ZNATE LI ŠTA JE NATALIJINA RAMONDA? Simbol prmirja u Prvom svetskom ratu koji u našoj državi ima višestruku simboliku
U pitanju je ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije, u Severnoj Makeodniji i u Grčkoj.
Raste na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalan na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta.
VOZAČI, OBRATITE PAŽNJU: Danas radovi na više putnih pravaca, izmenjen režim saobraćaja
PRAVOSLAVNI VERNICI PROSLAVLJAJU SVETOG AVRAMIJA ZATVORENIKA: Danas svi moraju da ispoštuju posebne običaje
RADNO VREME INSTITUCIJA NA DRŽAVNI PRAZNIK: Do koliko sati će danas raditi pošte i pijace u Srbiji
Simbol pobede u Prvom svetskom ratu
Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao "cvet feniks", jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi.
Upravo zato je Natalijina ramonda i izabrana za simbol obeležavanja tog važnog datuma – da ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Osim cveta Natalijina ramonda, u amblemu, koji se nosi na reveru, nalaze se i dve zelene trake, koje asociraju na lentu slavne albanske spomenice.
- Albanska spomenica je svima nama poznata kao jedna medalja, ali njen izgled nije baš bio u narodu toliko poznat i te dve boje, crna i zelena, dobile su svoje mesto i na znački koja se nosi povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu - kaže ambasador Srbije u Etiopiji Aleksandar Ristić, koji je svojevremeno učestvovao u osmišljavanju amblema za Dan primirja.
Ristić je podsetio da je Dan primirja u Srbiji uvršten u državne praznike 2011. godine, izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima, a zvanično se obeležava od 2012. godine.
- Prvi svetski rat je veoma važan period za istoriju Srbije i smatrali smo da bi bilo prikladno da se Dan primirja obeleži na vidljiviji i upečatljiviji način tako što bi građani, državni funkcioneri, predstavnici medija…nosili nešto što ukazuje na taj praznik - rekao je Ristić.
Stradala skoro trećina srpskog stanovništva
Primirje u Prvom svetskom ratu potpisano je 11. novembra 1918. godine između sila Antante i Nemačke, čime je taj rat okončan.
U tom ratu Srbi su podneli veliku žrtvu jer je poginulo oko 1,3 miliona građana, što je u tom trenutku predstavljalo gotovo trećinu ukupnog srpskog stanovništva.
Osim u Srbiji, Danu primirja u Prvom svetskom ratu posebna pažnja poklanja se u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta. I druge države se na taj ili neki drugi dan, sećaju palih boraca i nastradalih civila na sličan način.
U okviru centralne državne ceremonije obeležavanja 11. novembra, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević u ime Vlade Srbije položiće venac na Spomen – kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu.
Vence će položiti i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Grada Beograda, Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, kao i predstavnici diplomatskog kora.