Haos u Srbiji! Upravnik groblja ušao u kapelu, i umalo se šlogirao kad je video da MRTVAKA nema

Upravnik groblja u vojvođanskoj varoši bio je zapanjen kada je zatekao obijena vrata kapele, a umalo ga infarkt nije strefio kada je video da je nestao pokojnik koga je dan ranije smestio u kapelu.

Priča dvoje Beograđana nasmejaće vas do suza: Par se umalo RAZVEO, a sve zbog NEOČEKIVANOG gosta

Sveštenik ODBIO da sahrani troje dece koja su izgorela u požaru: Razlog je SKANDALOZAN

Rodbina tog martovskog dana 1995. trebalo tačno u podne da preuzme telo i sahrani ga. Upravnika Peru uhvatila je panika, jer za 20 godina koliko radi taj posao ništa sličnije nije doiživeo. Odmah je obavestio direktora komunalnog preduzeća koje gazduje grobljem, a on mu je dao savet da slučaj prijavi policiji.

Pera je pravdao direktoru da je telo pokojnika bilo dopremljeno vozom privatnog pogrebnika, ali da je sve bilo u redu:

- Sahrana je bila zakazana za naredni dan. Tačno u 15 sati sam zaključao kapelu i otišao kući – jadao se Pera.

Ipak, ispostavilo se da su rođaci pokojnika ponovo došli na groblje kad je on otišao s posla.

- Kapela je bila zaključana. Otišli su na groblje da potraže nekog od radnika da im otvori. Videli su povorku koja je baš tada ispraćala jednog smrtnika na večni počinak i od grobara tražili ključeve kapele. On ih je uputio na “odgovorno lice“, ali se njeima žurilo jer su kupovali novu grobnicu u centru varoši i nisu ga poslušali! Komadom mermera iz dvorišta kamenoresca, koje se nalazi tik pored kapele, razbili su staklo na vratima kapele i ukrali pokojnika – ispričao je prosjak koji se obreo na groblju.

Sutradan je u štampi osvanula skandalozna vest. Cela varoš je brujala o tome i naveliko ispredala priče o krađi pokojnika. U zvaničnom dopisu direktor komunalnog preduzeća je napisao da je rodbina provalila u kapelu bez dozvole “odgovornih lica“ odnela pokojnika.

Rodbina je posle i zadušnog ručka završila u policiji. Unuk pokojnika je tvrdio da je zatekao otvorena vrata na kapeli.

- Grobarima koji su kopali raku rekao sam da ću dedino telo preneti na novo groblje u centru varoši. Mislio sam da je to dovoljno i da mi ne treba posebno odobrenje. Valjda mogu svog dedu da sahranim tamo gde ja hoću! Ceo slučaj su naduvale novine. Vozač preduzeća za pogrebne usluge mi ništa nije rekao, a nisam znao da je on konkurent javnom komunalnom. Zbog njihovog rivalstva stradaju ožalošćeni ni krivi ni dužni – rekoa je unuk.

Predstavnici pogrebnih usluga tvrdili su na sudu da nije bilo krađe leša i da su ti čaršijske lakrdije.