ISKAZ SVEDOKA KLJUČAN! Nastavlja se istraga o napadu Bjelogrlića na režisera Gagu Antonijevića (VIDEO)
Antonijević je u u 12 časova u pratnji advokata došao u niško tužilaštvo gde je skoro dva i po časa davao iskaz o okonostima koje su prethodile pre i posle napada Bjelogrlića na njega. Oko 14.30 časova Antonijević je izašao iz niške Palate pravde ali nije želeo da govori o detaljima koje je izneo zameniku OJT u Nišu.
BJELOGRLIĆ SLAGAO PRED TUŽILAŠTVOM Sramno - tvrdio da je Gaga Antonijević hteo da ga udari FLAŠOM U GLAVU?
U PRATNJI DVA POLICAJCA DRAGAN BJELOGRLIĆ STIGAO NA SASLUŠANJE: Glumac raspoloženo dobacio novinarima
MARKO KRALJEVIĆ I SLUČAJ BJELOGRLIĆ: Niko ne sme da vas bije, osim policije i nas iz opozicije
- Ne mogu da dajem izjave zaista, žurim - rekao je kratko Antonijević.
Njegov advokat, na pitanje Аntonijeviću šta je rekao u OJT, kratko je dodao: "samo istinu, samo istinu".
Da podsetimo, nakon napada na Antonijevića Bjelogrliću je bilo određeno zadržavanje do 48 časova zbog sumnje da je počinio nasilničko ponašanje, a sutradan je iz KP zavoda u Nišu gde je prenoćio, priveden na saslušanje u Osnovno javno tužilaštvo u Nišu.
Nakon saslušanja na kojem je, kako je saopšteno, priznao da je nasrnuo na režisera i izrazio kajanje zbog toga, OJT je ukinulo meru zadržavanja i Bjelogrlić je pušten da se brani sa slobode, uz napomenu da se pretkrivični postupak protiv njega nastavlja.
Kako se saznaje, u daljem nastavku pretkrivičnog postupka biće saslušano još pet ili šest svedoka koji su bili očevici tuče, nakon čega će tužilaštvo odlučiti o daljim potezima. Ko su svedoci, zvanično nije saopšteno ali se na osnovu video snimka sa nadzornih kamera pretpostavlja da je Antonijević u momentu napada sedeo u društvu scenariste i pisca Vladimira Kecmanovića, glumca Miljana Davidovića i glumice Jovane Stević. Za susednim stolovima sedeli su, između ostalih, producent Maksa Ćatović i glumac Milan Gvero, a u blizini se navodno nalazila i glumica Katarina Radivojević.
Kakoje već pisano, ukoliko nakon sprovedenog pretkrivičnog postupka glumac bude i optužen nasilničko ponašanje, najveća zaprećena kazna za to krivično delo je tri godine zatvora, ali može biti i manja. Moguće je i da Bjelogrlić izbegne vođenje klasičnog krivičnog postupka pred sudom tako što bi predložio sklapanje Sporazuma o priznanju krivičnog dela. Ukoliko takav sporazum prihvate i tužilaštvo i sud, mogao bi da dobije blažu sankciju ukoliko ispuni određene uslove.
Može mu biti naloženo da uplati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe, što za ovo krivično delo ne može biti manje od 100.000 dinara, mogao bi da dobije uslovnu kaznu koja bi bila zamenjena zatvorskom samo ako u određenom kontrolnom periodu ponovi krivično delo, ali je moguće i izricanje kazne kućnog zatvora ili rada u javnom interesu. Za sklapanje sporazuma, po zakonu nije potrebna saglasnost oštećenog. Teoretski, za određena krivična dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina može se primeniti i institut odlaganja krivičnog gonjenja.
Tužilac može odložiti krivično gonjenje ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih obaveza: da otkloni štetnu posledicu ili da nadoknadi pričinjenu štetu, da uplati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe, da obavi određeni društvenokoristan ili humanitarni rad... U naredbi kojom se propisuje o odlaganje krivičnog gonjenja tužilac određuje rok u kojem se moraju izvršiti preuzete obaveze a koji ne može biti duži od godinu dana. Ako osumnjičeni u tom roku izvrši propisanu obavezu tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog, a ako ne izvrši obavezu - tužilac pokreće krivični postupak.