ZAŠTO VITAMIN D TREBA UZIMATI POPODNE? Dr Tarabar otkriva kako da probioticima poboljšate imunitet! (VIDEO)
Ugledni stručnjak, koji se i sam suočio sa kovidom 19, podsetio je da je crevni sistem najveći imunološki organ u našem telu i da probiotici u održavanju i izgradnji imuniteta igraju ogromnu ulogu.
NIKAKO NE KUPUJTE OVU RIBU! Dr Velebit upozorava da za potrošače važi OVO PRAVILO
DR LAĐEVIĆ APELUJE: Ne odlažite posetu lekaru ako uočite OVE SIMPTOME!
NA PULMOLOGIJI VIŠE NEMA MESTA! Dr Vučinić: Pacijenti svih uzrasta moraju na kiseonik
Istakao je da bakterija u ljudskom organizmu ima deset puta više nego ćelija i da je njihova uloga da čuvaju naš imunitet i da procenat loših bakterija ne sme da premaši 15 odsto.
- Zato te bakterije rade mnogo, mnogo posla za nas i štite nas od silnih bakterija, drugih opasnih i toksičnih stvari, podižu naš imunitet i sposobnost - objasnio je profesor Dino Tarabar
Naglasio je da bakterije utiču i na mnoge druge procese, kao što su gojaznost, dijabetes, alergije, nervni sistem, ali i na razvoj mnogih bolesti, poput multiple skleroze i Parkinsonove bolesti.
- Mi moramo da hranimo te dobre bakterije. Vi hranite srce, pluća i sve. Mi moramo da hranimo i naš mikrobiom. I one traže hranu. Ako one nisu dobile hranu, a to su hrane u vlaknima i u povrću, promeniće se pe-ha vrednost, promeniće se propustljivost u crevima. One će da pate - rekao je ugledni gastroenterolog.
Dr Tarabar je istakao da i bakterije imaju svoj ritam i da imaju određeno vreme kada su budne i kada spavaju.
- Ako vi ne spavate, ni bakterije ne spavaju. Vi ih maltretirate - naveo je profesor Tarabar i naglasio da ćemo, ako vodimo računa o njima, biti dobro.
Crevna flora se narušava velikim količinama antibiotika
Govoreći o narušavanju crevne flore, profesor Tarabar je rekao da je najčešća greška koju ljudi čine uzimanje velikih količina antibiotika.
- Mi smo veoma skloni da za virusne infekcije uzimamo antibiotike. Taj antibiotik treba da ubije patogenu bakteriju za koju smo pretpostavili da je izazvala bolest, ali antibiotik ubija i sve ostale dobre bakterije. Onda počinje da se remeti balans i zato uz antibiotike dajemo probiotike - kazao je profesor Tarabar.
Naglasio je da je važna raznolikost u crevima koja se dobija adekvatnom ishranom, a da je šećer najgora moguća hrana za to.
- On se apsolutno obradi i absorbuje u tankom crevu. Šta dođe u debelo - ništa. Znači vi ne hranite svoje bakterije. Ali ako uzmete kompleksne ugljene hidrate, oni ne mogu kompletno da se razmnože, kao celuloza - kada jedete jabuku sa korom. Vi ne možete u vašem tankom crevu da je obradite. Ona će doći u debelo crevo i tamo čekaju dobre bakterije koje će da se nahrane celulozom i radiće svu dobru stvar za nas - istakao je profesor Tarabar.
Dodao je da će bakterije patiti ukoliko se ne nahrane kompleksnim ugljenim hidratima i da će biti neadekvatna odbrana, a da će se klostridija, kandida i slične bakterije razmnožiti i početi da nam prave štetu.
Mikrobiom se formira do treće godine života
Dr Tarabar je naveo da se deca rađaju bez bakterija i da se mikrobiom u najvećoj meri formira do treće godine života. Takođe je istakao da se vaginalni porođaj i ishrana majčinim mlekom preporučuju zbog toga što su to prvi kontakti dece sa bakterijama.
- Deci nikako ne davati antibiotike preterano u tim godinama kada nastaje mikrobiom - kazao je profesor Tarabar i dodao da bi konzumaciju šećera trebalo svesti na minimum.
Istakao je da primećuje da je u poslednje vreme u trendu ceđenje sokova, ali da na taj način vlakna koja su korisna za bakterije u našem organizmu ostaju u aparatu za ceđenje.
Gastroenterolog je istakao da bi bakterije bile zahvalne ukoliko bismo, između ostalog, jeli žitarice u celom zrnu, luk, bobičasto voće, povrće i heljdu i da je to hrana za naše dobre bakterije i da će nam one vratiti tako što će nas čuvati od bolesti.