LEK ZA KOJIM JE POLUDEO SVET! Postao je hit među bogatima jer misle da od njega POSTAJU PAMETNIJI
Istraživači sa Oksforda i Medicinske škole Harvarda tvrde da su otkrili lek za poboljšanje funkcija mozga. U pitanju je "Modafinil", prvi "pametni lek" na svetu, a nizom istraživanja potvrdili su da on zaista deluje. Tim povodom kontaktirali smo doc. dr Janka Samardžića, kliničkog farmakologa Medicinskog fakulteta u Beogradu i psihologa Aleksandru Janković koji su za portal SrbijaDanas.com objasnili da li je zaista moguće da "pametan lek" deluje.
Popila je lek za smirenje i IZGUBILA PAMĆENJE! Oprez sa ovim lekovima jer MOGU DA OŠTETE MOZAK
Prema rečima Samardžića lek Modafinil poznat je dugi niz godina u stručnoj javnosti svuda u svetu i kod nas kao supstanca nalik amfetaminu koja ima psihostimulantna svojstva, odnosno stimuliše pojedine funkcije našeg mozga.
- Iako se radi o relativno poznatoj supstanci, mehanizam dejstva nije u potpunosti razjašnjen i smatra se da utiče na nivoe određenih supstanci u našem mozgu, te na taj način deluje stimulativno, odnosno pojačava budnost i pažnju. Primarno se koristi kod narkolepsije - hronične bolesti spavanja koju karakterišu preterana pospanost i iznenadni napadi sna u neprimerenim situacijama - kaže naš sagovornik.
Samardžić objašnjava da je poslednjih godina, brojnim istraživanjima pokazano da modafinil utiče i na kognitivne funkcije mozga, učenje i pamćenje, ali i motivaciju, planiranje i donošenje odluka.
- Ovakvi rezultati doprineli su njegovoj popularnosti kao “pametnog leka” pre svega u SAD-u, što bi se moglo smatrati zloupotrebom. Naime, modafinil je dostupan u SAD-u isključivo na lekarski recept, odnosno po preporuci lekara za određene bolesti spavanja, poremećaje pažnje i atipične depresije. Slična situacija je i u evropskim zemljama, pri čemu napominjem da njegova “rekreativna primena” kod zdravih osoba nema, još uvek, opravdanja sa stručnog i naučnog aspekta - kaže farmakolog sa Medicinskog fakulteta
Na pitanje da li je moguće, sa medicinske strane, jednom tableticom povećati inteligenciju, Samardžić daje odričan odgovor jer kako kaže "Modafinil" ne pretenduje da utiče na inteligenciju, već pojačava određene psihičke funkcije i utiče na motivaciju i fokusiranost, a kada su u pitanju negativne posledice naš sagovornik objašnjava da svaki lek ima svoje željene i neželjene efekte, te samim tim ni lek o kome govorimo nije izuzetak.
- Na osnovu poznatih činjenica o mehanizmu dejstva leka modafinil, mogu se očekivati blaži kardiovaskularni neželjeni efekti, poput porasta krvnog pritiska i srčane frekvence, već nakon kratkotrajne primene. Međutim, potrebna su dodatna ispitivanja da bi se govorilo o neželjenim efektima nakon njegove dugotrajne primene. Pretpostavlja se da može, kao i kod amfetamina, doći do razvoja neurotoksičnosti, odnosno propadanja neurona u mozgu - ističe Samardžić.
"Modafinil" nije prvi lek ovog tipa
Naš sagovornik nas je podsetio da ovo nije prvi put da govorimo o lekovima za “povećanje inteligencije”.
- Slična kampanja bila je još 80-tih godina prošlog veka kada je amfetamin (zlo)upotrebljavan u slične svrhe, posebno među studentima medicine u SAD-u. Kasnije se ispostavilo da je taj efekat kratkotrajan i da amfetamin ima brojnih neželjenih efekata poput teških psihičkih smetnji i razvoja zavisnost. Danas se derivati amfetamina koriste u lečenju poremećaja pažnje/hiperaktivnog poremećaja kod dece, a klinička ispitivanja pokazuju da modafanil može biti koristan kod lečenje ovog poremećaja mada još uvek nije formalno odobren za ovu indikaciju - kaže Samardžić.
Samardžić dalje objašnjava da svi lekovi nalik amfetaminu, uključujući i "Modafinil", imaju veći ili manji potencijal za izazivanje zavisnosti, stoga ni ovaj lek nije izuzetak.
- Poznato je da amfetamin i njegov najčešće zloupotrebljavani derivat “ekstazi” izazivaju euforiju i snažnu psihičku zavisnost, dok kod naglog prekida uzimanja izazivaju opštu iritabilnost, depresiju i pad raspoloženja. Za modafinil potencijal za razvoj zavisnosti je manji, ali i dalje postoji i pri tome svako od nas može različito reagovati – neko postaje zavistan od leka već nakon nekoliko uzimanja leka, a neko posle nekoliko godina uzimanja - kaže naš sagovornik.
Ono što je još zanimljivo kada je ovaj lek u pitanju jeste i tvrdnja da je on veoma skup, te za sad "Modafinil" mogu da konzumiraju isključivo veoma bogati, a u razgovoru sa Samardžićem saznali smo da ovaj lek još uvek nije registrovan kod nas, ali ni u brojnim drugim zemljama.
- Sa stručnog aspekta, mogu da kažem da za sada ne postoje prioriteti za ovaj lek, s obzirom da se kod nas već nalaze odgovarajući lekovi iz iste ili slične grupe. Lek je više značajan sa naučnog aspekta, jer daje podstrek za dalja istraživanja posebno u lečenju poremećaja pamćenja, poput različitih oblika demencija, dok njegova “rekreativna primena” kao tablete za inteligenciiju nema opravdanja - zaključuje Samardžić.
O delovanju "Modafinila" razgovarali smo i sa psihologom Aleksandrom Janković koja objašnjava da joj "pametan lek" deluje previše nerealno jer su i ranije postojali pokušaji da se ovakvim lekovima povećava koeficijent inteligencija.
- Inteligencija je ogromnim delom nešto što smo mi genetski dobili, stoga ono što može da se povećava je koncentracija ili da se vežba pamćenje, ali lek za povećanje inteligencije je besmislica - zaključuje Janković.