"AKO NE DOVEDEŠ TRI DRUGARICE, PLATIĆE TVOJA SESTRA" Trgovci ljudima devojke prodaju iz jednog grada Srbije u drugi
Maloletnici su žrtve i seksualne eksploatacije, ali i prinude na prosjačenje i prinude na brak, podaci su Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Poslednji slučaj trgovine ljudima kada je makro Mihailo Maksimović uhapšen na beogradskom aerodromu, a dve devojke koje je podvodio, a koje su prethodno uhapšene u hotelu sa turskim državljanima pristale da sarađuju sa policijom i dobile status osetljivih svedoka, otvorio je mnoga pitanja o zastupljenosti ovog krivičnog dela u našoj zemlji.
Podaci Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima za koji je nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokazuju da su najčešće žrtve trgovine ljudima žene i deca, a među identifikovanim najzastupljenije su žrtve seksualne i radne eksploatacije. Ono što se promenilo u odnosu na period od pre petnaestak godina, prema podacima jedne nevladine organizacije, koja radi na problemu trgovine ljudima protekle dve decenije, jeste da su danas 80 odsto žrtava domaće državljanke, dok su nekada to bile Moldavke, Ukrajinke, Bugarke i Rumunke. Takođe, dok je ranije bilo više registrovanih slučajeva prekogranične trgovine ljudima, poslednjih godina u porastu je interna, odnosno prodaja devojaka i žena iz jednog grada Srbije u drugi. Reč je najčešće o seksualnoj eksploataciji.
- U preko 80 odsto slučajeva reč je o seksualnoj eksploataciji. Jedan od trendova koji je uslovio da interna trgovina ljudima poraste je to što su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju, a veliki broj moldavskih državljana dobio je rumunske pasoše i onda automatski ima ulaz u tu zemlju i nije više potrebna ruta kroz Srbiju - kaže za direktorka NVO Marija Anđelković i dodaje da su države u kojima su državljanke Srbije bile seksualno eksploatisane najčešće Italija, Španija, Nemačka i Švedska.
Ipak, kako dodaje, poslednjih godina sve više je registrovano i radne eksploatacije, gde su žrtve muškarci.
- Ono što je karakteristično je da tih slučajeva nema mnogo, ali da su oni masovni. U pitanju je nekoliko desetina ili nekoliko stotina, a čak u jednom od najpoznatijih slučajeva smo imali i hiljadu eksploatisanih radnika. Radna eksploatacija najzastupljenija je u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Pre više godina otvorio se krak ka Bliskom istoku, Dubai i Arapski Emirati, što predstavlja problem s obzirom na to da tamo nemamo saradnike u vidu međunarodnih i nevladinih organizacija za razliku od Zapadne Evrope. Što se tiče radne eksploatacije, to su najčešće zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. Imali smo slučajeve u Gruziji, Azerbejdžanu i veliki slučaj u Sočiju u Rusiji tokom trajanja Olimpijade - dodaje Anđelkovićeva.
"DETE SE NE MOŽE UBITI" Na dan kada bi Tijana Jurić napunila 20 godina, njen otac objavio POTRESNO SEĆANJE
Tuga na Đurđevdan! Umesto da slave, sahranili MIljana: Jecaji odzvanjali Leskovcem, a OVO JE UZROK SMRTI?!
"Puna istina o svemu" - Naterao je Draganu da popije SONU KISELINU, a sada iz zatvora šalje JEZIVU PORUKU!
Maloletnici su žrtve i seksualne eksploatacije, ali i prinude na prosjačenje i prinude na brak, podaci su Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
U nekim slučajevima trgovci su žene - zovu ih "madam". Prema rečima rukovodioca Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima MUP-a Mitra Đuraškovića, i one ponekad ispoljavaju nasilnost prema žrtvama trgovine ljudima i zadužene su za regrutovanje žrtava. Takođe, žene trgovci u većem broju slučajeva bile su članovi porodice, poput tetke, majke ili babe žrtve.
- Imali smo čak i situaciju da je maloletnik podvodio svoju sestru. Takođe, imali smo situaciju iz Subotice gde je majka podvodila svoju ćerku. Sada se malo taj profil trgovca ljudima proširio i praktično svako ko oseti ili prepozna nečiju ranjivost i šansu da to eksploatiše i da sebi na taj način omogući lagodan život, potencijalni je trgovac ljudima, s tim što mi u praksi imamo situaciju kada nam se u lancu regrutovanja pojavi mlada osoba koja onda regrutuje svoje drugarice i ta drugarica postaje žrtva trgovine ljudima. U tom slučaju treba gledati u kom svojstvu je regrutovala ta osoba. Vrlo često se dešava da je ona prinuđena da to uradi, da joj je trgovac naredio da dovede u njegov lokal još tri drugarice uz pretnje: "Ako ne dovedeš iseći ću ti prst ili će te silovati. Evo, tvoja sestra ima 13 godina, ako ne dovedeš tri drugarice, mi ćemo dovesti tvoju sestru". Ta devojčica onda je žrtva trgovine ljudima i mi kroz naš sistem treba da primenimo odredbe Konvencije o nekažnjavanju i prepoznamo je kao žrtvu, a ne kao učinioca krivičnog dela - kaže Đurašković.
KO SU ŽRTVE?
Podaci Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima ukazuju i na to da su u najvećem riziku od eksploatacije osobe niskog obrazovnog profila, osobe sa invaliditetom, osobe koje su egzistencijalno ugrožene i osobe koje su pretrpele ili trpe neki oblik nasilja.
- Ključni aspekt za prepoznavanje žrtava i njihovu identifikaciju je pojam ranjivosti. Neke od najranjivijih grupa su deca, adolescenti, žene, migranti, osobe koje žive u siromaštvu, nezaposleni bez adekvatnih mogućnosti za zaposlenje, neobrazovane osobe, osobe kojima je teško dostupan sistem pravosuđa, kojima su narušena ljudska prava, kod kojih je prisutna istorija nasilja i drugi oblici traumatizacije, slaba ili nikakva integracija u društvo i zajednicu. Prisustvo ovih faktora znatno povećava mogućnost vrbovanja, eksploatacije... - kažu iz Centra.
Takođe, podaci pokazuju da je među žrtvama bilo i fakultetski obrazovanih osoba, ali sa zajedničkom crtom svih žrtava, a to je siromaštvo.
KAKO VRBUJU ŽRTVE?
Žrtve se vrbuju i dalje klasičnim načinima - putem oglasa za posao ili stupanjem u ljubavnu vezu sa žrtvom radi sticanja poverenja.
- Još su karakteristični klasični oblici vrbovanja žrtava, najčešće putem oglasa za posao, da li za posao koji će kasnije preći u radnu eksploataciju ili posao koji je obećan pa se ispostavi da nije reč o poslu nego o seksualnoj eksploataciji. U sferi ovih novih tehnologija onlajn oglasa ima mnogo. Zamke se kriju iza oglasa za radnice za manikir, pedikir, čuvanje dece, konobarice. Neki oglasi su takvi da nema šanse da se posumnja da iza ima nečega. Iz nekih slučajeva koji su procesuirani moglo se videti iz tih predmeta da su devojke do poslednjeg momenta verovale da idu da rade u kafiću ili restoranu, da će imati platu 2.000 evra u Italiji. U pomenutom slučaju nije došlo do eksploatacije zahvaljujući posebnim merama naše policije i tužilaštva (prisluškivanju trgovaca). Lanac je zaustavljen pre nego što je do eksploatacije došlo i oni su osuđeni - kaže Anđelkovićeva.
SUDAR NA IBARSKOJ MAGISTRALI: Povređena jedna osoba, saobraćaj POTPUNO OBUSTAVLJEN!
NASTRADAO PEŠAK KOD VALJEVA: Pretrčavao ulicu van prelaza i ostao na mestu mrtav!
Kako dodaje, drugi metod vrbovanja je dečko koji zapravo služi kao mamac, u kojeg se ona zaljubljuje.
- On joj obećava sve što ona želi da čuje: "Dobićeš pasoš, avionsku kartu, živećemo u Švedskoj, imaćemo porodicu, naći ću ti posao...". Žrtva u to veruje zato što ne postoji ništa na osnovu čega bi ona posumnjala da to nije tako jer je on prema njoj prethodnih par meseci bio divan - dodaje naša sagovornica.
Treći, i prema rečima Anđelkovićeve redak u praksi metod jeste otmica, i ne postoji zvaničan podatak koliko žrtava trgovine otmicom završi u lancu.
Prinudni brak
Prinudni brak predstavlja drastično kršenje prava dece, dodaje Đurašković. U pitanju je ugovaranje faktičke zajednice života među devojčicama i dečacima mlađim od 16 godina od strane njihovih roditelja. U ovakvom odnosu devojčici prete svi oblici eksploatacije, kaže naš sagovornik.
- To je faktička zajednica gde ima elemenata višestruke eksploatacije - i seksualne eksploatacije, radne eksploatacije, prinude na vršenje krivičnih dela i prinude na prosjačenje. Toga kod nas ima u siromašnim porodicama. Na primer, oca porodice za ćerku pitaju već kad napuni 12-13 godina. Roditelji vrlo često obezbeđuju da ta zajednica za ćerku bude u inostranstvu - Italiji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj - kaže Đurašković.
Eksploatacija po useljenju u novi dom najpre kreće od toga da devojčicu seksualno eksploatišu i teraju da radi poslove po kući, zatim da prosjači po ulicama evropskog grada u koji se doselila, a ako i to nije dovoljno, da vrši krivična dela.
- Dogodio se i slučaj da su devojčicu iz Albanije dva puta prinudno udali u Crnoj Gori pa je onda došla u Srbiju iz istog razloga... Tu je otkriveno. Takođe, imali smo slučaj da se sestra koju su prinudno udali javila bratu preko Fejsbuka i rekla mu da je u Nemačkoj i da je prinuđena na prostituciju - dodaje Đurašković.
Opasna prekvalifikacija dela
Sve žrtve trgovine ljudima, bilo da je reč o seksualnoj ili radnoj eksploataciji kada se izbave iz kandži trgovca, prema rečima Marije Anđelković, traže isto, a to je - zarađeni novac, trgovca u zatvoru i da ide dalje da traži posao kako bi izdržavao porodicu.
Prema podacima NVO, u 2018. godini za trgovinu ljudima doneto je oko 23 presude, a to je manje od 2017. kada je doneto 42.
- Ono što je zabrinjavajuće i u 2018. i prethodnih godina je to što smo primetili da se sve više radi prekvalifikacija krivičnog dela iz trgovine ljudima u posredovanju u prostituciji što je jedno niže delo, samim tim trgovac dobija manju kaznu, a žrtva nije tretirana kao žrtva - kaže Anđelkovićeva.
Kako dodaje, od 2003. godine kada je trgovina ljudima u Srbiji krivično delo pa sve do danas donete su tri presude za naknadu štete koju trgovci treba da ispalate žrtvama. Međutim, samo jedan je do sada isplatio tu kaznu, dok su u ostala dva slučaja trgovci u međuvremenu raspodelili imovinu na članove svoje porodice, tako da presuda nije imala iz čega da se izvrši.
- I Palermo konvencija i konvencija Saveta Evrope koje je naša zemlja potpisala i ratifikovala kažu da "pristanak žrtve na izvršenje dela ne isključuje odgovornost počinioca", zato što je nedopustivo da u 21. veku jedno ljudsko biće prodaje drugo ljudsko biće i eksploatiše ga - dodaje ona.
Deca žrtve sve mlađe
Među maloletnim žrtvama najzastupljenije su žrtve seksualne eksploatacije, prinude na prosjačenje i prinude na brak, kažu iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Da je procenat maloletnih lica u ukupnom broju identifikovanih žrtava zabrinjavajući, odnosno od 34 do 40 odsto, govori statistika NVO. Podaci ove organizacije pokazuju i da je uzrast dece koje su žrtve sve niži iz godine u godinu.
- Mi smo ranije radili sa devojčicama koje su imale 16-17 godina, a sada imamo decu od 12, 11, 10 godina. Što se dece tiče, zastupljena je prinuda na prošnju, seksualna eksploatacija kod devojčica, a kod dečaka prinuda na vršenje krivičnih dela poput pljačke ili prenošenja droge. Ali, ukoliko on ne uradi to što se od njega traži, biće kažnjen tako što će biti ili silovan ili seksualno eksploatisan, što je višestruka zloupotreba tog deteta. Deca kojoj se to dešava najčešće nisu u kontaktu sa svojom porodicom, dete je već van sistema socijalne zaštite i zbog toga je važno raditi sa tim rizičnim grupama - kaže Anđelkovićeva.