Skip to main content
Giškin grob

ISPOVEST Giškine sestre: Bio je lep ko princ, mirisao je na ruzmarin dok je sve vreme krv išla iz njega (FOTO/VIDEO)

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
Potresne reči Slavice Božović

Na 26. godišnjicu od ubistva, i dan uoči rođenja Đorđa Božovića Giške, na Centralnom groblju u Beogradu, okupili su se članovi njegove porodice, ali i brojni prijatelji.

Ovo su MAJKE SRPSKIH MAFIJAŠA: Sve njih povezuje JEDNA stvar!

SEĆANJE IZ 1990. GODINE - Knele i Giška na sahrani druga održali govor: Evo kako su ZAKLELI srpske naraštaje!

Giškina sestra, Slavica Božović, vidno potresena, izjavila je za portal SrbijaDanas.com da će Giškini posmrtni ostaci sredinom oktobra biti preseljeni u Crnu Goru pošto je to bila njegova želja koju je rekao sestri neposredno pred smrt. U Crnu Goru će biti preseljeni i posmrtni ostaci Giškinih i Slavičinih roditelja.

- Prenosimo ga 13. oktobra i onda će tu noć da prenoći u kapeli pored groblja Marinika, a onda ćemo 14. oktobra da ga sahranimo. Tada će biti veliki skup, očekujem da dođe dosta naroda. Obećao mi je njegovo presveštenstvo otac Amfilohije da će držati parastos. Tamo se pravi novi spomenik koji će biti u duhu tog groblja. Ne može ovaj odavde, jer bi odskakao. Tamo na tom groblju isto ima junaka, koji nisu ništa manji od njega – rekla je Slavica Božović, Giškina sestra.

Slavica Božović, Giškina sestra
Slavica Božović, Giškina sestra
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Želeo je prvo da bude u grobu dva, tri meseca sa Belim

Biće prenešen u Kuči, selo Jezovo, na groblje Marinika koje ima takav naziv zbog crkve koja se tamo nalazi. Spomenik koji se sada nalazi na Centralnom groblju u Beogradu, ostaće na istom mestu. U Beogradu je punih dvadeset i šest godina, ali sada je njegova sestra odlučila da ga prenese na mesto na koje mu je obećala, a dani koji su pred njom su, kako kaže, veoma teški.

- Teški su mi ovi dani, i tek mi predstoji teško vreme kada ga budu vadili, prepakivali. To su teški trenuci, ali to sve moram da uradim. Tamo smo odlučili da ga premestimo jer je to bila njegova želja. Kad je pošao u Gospić, on mi je ostavio amanet u slučaju da pogine, da ga stavimo prvo kod Belog u grob na dva, tri meseca, pa onda da ga nosimo u grobnicu pored groba koji je moj pokojni otac napravio i u kom je skupio kosti svih predaka, oca, dede i stričeva. Kada je išao tamo, maltene se zaljubio u to groblje i rekao da je to najlepše mesto na svetu, ako se tako nešto može reći za jedno groblje, i zato mu je želja bila da bude tamo. Ja sam mu obećala da ću to da uradim, ali mama nije mogla da se odvoji od njega, što je i razumljivo jer mu je majka. Sada je prošlo pet godina od kada je mama umrla, tako da ih sve troje nosim tamo, oca, majku i Đorđa – rekla je Slavica.

Slavica Božović i Sveto Mićković
Slavica Božović i Sveto Mićković
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Bio je lep ko princ, mirisao je na ruzmarin

Pored toga što je čeka težak period i što joj zdravlje nije najbolje, Slavica je rekla da se ni jednog trenutka neće odvajati od svog brata i da će prisustvovati samom činu ekshumacije.

- Sada me tek čeka sve. Ne znam ni u kakvom je stanju Đorđe. I biću tu svaki trenutak, ne bih se odvajala od njega nikako. Bio je lep ko princ, mirisao na ruzmarin, mekan sav, divan dok je sve vreme išla krv iz njega. Non stop, dok je u kući bio, majka ga je tu grlila i mazila. Kad su ga podigli i odneli, pa je njegova drugarica Seka iz Italije, uzela da podigne onaj sunđer samo je počela krv da teče. Teški su to trenuci bili. Bio je lep kao što je uvek i bio, pravi princ – priseća se Slavica teških trenutaka u njenom životu.

Dao je život na najlepši način

Pomenu je prisustvovao i Sveto Mićković, Giškin brat iz Crne Gore koji je rekao da je Giška pravi srpski junak.

- Treba da budemo ponosni na Gišku. Ne da je bio junak, nego je bio div junak. To je tradicija, njegovi đedovi su nosioci zlatnih Obilićevih medalja iz borbi protiv Turaka. I nije mogao da bude drugačiji osim takav kakav je bio. Koliko god da se ljutili Crnogorci, ali Giška je bio pravi srpski junak. I dao je život na najlepši način kako se može dati život za otadžbinu – rekao je Sveto ponosno.

Sveto Mićković
Sveto Mićković
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Sveto je ispričao i da se Giškina majka Milena svim silama borila da ga vidi u bilo kom zatvoru da se nalazio u tom trenutku, ali je izrazio i veliku zahvalnost Slavici što se odlučila na ovakav poduhvat prenošenja Giškinih ostataka.

- Draga Milena, ona je bila heroina. Kad je išla da obilazi jadnog Gišku po zatvorima, ona se svađala pa je nosila šunke, kobasice, kajmak i sir, pa onda nisu hteli da je puste ali pošto je poneku reč znala italijanskog ispsuje sa njima. Gužvu je pravila, pa su morali da je puste. U svaki zatvor je ulazila na silu. To je bilo čudo od žene, prepuna energije. Hvala Slavici što je ispunila bratovljevu želju, da počiva tamo među svojim precima, među kučkim vitezovima. Kuči su jedino pleme koje su učestvovali u Boju na Kosovu, i to nešto znači – rekao je Sveto.

Slavica je za kraj dodala da mora da se zahvali svima koji su joj pomogli da se u Crnoj Gori sve sredi za prenošenje.

- Moram da se zahvalim mojim Mićkovićima koji su tri meseca kopali grobnicu u živoj steni, to je sačuvaj bože. To treba videti, jedva su iskopali. To nije grob, to je sarkofag. Spomenik se još uvek poravi i biće u tom njihovom starinskom duhu. To groblje je malo, i tamo su takvi spomenici. Ne bih volela da se on izdiže u odnosu na druge – rekla je Slavica.

DO SADA NEOBJAVLJENA GIŠKINA SLIKA: Krvavog lica sa masnicama i otocima, pozira sa protivnikom

Ko je bio Giška?

Rođen je u Peći 16. septembra 1955, a ubijen je u okolini Gospića 15. septembra 1991. godine. Bio je, kako se u to vreme govorilo, žestok momak i osnivač Srpske garde.

Rođen je u Peći u porodici Gavrila i Milene Božović. Gavrilo Božović je rođen nedaleko od Podgorice u porodici Mićkovića koja potiče iz plemena Kuča.

Diplomirao iz zatvora i govorio 6 jezika

Prezime je, priča se, promenio Gavrilov otac koji je navodno u Nemačkoj usmrtio jednog Nemca. Đorđe Božović je do 1964. godine živeo u Inđiji, koju je kasnije često posećivao, sa majkom i mlađom sestrom Slavicom, a kada je iste godine ubijen Gavrilo Božović, porodica se seli u Beograd.

Kroz izdržavanje zatvorskih kazni uspeo je da pročita skoro sve knjige zatvorskih biblioteka i da završi Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu. Kažu da bi završio i teologiju ali nije dobio dozvolu da iz zatvora polaže ispite. Govorio je šest stanih jezika.

Ubrzo po dolasku na Voždovac upoznaje se sa Branislavom Matićem Belim sa kojim postaje nerazdvojan prijatelj. Postaje član bokserskog kluba Radnički, gde ga je u borbama mogao pobediti samo Žorž Stanković. Kao vrlo mlad dolazi u sukob sa zakonom kada je u jednoj uličnoj tuči izboden nožem. Ranjavanje je preživeo zahvaljujući snažnoj konstituciji zbog čega je i dobio nadimak Giška. Sa trinaest godina je ilegalno otišao u Italiju. Po povratku u Jugoslaviju počinje intenzivno da se druži sa Borisom Petkovim i Rankom Rubežićem.

Osnivanje Srpske garde

Božović je 1991. osnovao paravojnu formaciju Srpska garda zajedno sa vođom Srpskog pokreta obnove Vukom Draškovićem i Branislavom Matićem Belim. Kamp za obuku ove formacije nalazio se kod Borskog jezera.

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD hronika

SD kosovo

SD info

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Mist
9 Beograd