moraju da se kupe. Potrebna je školska oprema za sve. To su tri užine, sve je puta tri - kaže Mitrović.
Devojčice su maksimalno skromne i imaju razumevanja za finansijsku situaciju, znaju kada da čekaju sniženje i kada ne mogu nešto da dobiju, jer je preskupo. Miodrag kaže da mu nijedan posao oko ćerki nije težak, ali da mu najteže pada što deca pate, jer nemaju majku.
- Više bih voleo da one imaju majku i da živimo u teškom siromaštvu, nego ovo što se desilo. Pokušavam da ih oraspoložim, da budu što veselije i mislim da uspevam u tome koliko mogu i da obezbedim ta minimalna sredstva za život kako bi mogle kvalitetno da se školuju. Žao mi je što nekada ne mogu da im pruštim sve. Svake treće godine uspem da ih odvedem na letovanje. Životna želja im je da odu u Grčku na more, ali je to za nas preskupo. Pre tri godine smo išli u Dobre vode - poverava se Miodrag.
Nada je treća godina u Gimnaziji "Stevan Sremac" i ocu pomaže oko dovođenja sestara iz škole, čuvanja i učenja. Bliznakinje idu u četvrti razred OŠ "Bubnjarski heroji" i od oca su nasledile ljubav prema džudou, gde nižu medalje.
- Presrećan sam što se Iva i Jana bave sportom. Nije bitno da li će to biti profesionalno, već samo da na zdrav način rastu.. Zahvaljujem džudo klubu gde vežbaju. Vratio sam se suđenju, pošto sam savezni sudija i džudo trener, kako bih pokrio troškove odlazaka na takmičenja - dodaje on.
Devojčice otkrivaju da se tata dobro snalazi u kućnim obavezama i da su se zaljubile u džudo.
U celoj zemlji na snazi METEOLARM: Danas obilne snežne padavine, u delovima Srbije i do 20 cm snega
- Najviše volimo kada nam tata napravi pastu za ručak. Zavolele smo džudo preko tate. Treniramo dve godine, tri puta nedeljno. Osvojila sam 12 medalja, omiljena mi je iz Bugarske, prvo mesto - kaže Jana.
Iva se poverava da Nađa pomaže ocu u kućnim obavezama i oko kuvanja.
- Tata nas savetuje šta da obučemo. Pomaže nam oko domaćeg za Prirodu i društvo. Matematiku radimo sa dekom, a srpski i engleski sa sestrom. Sve ostalo radimo same. Volim džudo i imam 13 medalja, a najmilija mi je poslednj, zlatna iz Bugarske - dodaje Iva.