"BILO JE GORE NEGO POD NATO BOMBAMA" Ispovesti se samo nižu - ne zna se koga je više uplašila kobna noć u Čačku
Detonacije su odjekivale jedna za drugom, Čačak nad kojim je gorelo nebo je podrhtavao, a mi smo samo molili Boga da nema mnogo žrtava. Kažem, mnogo, jer u onoj strahoti teško je bilo i pomisliti da će sve glave ostati na broju. Srećom, jesu.
POKRENUT POSTUPAK PROTIV TINTORA I GOSTILJCA: Advokatska komora Beograda pod lupom
Uhapšeni predsednik opštine Palilula biće saslušan u Višem tužilaštvu: Aleksandar Jovičić danas izlazi pred tužioca
ŠTETA POLAKO POČINJE DA IZLAZI NA VIDELO: Kolona službenih vozila ušla u krug fabrike - od detonacije stradala stoka u selima
Ovim rečima Duško Radišić Lejča, fotoreporter koji živi oko kilometar od fabrike namenske industrije "Sloboda", prepričava minulu noć, onih sat i po tokom kojih su se Čačkom prolamale eksplozije.
- Oko 1:30 su nas probudile detonacije. U početku slabije, kasnije sve jače i jače. Pretpostavio sam šta je i izašao na prozor sa koga su pruža pogled prema "Slobodi". Na svakih trideset sekundi, čini mi se, odjekivala je po jedna eksplozija, a na stotine ih je bilo - kaže Radišić.
Teško da je iko u Čačku, barem u širem području oko "Slobode", u to vreme spavao. Ceo grad je bio na nogama, na to su ukazivala popaljena svetla u kućama i zgradama. Dim se širio na sve strane. Čuli su se fijuci sirena.
- "Sloboda" je bila meta NATO agresora, ali sam imao utisak da je noćas bilo gore nego tokom bombarovanja. Kao da smo bili usred ratišta. Prozori su se tresli, imao sam utisak da zgrada podrhtava. Bili smo uplašeni za prijatelje koji žive oko fabrike. Zvali smo ih redom, neki od njih su nas izveštavali da su već evakuisani. Govorili su: Strašno, jezivo, bežimo, pobegli smo, dobro smo. Niko u tim trenucima nije znao da li ima žrtava. Svi smo bili uplašeni - prenosi Duško.
Tek nešto iza tri sata, priča Radišić, eksplozije su utihnule.
Mnogo dramatičnije je bilo u Pridvorici, čačanskom naselju ispod Jelice gde se nalaze pogoni "Slobode". O tome svedoči Ivan Petrović koji živi 700 metara od fabrike.
- Par minuta posle 1:30 iz pravca "Slobode" je počelo da seva. U prvom momentu smo pomislili da je vatromet. A onda se u jednom trenutku digla svetlosna pečurka, nebo je počelo da menja boje. I dalje sam mislio da je u pitanju neki vatromet. Zatim su krenule sporadične eksplozije slabijeg intenziteta. Zatim, jače i sve jače. Sve okolo se treslo, izgledalo je da je pitanje trenutka da će se Jelica srušiti na nas, da u Čačku neće ostati kamen na kamenu - kaže on.
Nije prošlo dugo, a struja u ovom delu Čačka je nestala, što je, navodi sagovornik, samo izazvalo još veći strah.
-U meni se probudilo sećanje na ratnu 1999, bilo je čak i gore, imao sam utisak da sam na Šeh Mahali iznad Prizrena tokom bitke za Paštrik kada je NATO nemilice sipao tepih bombe. Čuo sam se sa drugarima iz Pridvorice i Jezdine, oni su se sa porodicama već bili evakuisali. Neki koji žive ispod Jelice su pobegli sa druge strane planine, smatrajući da će tu biti zaštićeni. U glavi mi se samo motala pomisao: "Daj Bože da nema žrtava". Zvao sam i neke prijatelje, radnike "Slobode" koji su u 23 sata završili s poslom. Rekli su mi da je iza njih ostala cela treća smena, ali niko od nijih nije znao u kom delu fabrike je pucalo. U njihovom glasu sam osetio strah, jer oružari najbolje znaju kakve tragične razmere može da izazovu eksplozije granata. Srećom, ispostavilo se da su eksplozije dopirale iz dela "Slobode" u kome nema ljudstva - kaže Petrović.
Pridvoričani su jutro dočekali na nogama, priča, jer su se eksplozije sporadično čule do ispred osam sati.