CRNIH OSAM MESECI ZA SRBIJU: Svaki sedmi vozač nastrada zbog alkohola, ali to nije glavni uzrok nesreća
Svako treće lice je nastradalo zbog prekoračenja brzine u saobraćaju, njih 336 izgubilo je život od početka godine, pokazuju podaci Agencije za bezbednost u saobraćaju tokom ove godine. Ipak, bezbednost u saobraćaju je nešto povoljnija ako se brojke uporede sa prošlom godinom.
Srpski klubovi u kvalifikacijama za Ligu Evrope ti donose vrhunski NOVČANI BONUS
NAJVEĆA BRUKA OPOZICIJE DO SADA: Aleksandar Marković razotkrio novu laž! Miroslav Aleksić potpuno RASKRINKAN
MALOLETNIK U NOVOM PAZARU UHAPŠEN ZBOG POKUŠAJA UBISTVA: Nakon verbalnog sukoba nožem napao mladića
U prethodnim danima zabeleženo je više saobraćajnih nesreća širom Srbije, a mnoge su imale tragičan epilog.
- Prema preliminarnim podacima, zaključno sa 13. 9. 2020. godine, poginulo je 336 lica, a povređeno oko 10.897 lica. Nešto je povoljnije stanje bezbednosti saobraćaja nego prethodne godine odnosno u odnosu na prošlu godinu. Smanjen je broj poginulih za oko devet odsto, odnosno poginula su 34 lica manje u odnosu na isti period 2019. godine. Za 20 odsto je smanjen broj povređenih lica (oko 2.758 lica manje je povređeno). Smanjen je i broj saobraćajnih nezgoda za oko 15% (ukupno je bilo 20.715 što je 3.586 manje u odnosu na isti period 2019) - kažu iz Agenciji za bezbednost u saobraćaju.
Nažalost, među poginulim učesnicima u udesima ima i dece i to ništa nije manje nego prošle godine.
- Ako uporedimo poginula lica po starosnim kategorijama, uočavamo da je za osam meseci 2020. godine broj poginule dece na istom nivou kao i 2019. godine (osmoro dece je poginulo) - dodaju iz Agencije.
Prema podacima kojima raspolažemo za prvih osam meseci 2020. godine, najugoženiji su motociklisti, vozači zaprežnih vozila i motokultivatora, odnosno jedino kod ovih kategorija učesnika u saobraćaju nemamo smanjenje broja poginulih.
Vladimir Jevtić, predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista, objasnio ja da je ove godine porasla prodaja motocikala pošto mnogi nisu otišli na letovanje pa su ušteđen novac uložili u kupovinu dvotočkaša. Apelovao je da svi moraju da budu svesni opasnosti koje vrebaju.
- Najrizičniji su jun, jul i avgust, ali i septembar pošto je sve manje lepih dana koje vozači žele maksimalno da iskoriste. Takođe, skraćuje se dan, smanjuje vidljivost i uočljivost, gume su najšečće veoma istrošene i sve su to velike opasnosti. Zabrinjava što smo tokom marta, aprila i juna imali povećanje broja poginulih motociklista. To je dokaz da sistem nema kontrolu i da institucija nema dovoljno na terenu ni u kampanjama. Ljudi su tokom korone često odsutni za volanom i to je, takođe, velika opasnost. Mislima nisu u saobraćaju, što dovodi do brojnih nezgoda - objasnio je Jevtić.
Šta su glavni uzroci nesreća u letnjim mesecima?
Kada je reč o faktorima koji su izazvali udese, na prvom mestu je prekoračenje brzine - 30 odsto nastradalih upravo zbog ovog nepoštovanja pravila u saobraćaju.
Zbog vožnje pod dejstvom alkohola nastradalo je oko 14 odsto lica u saobraćaju, odnosno svako sedmo lice, pokazuju podaci agencije, dok je put bio faktor zbog kojeg je nastradalo oko šest odsto lica u saobraćaju, odnosno svako 16. lice nastrada zbog uticaja puta i putne okoline.
Propust pešaka kao faktor stradanja bio je u oko pet odsto slučajeva.
Ohrabruje ipak da se u poslednjih deset godina beleži trend smanjenja.
- Uzimajući u obzir da smo 2009. godine imali ukupno 64.897 saobraćajnih nezgoda a 2019. godine smo zabeležili 35.770 saobraćajnih nezgoda, vidi se taj trend. Očekujemo da ćemo ove godina imati još manji broj, jer trenutno kao što smo napomenuli, za prvih osam meseci imamo smanjenje za 15% broja saobraćajnih nezgoda u odnosu na isti period prošle godine - dodaju iz Agencije.