ZAŠTO JE VAŽNO PRIMITI TREĆU DOZU? Imunolog otkrio sve vezano za koronu - trudnice mogu da prime samo OVU vakcinu
Efektivnost vakcine zavisi od raznih parametara, uključujući i broj virusnih čestica, dužinu kontakta s virusom korone. I osobe koje su primile treću dozu mogu da prenesu koronu, a da nemaju nikakve simptome. Mogu i da obole, ali mnogo ređe, mnogo kraće i blaže nego oni koji nisu primili vakcinu. Mogu da budu zarazni osam ili 16 sati, a osoba koja je nevakcinisana će biti zarazna sedam ili 10 dana.
NAJNOVIJI KORONA PRESEK: Brojke značajno niže nego prošlog petka, preminule 53 osobe
TUGA! Preminula beba u Leskovcu stara dva dana: "Svi najbolji lekari iz bolnice su bili tu"
SEDNICA KRIZNOG ŠTABA SLEDEĆE NEDELJE! Evo hoće li biti uvođenja novih stožih mera
Ove činjenice je potvrdio naš cenjeni imunolog prof. dr Dušan Popadić sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prodekan za redovnu nastavu, ekspert Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, član Nacionalnog tela za imunizaciju, uz poruku da svi treba da se vakcinišemo jer to je najbolji put da pobedimo kovid-19 bez teških posledica.
Oboleli od autoimunih bolesti svakodnevno pitaju smeju li da se vakcinišu.
- Ta stanja nisu nikakva kontraindikacija za vakcinu i pacijenti mogu da prime bilo koju. Preporučio bih "Fajzerovu", jer je najbolje fokusira imuni odgovor na ono što pacijentu treba, a to su antitela.
Mnogi imaju probleme i sa raznim alergijama, nutrutivnim i polenskim. Koja vakcina je za njih najsigurnija?
- Sve su potpuno bezbedne, može da primi bilo koju vakcinu i to neće imati nikakvog uticaja na alergije. Savetujem da vakcinu prime van sezone, ako je u pitanju neka sezonska alergija, jer će se imuni odgovor najbolje indukovati na vakcinu u uslovima kada alergijskih simptoma nema. Ali ako je u pitanju praktično celegodišnja alergija, onda tu nema mnogo izbora.
Ako je osoba, uz to, alergična i na penicilin?
- Može da uzme bilo koju od ponuđenih vakcina - nijedna ne sadrži penicilin, niti druge alergene. Sve će raditi dobro u granicama svojih mogućnosti. Sve će pružati određeni nivo zaštite, ali ono što osoba alergična na penicilin, a i bilo koja druga osoba ne treba da pomisli je da je u potpunosti zaštićena kada je vakcinisana. Naime, proces izgradnje imuniteta traje nedeljama, dok ne dostigne optimalan nivo zaštite. Ali i kada se dostigne optimalni nivo zaštite, opet osobe nisu u potpunosti sigurne jer ako se nađu u sredini u kojoj se nalazi jako mnogo virusnih čestica bez dodatne zaštite, bez maske, dobrog provetravanja... opet može da dođe do zaraze. Dobro je to što zaraza u najvećem broju slučaja neće zahtevati bolničko lečenje, a pogotovo ne invanzivne bolničke tretmane.
"Fajzerova" vakcina je odobrena kod trudnica, da li postoji problem za buster dozu ovom vakcinom ako su prethodno primljene dve doze "sinofarma"?
- Ne postoji nikakav problem. Čak je i preporuka, jer ova vakcina indukuje snažniji imuni odgovor kod većine nego inaktivisana celovirusna vakcina. Ali opet, to ne znači da svako ko je primio "sinofarm" slabije reaguje. Neki će odgovoriti i na "sinofarm" bolje nego što bi odgovorili na "fajzer". Nema tu pravila za pojedinca. Kad su trudnice i deca od 12 do 18 godina u našoj zemlji u pitanju, dozvoljena je samo "Fajzerova" vakcina, verovatno će biti i "moderna".
U Kini daju i "Sinofarmove" vakcine.
- Verovatno i "Sinovakove". Ne znači da je "Sinofarmova" vakcina loša, samo različite zemlje imaju različitu legislativu.
Javljaju li se ipak neki problemi kod trudnica u vezi sa vakcinacijom?
- Ono što je problem sa trudnicama, to je da njihov imunosistem slabije reaguje na imunizaciju. Postoji mnogo razloga zašto je tako, da trudnica u principu neće odgovoriti na imunizaciju onoliko dobro koliko bi odgovorila ta ista osoba da nije trudna. Dakle, što se tiče imunizacije trudnica, konkretno RNK vakcinom, ne postoji nikakva opasnost za majku, za trudnoću, za plod, ali postoji očekivana i razumna verovatnoća da će malo slabije da odreaguju nego što bi odreagovale da nisu trudne.
Šta savetujete?
- Da se žene koje planiraju trudnoću vakcinišu bilo kojom vakcinom, nema nikakve razlike. U trudnoći je "Fajzerova" jedina koja je odobrena, a sve ostale vakcine su legitimne i dobre.
Koliko treba da se sačeka nakon preležanog kovida da se primi vakcina?
- Dobro bi bilo da se sačeka mesec dana nakon iščezavanja simptoma kovida, i to čak i ako su bili teži simptomi.
Moguće je ponovno razbolevanje?
- Nažalost. Stepen reinfekcija, da osobe preleže kovid i ponovo dobiju, češći je nego što sam očekivao. Nisam mislio da će da bude više od jedan odsto reinfekcija, ali prema podacima koje sam dobio sa, recimo, Studentske poliklinike iz Beograda - stepen reinfenkcije je barem pet-šest odsto. To su podaci iz polovine septembra. Kada dobijem nove, ne bi me iznenadilo da to bude i više. Prema tome, to što je neko preležao kovid s jednim tipom virusa ne znači da ne može da dobije ponovo s drugim tipom. Nije očekivano, ali dešava se.
Da li pre isteka šest meseci od druge doze može da se primi treća?
- Preporuka je da se skrati period za RNK vakcinu i vektorske vakcine sa šest na pet meseci, a za inaktivisanu, celovirusnu vakcinu sa šest na četiri meseca.
Može li treća doza da izazove veće reakcije?
- Mene je sva tri puta kada sam se vakcinisao bolela ruka, neke nije uopšte. Nisam osetio samu imunizaciju, ali posle 16 sati počela je da boli ruka u koju sam dobio vakcinu. Ne smeta to mnogo.
Ako je neko primio "sputnjik V", da li kao buster dozu može da primi neku drugu vakcinu?
- Moguće je, najrealnije bi bilo da primi "astra zeneku", to je adenovirusna vakcina. Rusi imaju vakcinu koja ima dve različite komponente za prvu i drugu dozu: prvo ide adenovirus 26 kao nosilac spajk proteina, pa onda adenovirus 5. Da su očekivali ovakav razvoj događaja, napravili bi i treću komponentu sa različitim virusom. "Astra" je potpuno nepravedno izašla na zao glas. Moj savet bi bio da se primi ona ili "Fajzerova" vakcina, a ako osoba želi da ostane pri imunizaciji ruskom vakcinom, to svakako mora biti prva komponenta "sputnjika V".
Šta da rade oni koji su pre godinu dana preležali koronu i još imaju blago povišenu temperaturu?
- Temperatura koja traje neko duže vreme, a jedini je simptom, svakako nije kontraindikacija za vakcinaciju. Rešenje treba da traži na relaciji infektolog - specijalista interne medicine, supspecijalista reumatologije ili eventualno kliničke imunologije. Problem je što su oni sada najčešće nedostupni jer dežuraju po kovid bolnicama, kapaciteti su maksimalno napeti i rastegnuti. I tu sad dolazimo do ključne stvari: što pre se svi vakcinišemo, to će se i pre moći kod doktora, detaljno izvršiti analize. Sistem će se vratiti u normalu i ljudi će moći da dođu do zdravstvene zaštite. Trenutno stanje je katastrofalno, a moglo je da se prevenira: svi smo već mogli da se vakcinišemo!
Ako 95% svih koji mogu da se vakcinišu bude vakcinisano, imaćemo 75% zaštićenog stanovništva
- Kad sam pričao da je potrebno da se 95% ljudi vakciniše, mnogi su se smejali i šalili s tim, ali mi ćemo doći do toga da 95% onih koji mogu da prime vakcinu mora da se vakciniše. Ne mogu da se vakcinišu deca do 12 godina (15% populacije) jer ne postoje propisi koji to omogućavaju i oni koji trenutno boluju od kovida (10%). Ovi pacijenti moraju da sačekaju da prođe mesec dana kad prebole koronu i onda mogu da se vakcinišu. Svi ostali mogu da prime vakcinu. To su i oboleli od autoimunih bolesti, pacijenti na hemioterapiji, sa svim drugim stanjima, raznoraznim alergijama... Trudnice ne da treba, nego moraju da se vakcinišu, žene koje doje treba da se vakcinišu. Znači, svi treba i mogu da se vakcinišu odmah, osim dve kategorije koje sam naveo."
Da li treba da merimo antitela?
- Ne treba meriti antitela zato što te rezultate po pravilu niko ne može da vam protumači. Uzimanje uzorka krvi i merenje koncentracije antitela u jednoj vremenskoj tački znači veoma malo. Korisno je u kliničkim studijama, ali za pojedinca ne znači apsolutno ništa. Brojevi koji se iznose više su usmena predanja, urbane legende iz laboratorija. Za sada niko nije postavio ni za jedan test granični sadržaj antitela koji bi odgovarao zaštiti, a to nije ni lako uraditi zato što je jedna situacija i jedna je potreba za sadržajem antitela ako imamo 100 novozaraženih dnevno, a druga je potreba ako imamo 7.000. Tad je koncentracija virusa u sredini u kojoj boravimo mnogo veća i onda nam treba mnogo više antitela.