ZAVISNOST OD TEHNOLOGIJE PRELAZI SVE GRANICE: Virtuelni svet "bombardovaće" buduće generacije, šta nas čeka?
Tehnologija je vratolomno napredovala! Sa te tačke gledišta možemo sebi dozvoliti doživljaj da živimo u veličanstvenom momentu, koji je sudbina ljudskog roda predviđala možda za neka kasnija vremena.
DR TIODOROVIĆ OTKRIVA: Maske skidamo na proleće, ali samo pod ovim uslovima
TEMPERATURE KOJE SLEDE NEĆE VAM SE SVIDETI! Meteorolog Đurić objavio prognozu - sedam dana na udaru hladnog talasa
MAĐARICA SE ZALJUBILA U KOSMET: Ana se udala za Žika i rodila petoro dece, ovako žive u selu pokraj Novog Brda
Govori ovako za "Novosti" dr Slavoljub Milojević, dr medicine, psihijatar i psihoterapeut, ukazujući da na mnogo načina već živimo u budućnosti. Na to nas upozorava i šok koji doživimo kada, kao tokom prošle nedelje na nekoliko sati ili nešto kraće, ostanemo bez društvenih mreža. Kao da život stane! Zavisnost od novih tehnologija prelazi granice koje se daju kontrolisati. A šta nas tek čeka?
- Sa jedne strane, trebalo bi da budemo zahvalni svemu što nam je tehnologija donela i olakšala život, ali je došlo i do kolateralnog efekta koji nije prirodan za ljudski mozak i psihu. Mislim da svako vreme nosi tako nešto, bez obzira što smo sada okruženi hologramima i audio-vizuelnim efektima koji pre nekoliko decenija nisu mogli da budu ni zamišljeni - ukazuje dr Milojević.
Kako kaže Milojević, uglavnom nismo svesni količine informacija koje stižu do nas. Elektronika koja danas brzo prenosi informacije nam omogućava da mnogo dobrog uradimo za sebe, kontrolišemo bolje avio-saobraćaj, hirurzi danas preko robotike čak i operišu na daljinu... Međutim, često smo izloženi brzom prijemu detalja koje jednostavno preplavljuju najpre naše sive moždane ćelije, a u kasnijim fazama se to odražava na čitavo telo kao posledica stresa.
- Ono što ja lično nazivam "akceleracijom života" je počelo sa pojavom prvog imejla. Protok informacija se ubrzao, svakodnevni poslovni zahtevi su nam se preko noći uvećali. Dolaskom mobilnog telefona nastupilo je intenziviranje tog fenomena koji je definitivno zakoračio u nepovratno stanje - kaže dr Milojević.
Virtuelni svet, prema sudu stučnjaka, u još većoj meri "bombardovaće" buduće generacije. Ipak, modernu tehnologiju ne smemo zanemariti, niti je satanizovati. Dr Milojević daje pozitivne primere:
- Uz umereno korišćenje igrica, možemo razviti neke od sposobnosti, ubrzati naše reaktivno vreme. Simulatori će još bolje osposobljavati pilote, vozače, sportiste... Život više neće biti zamisliv bez virtuelnog sveta, ali mislim da to i ne bi trebalo da bude cilj. Sve navedeno je ipak dokaz napretka ljudske vrste.
U vreme kada se suočavamo sa procesom digitalizacije, i kada je starijim generacijama, pa čak i mlađima, problem da rukuju sa dva daljinska upravljača ne bi li uključili televizor, društvene mreže dokaz su da se ipak prilagođavamo novom dobu. Iako seniori nisu ni primetili prošlonedeljni nedostatak "Fejsbuka", "Instagrama" i "Votsapa", ekvivalent za njih bi bio da ne radi mobilna telefonija šest časova, što bi i kod njih izazvalo blagu nervozu, čak i protest.
Kako je nedavno objasnio sociolog prof. dr Dalibor Petrović, iznenađujuća je radost jednog dela korisnika društvenih mreža zbog "blokade", jer su one u stvari medij koji kao da volimo da ne volimo. "Tviter" je, primera radi, u tim satima doživeo procvat.
- Svi ga koristimo, a svi imamo neko oprečno mišljenje. Tako je odmah na "Tviteru" počelo radovanje. Edvard Snouden je rekao: "Konačno, bar na šest sati", a svi smo u tom trenutku bili samo na "Tviteru". Da je i on nestao, nestalo bi modernog sveta i u tom smislu mogućnosti da čujemo Snoudena - kaže dr Petrović.
Reakcije na prekid u komunikaciji preko društvenih mreža različite su jer, kako kaže dr Petrović, "jedan sat ili dva sata bez mreža su drama, a šest sati je već smak sveta".
- LJudi pre pedeset godina nisu ni primećivali da je prošlo toliko sati, a nama je danas praktično svaki minut dragocen. To znači da živimo u izuzetno povezanom svetu i da je tempo našeg života nezamislivo brz - primećuje sociolog Petrović.
Koliko god imali pred sobom reklama, pop-ap fenomena, mogućnosti da se lažno prikažemo filterima, "uživamo" u osvajanju nečega u igrici i postizanju virtuelnih rezultata, moramo odabrati teži put - izlazak iz zone komfora koji nas čini živima. Doktor Milojević, ipak, smatra da je rešenje još u nama, kao što je bilo i u srednjem veku, kada se moralo birati da li ćemo biti džeparoš ili strahovati pred odlukom koju ćemo biljku zasaditi da bismo opstali, a da je ne unište grad i suša. Baš tako je i danas.
U zemljama Azije i Južne Amerike stanovništvo komunicira isključivo preko aplikacije "Votsap". Oni čak nemaju ni mobilnu mrežu, već samo koriste mobilne podatke. Prekid ove aplikacije pre nekoliko dana za njih je značio i prekid u lancima snabdevanja, komunikacije, naručivanja i distribucije robe.
Osnivač "Fejsbuka" Mark Zakerberg izgubio je, navodno 6,6 milijardi dolara zbog globalnog pada društvenih mreža i usluga u vlasništvu ove kompanije.
Prema podacima "Forbsa" u realnom vremenu, Zakerbergovo bogatstvo smanjilo se za 5,4 odsto ili za 6,6 milijardi dolara i sada iznosi 116,1 milijardu dolara.
Na taj način je šef "Fejsbuka" ustupio peto mesto na listi najbogatijih ljudi suosnivaču programskog softvera "Orakl" Lariju Elisonu, čije bogatstvo iznosi 117,8 milijardi dolara.